Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  Akcija UNS-a i Kurira za izradu statua herojima  |  Prošli Albansku golgotu, a još im se nismo odužili! Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido!
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Akcija UNS-a i Kurira za izradu statua herojima

10. 11. 2019.

Autor: Jelena S. Spasić Izvor: kurir.rs

Prošli Albansku golgotu, a još im se nismo odužili! Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido!

Već celu nedelju Srbija nosi Natalijinu ramondu na reveru povodom Dana primirja, sa trakom Albanske spomenice u znak sećanja na Albansku golgotu, tu strašnu i slavnu epopeju srpske vojske i države. Zato danas treba da se setimo i svih naših ratnika koji su prešli gudure Albanije u zimu 1915/1916, ali su umrli na Krfu i Vidu i da im, konačno posle 80 godina, završimo mauzolej.

Kad oni koji je trebalo to da urade nisu marili svih ovih decenija, mi smo tu da se odužimo slavnim precima.

Podsetimo, Kurir, kao medijski parter, u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS), koje je nosilac projekta, još 2016, kada je bila stogodišnjica iskrcavanja srpske vojske i države na Krf, pokrenuo je akciju „Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido“, kojom prikupljamo sredstva za izradu i postavljanje dve bronzane statue srpskih vojnika na ulazu u spomen-kosturnicu na Vidu, kako je to i predviđeno originalnim projektom arhitekte Nikolaja Krasnova iz 1938. godine.

Mauzolej na „ostrvu smrti“, kako je međ Srbima upamćen Vido, izgrađen je 1939, ali nije kompletno završen, jer je Drugi svetski rat sve prekinuo. U decenijama koje su usledile, izgleda, niko nije mario što spomen-kosturnica, u kojoj počivaju ratnici koji su prethodno bili sahranjeni na 27 grobalja širom Krfa, nije dobila pun oblik i smisao. I dalje nema bronzanih vojnika koji impozantni, od po tri i po metra, treba da stoje na ulazu u spomen-kosturnicu i odaju počast srpskim stradalnicima čije su kosti u mauzoleju i hiljadama onih koji su pokoj našli na dnu Jonskog mora u plavoj grobnici.

Neophodna sredstva, nažalost, još nisu prikupljena (sakupljeno je donacija u vrednosti oko 20.000 evra). Zato pozivamo sve ljude dobre volje da, u skladu sa svojim mogućnostima, finansijski pomognu izradu i postavljanje bronzanih vojnika i da se konačno odužimo slavnim precima.

Prema grubom predračunu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u čijoj je nadležnosti mauzolej kao kulturno blago od izuzetnog nacionalnog značaja, troškovi izrade i postavljanja skulptura vojnika trebalo bi najmanje da iznose 128.000 evra (predračun sačinjen oktobra 2015.). Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čija je nadležnost briga o ovom mauzoleju kao vojničkom groblju, potom je finansiralo odlazak stručnjaka Zavoda na Vido, koji su utvrdili da su postamenti na kojima će stajati bronzani ratnici stabilni. Ministarstvo kulture i sporta Republike Grčke dalo je saglasnost za postavljanje bronzanih skulptura. Mi smo na redu...

Srpski simbol

NATALIJINA RAMONDA

Simbol Dana primirja u Srbiji je amblem sa cvetom Natalijina ramonda i trakom Albanske spomenice. Natalijina ramonda je u botanici poznata kao cvet feniks, koji, kada se i osuši, ukoliko se zalije, može da oživi, te je kao simbol dizanja Srbije iz pepela u Prvom svetskom ratu uzet za amblem. Cvet je retka vrsta, uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu. Biljku je otkrio dr Sava Petrović u okolini Niša još 1884. i ime joj dao po kraljici Nataliji Obrenović. Kompletan amblem je osmislio Marko Đurić, današnji direktor Kancelarije za KiM, a tadašnji savetnik predsednika Srbije.

 

 

Iskrcavanje od 6. januara

BADNjE VEČE NADE

Prvi Srbin iskrcan je na Krf na Badnje veče 1916, 6. januara, a kompletno iskrcavanje okončano je 5. aprila 1916, o čemu svedoči i spomen-ploča u mestu Guvija na Krfu.

Timočka vojska je u izveštaju od 6. januara napisala da je 30-40 srpskih vojnika otišlo u Grčku, pokazuju izveštaji iz knjige „Veliki rat Srbije za oslobođenje i ujedinjene Srba, Hrvata i Slovenca“, koju je 1928. izdao Glavni đeneralštab.

243.000 ljudi stradalo je tokom povlačenja preko Albanije i na Krfu, prema podacima tadašnjeg ministra vojnog Božidara Terzića. 

KAKO DONIRATI NOVAC

Računi za uplatu donacija

otvoreni su u UniKredit banci:

Dinarski: 170-0030003646031-73

devizni: RS35170003000364603076

Primalac: Udruženje novinara Srbije Resavska 28, Beograd

Svrha plaćanja: donacija za izradu bronzanih statua za mauzolej na ostrvu Vido

SMS

Srbija

Ukucati 180 i poslati na 3030

cena 200 din, PDV se ne naplaćuje

Švajcarska

Ukucati human180 i poslati na 455

cena 20 švajcarskih franaka

Sve javno

TRANSPARENTNO

 Sve u vezi sa akcijom, kao i spisak svih donacija, nalazi se na http://www.uns.org.rs/sta-radimo/dogadjaji/39095/akcija-uns-a-i-kurira-oduzimo-se-herojima-albanske-golgote.html, a sve sugestije i pitanja možete poslati na mejl akcijavido@kurir-info.rs

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi