Izborna skupština UNS-a 2021. godine
13. 05. 2021.
Ko je Milo u UNS-u?
Ume Ljilja sa rečima, ali i dalje argumenti nisu na njenoj strani.
Optužuje Živojina Rakočevića, Budimira Ničića i mene da smo „otvorili proces otcepljenja kosovskog ogranka od UNS-a“ iako je tamošnji deo Udruženja registrovan u Prištini 2002. godine, a važećim Statutom UNS-a, iz 2015. godine, donetim u vreme njenog predsednikovanja, omogućeno da ima status pravnog lica.
Niko dobronameran pa ni predsednik UNS-a ne bi smeo da optužuje Budimira Ničića da je za njega „Srbija strana zemlja“ zato što je Skupština UNS-a donela Statut i omogućila da deo naše profesionalne organizacije funkcioniše i tamo gde je i našim kolegama i našoj državi najteže. Budimo fer i ne optužujmo naše najbolje aktiviste za separatizam makar i u kampanji za predsednika UNS-a.
Kada je Ljilja Smajlović došla na čelo UNS-a, 2009. godine, ne da bi popravljala moj imidž nego da bismo jačali uticaj u novinarskoj zajednici, imala je gde da dođe. Naši prihodi bili su dvadeset puta veći nego 2000. godine, a imali smo i drugu za redom prvostepenu presudu da je zgrada u Resavskoj ulici vlasništvo UNS-a.
Šok za sve nas desio se na 130. rođendan UNS-a, 2011. godine, kada je stigla vest da je sudija Negić preinačio drugu presudu u našu korist i odlučio da imovinu UNS-a pretvori u zajedničku imovinu UNS-a i NUNS-a. Odlučili smo da pojačamo dotadašnji pravni tim angažovanjem kancelarije Zdenka Tomanovića koji se, na čemu sam mu posebno zahvalan, još 2001. godine odazvao mom pozivu da nas zastupa u borbi za zaštitu imovinu, ali tada nažalost bez uspeha.
Treba biti fer pa reći da su nas na ravne časti u toj teškoj pravnoj, ali i po svemu sudeći političkoj borbi sa „reformisanim pravosuđem“ uz Aleksandru Kovačević iz kancelarije Tomanović zastupali i sjajni advokati Dušan Stamenković i Gordana Konstantinović.Taj tim odbranio je imovinu UNS-a i od Tanjuga i države koja nas je tužila po predstavci predsednika NUNS-a Đorđa Vlajića.
Ljilji Smajlović sam dosadio: na mestu predsednika, generalnog sekretara pa državnog sekretara, pa opet generalnog sekretara... Verujem da jesam, ali valjda i ja imam pravo da kažem da mi se ne dopada njen princip da su dobri i u pravu njeni ljudi i onda kada greše, kada lažno optužuju naše najbolje aktiviste i tako im ugrožavaju bezbednost. Onaj ko može da kaže da je Živojin Rakočević separatista, može da kaže u podne da je ponoć, za dan da je noć. Treba li to prećutati?
Nije da kako tvrdi Ljilja nisam tužio one koji su me lažno optuživali: jedan mi se na prvom ročištu izvinio, bivši direktor Tanjuga je godinama izbegavao da se odazove na suđenje, pa je tužba otišla u zastaru.
Žalio se jesam u ponedeljak i Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara: rekao sam im da razumem kakva opasnost preti Živojinu Rakočeviću i Budimiru Ničiću od lažnih optužbi da su „pripremili otcepljenje Društva novinara Kosova i Metohije od UNS-a“ jer sam na vlastitoj koži osetio da zbog lažnih optužbi u beogradskim medijima trpim posledice i diskriminaciju u Hrvatskoj gde se borim za imovinu svoje porodice.
Ljilja kaže da predsednika UNS-a „želim da sa tog položaja uklonim u korist Živojina Rakočevića. Ako ga sruši, ko zna, možda obori rekord MilaĐukanovića.“
Teško, Milova mašinerija nije prezala od korišćenja izbornih prevara.
A ja, zahvalio sam se predsedniku PROUNS-a Zoranu Veličkoviću na velikodušnoj ponudi da svojim ljudima, „koje može da mobiliše za 48 sati“ pomogne jednom od dvojice kandidata u izborima za predsednika UNS-a. Poručio sam mu, napismeno, „da UNS izbore mora da sprovede bez spoljnjeg uticaja i mešanja.“
Aktuelni predsednik, oni koji su dali podršku njegovoj kandidaturi i odlučuju danas o prijemu članstva u UNS, u kolektivnom učlanjenju u UNS zaposlenih iz RTV Vranje, Vranjske +, Zone +, RTV Kruševca, RTV Caribrod, RTV Šumadije iz Aranđelovca i RTV Trstenik, SOS kanala, ne vide nikakav problem. Naprotiv, vide omasovljenje. Manje od mesec dana pre izbora.
Na kraju, ne i nebitno, uspeo sam ovom javnom prepiskom sa Ljiljom da probijem medijsku blokadu na sajtu UNS-a, društvenim mrežama UNS-a, skrenem pažnju na nepotpisane tekstove. To što kandidatura Živojina Rakočevića za predsednika UNS-a nije bila objavljena duže od dan, pa čak ni isceđena agencijska verzija vesti, govori nešto o UNS-u danas.
Komentari (1)
ostavi komentar14.05.
2021.
Има нечег трулог...
Стварно забрињавајуће у каквим се условима одржава годишња скупштина УНС. Препуцавања истакнутих чланова УНС, по више година у самом његовом врху, није долично озбиљног новинарства. Тим више што се барата терминима “сепаратиста, борба за власт”... А новинарска професија не ужива углед какав би морала да има. Узгред, и раније је било “игара”, али не и толико поларизованих. И пре тридесетак година, када сам се са Н. Брајовићем нашао у управи УНС. Тада смо се готово борили да новинари не постану “друштвено- политички радници”. И када је у самом Удружењу и редакцијама требало заштитити новинаре и у погледу плата, у односу на управљчке функције. Данас доживљавамо да новинари ни минималце не могу да добију. И да доживљавају сваковрсна понижења од новокомпонованих газда.
Odgovori