Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  Prepiska Kurira i TV Pink (2015-2016)  |  Ružičasto blato Srbije
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Prepiska Kurira i TV Pink (2015-2016)

22. 01. 2016.

Autor: Tamara Skrozza Izvor: Cenzolovka

Ružičasto blato Srbije

Emisija „Medijsko blato Srbije“, koja je emitovana na TV Pink 18. januara uveče, kod svakog iole prisebnog gledaoca mogla je da izazove samo mučninu.

Ne toliko zbog onoga što je tu moglo da se čuje, već zbog načina na koji je glavna ideja plasirana: kršenjem zakona, profesionalnih standarda i ljudskih prava osoba o kojima se izveštava, uz očiglednu političku pozadinu.

Čitava priča bazirana je na snimku na kojem se navodno vidi bivši direktor Kurira Aleksandar Kornic kako šmrče kokain, kao i na snimku načinjenom u istom prostoru, gde Kornic sagovorniku, kojeg ne vidimo (a koji po svoj prilici snima svojim telefonom), otvara dušu i priznaje: da su mu urednik i direktor Informera nudili 100 evra kako bi im „pevao o Aleksandru Rodiću i Kuriru“, da Rodić ima „pretenzije neke političke“, da mu je dao 5.000 evra kako bi izneo svoje optužbe na račun Aleksandra Vučića i njegovog brata i kako on za tu uslugu očekuje mnogo više.

„Ja ću dobiti više. Razgovaraću s njim da mi da još jednu turu, pred Novu godinu“, kaže Kornic, ne baš potpuno fokusiran i stabilan. Zbog toga nije ni jasno šta on zapravo želi, očekuje i šta bi mogao da dobije. „Platiće on. Da mu uzmem tih sto soma i via Dubai“, konstatovaće u jednom trenutku.

Osim toga, Kornic u ovom snimku priča kako se ljudima nameštaju afere, kako se ucenjuju oni koji imaju mnogo novca i kako je on sam učestvovao u nekim ucenama.

Ovaj televizijski uradak u trajanju od nepunih pola sata garniran je i komentarima sagovornika koji se uglavnom zgražavaju nad onim što su čuli, ali od kojih nijedan ni reč nije rekao o temi koja ovde naprosto bode oči: da je emitovanje snimka Aleksandra Kornica samo po sebi nezapamćen medijski skandal i sramota.

Ružičasto bezakonje

Emitovanjem filma s ispovešću Aleksandra Kornica prekršen je Krivični zakonik Republike Srbije, član 144, gde se navodi:

„Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“

Druga tačka kaže da službeno lice koje učini to delo dobija zatvorsku kaznu od tri godine.

„Naravno, ovo bi moglo da postoji pod pretpostavkom da je snimak sačinjen bez saznanja ili prećutne saglasnosti Aleksandra Kornica“, kaže za Cenzolovku advokatSlobodan Kremenjak.

Po njegovim rečima, ovde je moglo da bude i kršenja člana 247 Krivičnog zakonika Republike Srbije koji se odnosi na omogućavanje uživanja opojnih droga:

„Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uživa, on ili drugo lice, ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugom da uživa opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.“

Kremenjak smatra da bi to podrazumevalo da snimak nije načinjen u Kornicovom stanu i da droga nije njegova, odnosno da mu „neko daje drogu da je uživa i neko stavlja na raspolaganje prostorije – svoj stan – radi uživanja droge“, ili mu na drugi način omogućuje da uživa opojnu drogu, što bi opet moglo da bude krivično delo.

Regulatorno ćutanje

Pošto Televizija Pink koristi frekvenciju s nacionalnom pokrivenošću, sve njene aktivnosti u nadležnosti su i pod kontrolom Regulatornog tela za elektronske medije (REM ili ranije RRA). No, to telo je i ovaj put ostalo verno tradiciji ćutanja, skrivanja i bavljenja efemernim temama u trenucima kada se bukvalno pred očima televizijske publike krši sve čime bi REM trebalo da se bavi.

Nadležnoj službi REM-a Cenzolovka je postavila samo dva pitanja: 1. Da li je emitovanjem „Medijskog blata Srbije“ prekršena neka odredba Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti medijskih usluga? i 2. Ako jeste, da li će ova emisija na bilo koji način biti tema rasprave pred Savetom regulatora?

Pošto odgovora nije bilo, pozvali smo i telefonom, kada nam je rečeno da su dobili pitanja i da je „to u proceduri“.

Praktično, to je značilo – nećete ih ni dobiti, iako su pitanja jednostavna, a rok od 24 sata više nego dovoljan da se na njih makar i protokolarno odgovori.

Srećom, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti medijskih usluga ipak je štivo koje može da razume čak i laik.

Pre svega, član 7 tog dokumenta nalaže da je – ukoliko se u programu objavljuje informacija o nemoralnom ili nezakonitom postupanju neke osobe, „pružalac medijske usluge dužan da pruži mogućnost tom licu da odgovori na objavljenu informaciju, odnosno da učestvuje u raspravi na ravnopravan način“.

Toga u emisiji „Medijsko blato Srbije“ nije bilo čak ni „u tragovima“.

Isti član ističe da nije dozvoljeno „prikazivanje jednostranih napada na lice, niti vođenje dugotrajnih ili ponavljanih kampanja u vezi s pojedinim licem bez relevantnih novih podataka koji bi opravdali produženo ili ponovljeno izveštavanje o istoj ličnosti, događaju ili pojavi“.

Televizija Pink, inače poznata baš po kršenju ovog pravila (setimo se samo rata Željka Mitrovićaprotiv profesora Čedomira Čupića, Dragana Đilasa, lista Blic, Hrvatske i Hrvata itd.), zasad je od REM-a zaradila samo opomenu zbog takvog ponašanja. Zbog toga se može očekivati da se ni ovaj put neće dogoditi ništa više od toga, ako se dogodi i toliko.

Osim toga, Pravilnik na osnovu kojeg može da postupa Savet REM-a zabranjuje da se objavljuju informacije iz privatnog života i lični zapisi (što uključuje video-snimke) bez „pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lice čije reči, lik, odnosno glas sadrži, ako pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice“.

Ima u tom dokumentu još niz tačaka o kojima bi se moglo diskutovati u kontekstu emisije „Medijsko blato Srbije“, ali i ova dva člana dovoljna su da nezavisno telo – kakvo bi Savet REM-a trebalo da bude – preduzme odgovarajuće mere.

Jedna slobodna zemlja

Šta to beše Kodeks?

Osim zakona, Televizija Pink prekršila je i odredbe Kodeksa novinara Srbije – dokumenta koji reguliše poštovanje etičkih profesionalnih normi, o kojima nadležni u ovoj televiziji ni inače mnogo ne razmišljaju.

Pre svega, prekršena je prva tačka sedmog poglavlja koje se odnosi na zaštitu privatnosti, a u kojoj se navodi da „novinar poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše“.

Nakon što su u decembru objavljivani lekarski izveštaji o Aleksandru Kornicu, ovaj put opet je grubo prekršeno njegovo pravo da bude u ovom ili onom psihičkom stanju i zdravstvenom statusu. Snimak na kojem on navodno šmrče kokain takođe spada u nešto čemu nema mesta na nacionalnoj frekvenciji: najpre nije sigurno da je na tom snimku uopšte osoba o kojoj je reč, a čak i da jeste – njegovo šmrkanje kokaina nije nešto što spada u domen javnog interesa.

Kodeks novinara Srbije još obavezuje novinare da „ne zloupotrebe emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja“, što je ovde takođe slučaj. U pomenutom snimku koji su, kako se navodi, načinili Kornicovi prijatelji, koji su takođe saslušani, osoba koja s njim razgovara, vrlo ciljano postavlja pitanja i provocira reakciju čoveka koji – po svemu sudeći – nije svestan šta izgovara.

Primera radi, kad Kornic kaže koliko je novca navodno dobio od Aleksandra Rodića, skriveni „ispitivač“ konstatuje kako je to malo i kako bi, po njegovom mišljenju, „to koštalo sigurno 30.000 evra“. Odgovarajući na to, ovaj počinje  s navođenjem iznosa koje bi mogao da traži i koje očekuje.

Konačno, nešto što je možda i najvažnije, Kodeks novinara Srbije nalaže da se u prikupljanju informacija, fotografija, dokumenata, zvučnih i video zapisa, koriste „samo časna sredstva“. U objašnjenjima pojedinih odredaba Kodeksa – takozvanim smernicama – navodi se:

„Novinari i urednici ne smeju da objavljuju materijal pribavljen uz pomoć skrivenih kamera, prislušnih uređaja, odnosno neovlašćenim prisluškivanjem, izuzev kada se time štiti javni interes (npr. objavljivanje informacija o ugroženosti života i zdravlja stanovništva, korupciji, zloupotrebi položaja i slično).“

Priča Aleksandra Kornica jeste priča o korupciji, ali je istovremeno nešto što je moglo da se dokaže i drugim sredstvima i svakako ne od osobe koja u trenutku snimanja nije bila u potpunosti svesna.

Jedan od najvećih problema u ovom slučaju svakako je obaveza objektivnog izveštavanja, kojom se bave ne samo Pravilnik i Kodeks novinara Srbije već pre i iznad svega medijski zakoni ove države.

U emisiji „Medijsko blato Srbije“, naime, prevaziđen je čak i uobičajeni, očekivani i inače teško podnošljiv nivo neobjektivnosti Televizije Pink.

Emisija je za cilj imala isključivo satanizaciju Kurira i Aleksandra Rodića, odnosno odbranu lika i dela Aleksandra Vučića kojeg su baš Kurir, Rodić i Kornic navodno neosnovano napali pre više od mesec dana. Sve što je viđeno, bilo je tu samo i isključivo zbog toga: Kurir je optužen za medijsko reketiranje, a čovek zbog kojeg je Vučić onomad išao i na poligraf, označen je kao narkoman i prikazan kao ne baš preterano uračunljiva osoba.

U više navrata, autori emisije ne mogu da se odupru svojim porivima, pa pristrasnost, ostrašćenost i propagandu i ne pokušavaju da prikriju navodnom borbom za profesionalniju štampu. Vrhunac je trenutak kada se na ekranu vidi čovek koji šmrče kokain, dok glas iz ofa dramatično saopštava:

„Ovo je čovek koji je optužio premijera!“

Gotovo nadrealna neobjektivnost i jednostranost prikazane su i u delu emisije u kojem sagovornici komentarišu šta su videli.

Tako se, recimo, Milomir Marić silno nasekirao zbog toga što Srbija ne može da se izvuče iz blata jer i najbolji Srbin „može biti satanizovan i predstavljen kao moralna nakaza“. I baš je Marić, od svih ljudi, tu stao na stranu satanizovanih i konstatovao:

„A moralne sudije su uglavnom ljudi koji treba da se stide sami sebe.“

Ništa manje antologijske izjave nije dao ni politički analitičar Dejan Vuk Stanković koji je Aleksandru Rodiću poručio da svoje političke ambicije zadovolji tako što će ući na „političku arenu“ umesto što zloupotrebljava medije:

„Ako neko ima ambiciju u politici, slobodno može u nju da uđe. U krajnjoj liniji, ne bismo imali sto stranaka da je zabranjeno biti protiv vlasti ili biti za vlast. Srbija je u tom pogledu slobodna zemlja. Ali, nije baš preporučljivo ni za samu političku karijeru da zloupotrebljavate medije i pravite čitav niz skandala.“

Osim mučnine gledalaca, ova emisija imala je i neke druge efekte: kako javlja Tanjug, Više javno tužilaštvo zatražilo je od TV Pink „snimak razgovora Aleksandra Kornica i još jedne osobe“ prikazan u udarnom terminu, Dragan J. Vučićević ponovo je dobio priliku da u emisiji „Teška reč“ ispolji svoj bes i ogorčenost, a Studio B najavio je da će zbog silnog interesovanja publike i oni emitovati pomenutu „Tešku reč“.

Iako je nezvanično najavljivana i druga epizoda, ona još nije emitovana. Valjda su nadležni zaključili da je prvim delom ispunjena redovna nedeljna doza onoga što prevazilazi granice medija, a duboko zalazi u sferu medicine.

No, bez brige. Biće toga još.

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi