Naslovna  |  Aktuelno  |  Mediji i inkluzija  |  Josifović: Kolektivna svest o osobama sa invaliditetom treba da bude na višem nivou
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Mediji i inkluzija

24. 01. 2024.

Autor: A. Momčilović, K. Kovač Nastasić Izvor: UNS

Josifović: Kolektivna svest o osobama sa invaliditetom treba da bude na višem nivou

„Položaj osoba sa invaliditetom na Kosovu i Metohiji je veoma loš - od samog obrazovanja, pa do zapošljavanja i stvaranja porodice. Pogotovo zato što smo 'sabijeni' u seoskim sredinima i nemamo izgrađenu infrastrukturu, socijalne servise, servise podrške i lekove“, rekao je u podkastu Udruženja novinara Srbije (UNS) predsednik Organizacije osoba sa invaliditetom u Gračanici Dragan Josifović.

Dešavalo se, kako kaže, da fizikalna terapija za osobe sa invaliditetom bude na drugom spratu bez lifta ili da ne postoje ginekolozi za žene koje su osobe sa invaliditetom.

Josifović je u razgovoru za UNS ocenio da kolektivna svest o osobama sa invaliditetom treba da bude na višem nivou.

„Henikep je u društvu i tamo treba da se prevaziđe. Ako bude ostavljen na cedilu, pojedinac može da bude samo osoba sa hendikepom, a ako ima podršku zajednice može otići i više nego neka osoba koja nema problem“, rekao je on.

Ako osobi sa invaliditetom date šansu, smatra Josifović, sigurno neće biti teret društvu, već će biti koristan član društva.

On napominje da osobama sa invaliditetom treba pružiti priliku, jer one mogu dati važan doprinos društvu.

Josifović je više od 30 godina uključen u rad organizacija osoba sa invaliditetom, a kako kaže za UNS, udruženja koja okupljaju ove osobe su jako značajna za članove,  jer bi bez njih mnogi bili uskraćeni za zdravstvenu negu, ortopedska pomagala, socijalna davanja, obrazovanje.

„Bitno je da postoje udruženja da bi se članovi animirali, okupljali i upoznali sa svojim pravima i obavezama“, rekao je Josifović.

Dodao je i da je cilj udruženja da samostalno i zajedno sa drugim organizacijama stvaraju uslove za kvalitetniji i samostalniji život osoba sa invaliditetom.

Ipak, veliki broj ljudi odbija da bude član nekog udruženja, a Josifović smatra da su nepostojanje adekvatnih uslova za osobe sa invaliditetom, neinformisanost i neprihvatanje zajednice, pa čak i situacije u kojima članovi porodice kriju osobu koja ima invalididet, neki od razloga za izostanak članstva.

Trećeg decembra se obeležava Dan osoba sa invaliditetom, a prošle godine je, kako kaže Josifović, ovaj dan obeležen sa ciljem da se poveća pristupačnost ovim osobama u društvu.

On je istakao da ne zna kako bi se bez pristupačnosti neka osoba sa invaliditetom društveno angažovala i funkcionisala.

„Kada kažem pristupačnost mislim na fizičku pristupačnost ustanovama, zgradama, javnim površinama, ali i pristupačnost uslugama koje te ustanove mogu da pruže“, rekao je.

Objasnio je i da ipak nije dovoljno da dete koje ima neki invaliditet ima samo fizičku pristupačnost školi, već je potrebno i stručno lice koje će da radi sa njim.

Na pitanje UNS-a da li postoji svest o inkluziji osoba sa invaliditetom ili i dalje postoje predrasude, Josifović kaže da ima i predrasuda, ali i da sa druge strane postoji svest kod ljudi o ovoj temi.

„Sve zavisi od toga ko je kako obrazovan i vaspitavan. Mislim da i mi iz organizacija pokušavamo da što više informišemo javnost koje su naše potrebe i šta bi trebalo da se uradi“, rekao je on.

Josifović smatra da uvek može da se govori o sistemskim rešenjima kada je u pitanju položaj osoba sa invaliditetom. 

„Pojedinačno rešenje je da ja sebi napravim neke uslove ili da meni neko ko me poznaje napravi uslugu, ali kada kažemo sistem mislimo i na zakonodavstvo. Zakonodavstvo je veoma dobro, međutim da li ne postoji neka politička volja, ili ljudi nisu obrazovani i ne žele da urade nešto, ne znam“, navodi on.

Dodaje da sistemski mnogo treba da se uradi po tom pitanju da bi bilo bolje.

„Mislim da osobe sa invaliditetom treba da budu vidljive da bi na neki način bile prepoznate u društvu. Ako nas nema na ulici, bisokpu, sportskim takmičenjima, ljudi nas ne prepoznaju“, smatra Josifović.

Ceo podkast pogledajte u nastavku.

 

 

 

*U domaćem zakonodavstvu i međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala koristi se termin “osoba sa invaliditetom”. Međutim, pojedina udruženja građana, među kojima je i Akademska inkluzivna asocijacija, smatraju da je sintagma “osoba sa hendikepom” adekvatniji prevod termina „person with disabilities“. Termin „osobe sa hendikepom“ upućuje na širu grupu ljudi, odnosno, na sve kojima je potreban neki vid podrške u funkcionisanju, a pritom ne sadrži koren reči "invalidus" koji označava onesposobljenost.

___________________________________________________________________________

Rad Udruženja novinara Srbije (UNS) podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi