Mediji i inkluzija
09. 05. 2024.
Kada fakultet postane neprijatelj
Akademska inkluzivna asocijacija postoji od 2000. godine sa, kako je navedeno na sajtu ˮciljem pružanja podrške osobama sa hendikepom u visokom obrazovanju i stvaranja uslova koji bi omogućili samostalnost i ravnopravno učešće osoba sa hendikepom.ˮ
Ilija Urošević član je ove asocijacije i u njoj je prošao razne obuke, među kojima je i ona za medijski nastup.
Kaže da Asocijacija ima aktivnu saradnju sa fakultetima i ostalim visokoškolsmim ustanovama, uporno se boreći za poboljšanje položaja studenata sa hendikepom.
ˮAsocijacija se trudi da studentima sa hendikepom olakša studiranje i edukuje ih. Postoji mnogo preporuka, bar prema mom iskustvuˮ, rekao je Urošević.
Da nereagovanje institucija, a naročito obrazovnih, kada su prepreke sa kojima se studenti sa hendikepom susreću, postoji, pokazuje i njegov primer u Beogradu. Naime, on je student druge godine Viša politehničke škole. Ona je smeštena u tri zgrade, ali Urošević ima priliku da prisustvuje nastavi samo u jednoj, jer samo tu postoji rampa.
ˮKada smo skrenuli pažnju fakultetu, na fin način, da ne mogu da prisustvujem predavanjima u zgradi na Čukarici jer je tamo samo stepenište, rekli su da će to srediti. Ali još uvek nije bilo pomaka. Zvali smo nekoliko puta da se raspitamo šta se dešava, samo bi nam rekli kako će u najbržem mogućem roku to srediti. Što do danas nije učinjenoˮ, priča Urošević.
Kada je upisivao fakultet, sebi je rekao da će upisati onaj koji želi, bez obzira na bilo šta. Prilikom upisa je, kako kaže, zajedno sa svojim roditeljima zamolio upravu fakulteta da mu, ako je ikako moguće, olakšaju studiranje. Kasnije je od tog istog fakulteta dobijao obećanja, ali ne i dela.
ˮMoj otac je recimo ponudio fakultetu da besplatno sagradi rampu. Ali oni su zauzeli stav kako to nije potrebno, odnosno, da će se oni sami snaći da to završeˮ, ističe Urošević.
To se do sada nije desilo! A da je to moguće, ilustrovao nam je primerima iz inostranstva.
ˮU Americi postoje domovi koji studentima u kolicima ili onima koji su u potpunosti nepokretni, toliko da nijedan mišić ne mogu da pomere, pružaju mogućnost da normalno funkcionišu. Konkretno, za skroz nepokretne osobe postoji opcija da ustima mogu da otvaraju vrata ili nešto sličnoˮ, objašnjava Urošević.
Ne vidi razlog da se ne primene kod nas. Sve je, naglašava, stvar volje onih koji su za to odgovorni.
Urošević nastavlja da se bori, jer je, kako sam kaže ˮfakultet upisao da bi na njega išao, a ne da ga završava od kućeˮ. Za njega hendikep nije problem i sebe doživljava kao ravnopravnog člana društva, čiji je život samo malo drugačiji. Smatra da ono što bi pomoglo u pobošljašanju položaja osoba sa hendikepom, generalno, jeste bolja edukacija ljudi o ovoj populaciji.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.