Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  Pisma UNS-u  |  Pismo Pavla Ćosića medijima
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Pisma UNS-u

20. 08. 2013.

Pismo Pavla Ćosića medijima

Kad sam pisao roman "Leposava" krajem 2006. godine, i koji je izašao u januaru 2007. godine (izdavač "Kornet"), imao sam na umu više stvari, ali sam se uglavnom zabavljao pišući ga i objavljajući ga u delovima na blogu, koji je u to vreme bio odličan medij za tako nešto jer sam imao neprestanu interakciju sa svojim čitaocima.

 

Kad je roman objavljen, naišao je na prilično veliku zainteresovanost među novim čitaocima, najviše zahvaljujući preporuci "od usta do usta", sve dok nisu počeli da se pojavljuju ozbiljni prikazi u novinama.

Najpre u "Politici" (Anđelka Cvijić) pa zatim u "Popboxu" (Marko Nikolić), pa onda tako redom skoro svi mediji koji su se iole bavili kulturom i književnošću u to vreme. U jednom momentu je i Teofil Pančić za "Vreme" napisao prikaz, otprilike dvadeseti objavljeni po redu, u kom me kao pisca nazvao fašistom (svi ovi podaci i dalje su vidljivi na interntetu). To je označilo početak hajke na mene kao građanina Srbije koji je ovih dana kulminirao.

"Leposava" je tada ušla u izbor za Ninovu nagradu, ali širi. Budući da sam spletom okolnosti lično poznavao troje od petoro članova tadašnjeg žirija, znam i da je stiglo "naređenje" da "Leposava" nikako ne može i ne sme da pobedi, pa čak ni da uđe u uži krug. 
"Leposava" je antiutopistički roman u kojem se opisuje Beograd iz neznane budućnosti (ja sam imao na umu neku daleku budućnost, ali je namerno nisam odredio). 

Međutim, ono što je zaista strašno je da se "Leposava", uprkos tome što je trebao da bude jedan samo satirično-humoristično-zabavni roman, zbog čega je i doživeo taj popriličan uspeh za jednog debitanta (tri izdanja od po 1000 primeraka), naročito uprkos saplitanju, oteo i mojoj kontroli i počeo da se u velikom delu već odavno ostvaruje. 

Atniglobalizam kojim "Leposava" odiše, u poslednje vreme mi se na najneverovatniji i najneočekivanij način obija o glavu. 
Stvarnost je bukvalno prevazišla moju maštu.

Glupi evropski i američki zakoni koji su u toj knjizi najviše bili na meti sprdnje, danas se pokazuju još glupljim i represivnijim, tako da sam danas u situaciji da zbog jednog benignog statusa na Fejsbuku (koji u to vreme nije postojao) moram na sve načine da se branim kako ne bih bio priveden i osuđen na višegodišnju robiju.

Ili da me na neke druge načine onemoguće u radu kao lingvistu, naučnika, pisca i satiričara, a imam sve nagoveštaje da bi to moglo da se dogodi ti ili uobičajenim alternativnim putem - raznim novčanim kaznama koje je nemoguće platiti.
Kafkijanski proces kojem sam podvrgnut je još uvek u toku. Medijska blokada i jednoumlje vladaju u Srbiji više nego što sam u tom romanu u šali predvideo. 

I zaista, na brojnim promocijama ovog romana širom Srbije, upravo sam to i govorio: "Ne verujem da će se ovo što sam napisao zaista i ostvariti, nego sam samo želeo da ekstremizujem trenutno stanje u državi i da na šaljiv način prikažem šta bi teorijski moglo da nam se dogodi".

Ni sam ne mogu da verujem da nam se to nešto potpno izmaštano i suludo zaista događa, a pogotovo meni.
Za kraj, želim da se izvinim i državi Srbiji i Aleksandru Vučiću zbog svog zaista nesmotrenog statusa na Fejsbuku, ali isto tako moram da primetim da čovek zaista mora da bude sužene svesti (kao što sam ja bio u momentu kad sam ga pisao - ponajviše besan), da poveruje da sam zaista imao na umu da preko Fejsbuka naručim ubistvo jednog političara i za to ponudim 20.000 evra. 

Da se "Leposava" velikim delom ostvaruje, dokazuje i činjenica da nemam mogućnosti da se u medijima koji su sve te silne klevete o meni objavili u poslednja 2-3 dana demantujem. 
Po Zakonu o informisanju, oni bi ovo moje pismo morali da objave, ali poučen iskustvom od pre samo mesec dana u vezi sa isto tako "odbeglim satiričnim tekstom" vezanim za Natašu Kandić, znam da nijedan medij, osim možda nekog manjeg portala, neće ovo moje pismo preneti. Drugim rečima, mi živimo u jezivom medijskom mraku i u sve više narastajućoj diktaturi.

Pavle Ćosić, lingvista i pisac

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi