Pogledi
15. 08. 2025.
Ubistvo Anasa el Šarifa: Kad novinari postanu mete
“Mama, u opasnosti sam. Danas ili sutra mogu da umrem. I nema ničeg lepšeg od toga”. Tim rečima je 28-godišnji novinar Al Džazire Anas el Šarif u jednom od poslednjih razgovora sa majkom opisao koliko je opasna situacija u ratom razorenoj Gazi iz koje je izveštavao od početka sukoba Izraela i Hamasa u oktobru 2023. godine.
Nedugo nakon toga, 10. avgusta ove godine, Šarif je, zajedno sa nekoliko kolega, ubijen u ciljanom napadu izraelske vojske koja tvrdi da on nije bio novinar, već “vođa terorističke ćelije Hamasa”, kao i da je “učestvovao u planiranju raketnih napada na izraelske civile i trupe IDF-a”. Reč je o optužbama za koje Izrael nikada nije objavio nijedan dokaz, a koje su i Al Džazira i porodica novinara oštro odbacile.
Da Gaza neće biti bezbedno mesto za novinare bilo je jasno još krajem oktobra 2023. godine, nekoliko nedelja nakon izbijanja rata, kada je Izrael poslao pismo zapadnim medijskim kućama kojim se pere od odgovornosti, navodeći da ne može da garantuje bezbednost novinarima, što je u potpunoj suprotnosti sa Ženevskom konvencijom u kojoj piše da “novinari u ratnim zonama moraju da budu tretirani kao civili i kao takvi da budu zaštićeni, pod uslovom da ne učestvuju u neprijateljstvima”.
Po ugledu na velike sile za koje novinari u ratnim okolnostima postaju legitimne mete – što je bio slučaj i tokom NATO bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije – istom taktikom poslužio se i Izrael. Tri nedelje pre nego što ga je ubila, izraelska vojska direktno je optužila Šarifa da je deo vojnog krila Hamasa “koji je tokom rata prešao da radi na zločinačkom kanalu koji najviše šteti stanovnicima Gaze jer pokušava da poraz pretvori u pobedu i prikrije zločine koje su Anasove kolege iz Hamasa počinile i još čine”.
Izrael ratnom propagandom pokušava da podmetne spin da palestinski novinari nisu novinari, a da su najgori među njima oni zaposleni na Al Džaziri. U širenju propagande važnu ulogu igraju izraelski mediji, ali prljavoj kampanji pridružili su se i mediji u Nemačkoj. Nakon što je Šarif ubijen, jedan od vodećih nemačkih listova “Bild” objavio je vest pod naslovom: “Terorista prerušen u novinara ubijen u Gazi”. Naslov je ubrzo promenjen u: “Ubijeni novinar je navodno bio terorista”. Cilj je ratne izveštače proglasiti teroristima ili, u najmanju ruku, učesnicima u ratu, i tako ih učiniti legitimnim metama.
Rezultat takve politike je da su u Gazi od 7. oktobra do danas ubijena 192 novinara, mahom palestinskog porekla, što je više od ukupnog broja ubijenih medijskih radnika u svim ostalim zemljama sveta za isti period. Al Džazira više nema živog reportera koji sa lica mesta izveštava o izraelskim zločinima u Gazi, a ono malo hrabrih novinara što je ostalo neretko su lokalni reporteri, pošto Izrael, osim u strogo kontrolisanim uslovima, ne dozvoljava stranim novinarima da uđu u Pojas Gaze.
Palestinskim kolegama podršku pružaju medijske kuće i organizacije iz celog sveta. Generalni sekretar Međunarodne federacije novinara Antoni Belanže poručio je da ubijanje novinara predstavlja ratni zločin, ističući da izraelski lideri moraju da odgovaraju za “gnusna dela” koja su počinili. “Države članice Ujedinjenih nacija moraju da podrže obavezujuću konvenciju na nivou UN. Ova konvencija treba da štiti novinare i obezbedi da će počinioci zločina nad novinarima odgovarati”, naveo je Belanže nakon ubistva Šarifa i još četvoro njegovih kolega sa Al Džazire.
Sredinom jula, Al Džazira je prestala da emituje program u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, tako da ovde više nema medija koji svakodnevno, kroz jednu od glavnih vesti, ukazuje na patnje Palestinaca u Gazi kao što je to činila katarska televizija. Osim dela novinarske zajednice, nije bilo mnogo onih koji su patili zbog odlaska Al Džazire iz ovog dela sveta, iako je to bila televizija na kojoj su radili vrhunski profesionalci i jedna od retkih na kojoj se u svako doba dana moglo videti šta se dešava na ulicama ove zemlje.
Pavle Kosić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.