Naslovna  |  Aktuelno  |  Privatizacija  |  Ukinut Tanjug
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Privatizacija

05. 11. 2015.

Izvor: vreme.com

Ukinut Tanjug

Vlada Srbije donela je Odluku o pravnim posledicama prestanka JP Novinska agencija Tanjug, imajući u vidu da član 146. Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da Zakon o Javnom preduzeću novinska agencija Tanjug prestaje da važi datumom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, odnosno najkasnije 31. oktobra 2015. godine, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja.

Kako je navedeno, tokom prethodnih meseci Agencija za privatizaciju organizovala je dva javna poziva za prodaju Tanjuga, koji su proglašeni neuspešnim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

U skladu sa Zakonom o informisanju i medijima, Vlada Srbije donela je, kako se navodi, Odluku o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća novinske agencije Tanjug.

Tom odlukom se, između ostalog, predviđa da će svi zaposleni dobiti otpremnine u skladu sa Programom za rešavanje viška zaposlenih u procesu privatizacije, kao i da će im biti plaćeno za rad i angažman u periodu do donošenja Odluke o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća novinske agencije Tanjug, koja će biti objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije.

(Ministarstvo: Vlada donela odluku o prestanku Tanjuga, Tanjug, 4. novembar 2015 14:10)

***

Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije podsetilo je danas na to da je tokom prethodnih meseci Agencija za privatizaciju organizovala dva javna poziva za prodaju Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, koji su proglašeni neuspešnim jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

S obzirom na to da član 146 Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestaje da važi datumom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, odnosno najkasnije 31. oktobra, Vlada je donela Odluku o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinske agencije Tanjug.

Ovom odlukom se, između ostalog, predviđa da će svi zaposleni dobiti otpremnine u skladu sa Programom za rešavanje viška zaposlenih u procesu privatizacije.

Takođe, ovim dokumentom je predviđeno da će radnicima biti plaćeno za rad i angažman u periodu do donošenja pomenute odluke, koja će biti objavljena u Službenom glasniku Srbije.

(Doneta odluka o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća novinske agencije Tanjug, Sajt Ministarstva kulture i informisanja, 4. novembar 2015 14:10)

PRILOG KULTURI SEĆANjA: "Ovde Telegrafska agencija nova Jugoslavija…Tanjug javlja, Tanjug javlja…"

 

Na fotografiji od 5. novembra 1943. je prva redakcija nove agencije: Moša Pijade, Vladislav Ribnikar, Lepa Pijade, Olga Humo i Jara Ribnikar. Na njoj se vide i Ivo Lola Ribar, Vladimir Velebit i dr Ivan Ribar. Ovu fotografiju prve, ratne redakcije Tanjuga napravio je Vili Šimunov-Barba. Taj trenutak je ovekovečio svojom "Lajkom".

***

U vreme kad je Agencija počela da radi, a prvi izveštaj emitovan je 5. decembra 1943, direktor Tanjuga bio je Vladislav Ribnikar. Izveštači su bili Milan Gavrić i Mahmut Konjhodžić, foto-reporteri Vili Šimunov-Barba i Danilo Kabić, a radio-telegrafisti Veljko Dragićević, Jozo Butorac, Anđelko Gančević i Ante Runjić, stenografi Aleksandar Tepavčevic i Nikita Bakov, a prevodioci Lepa Pijade, Olga Humo i Jara Ribnikar.

( KULTURA SEĆANjA – TANJUG > KRATKA ISTORIJA SLAVE I PROPASTI VREME | BR 1180 | 15. AVGUST 2013. )

***

Tokom Drugog svetskog rata nastaće nova jugoslovenska novinska agencija – Tanjug. Tanjug je bio prva novinska agencija na slobodnoj teritoriji jedne zemlje, osnovana u okupiranoj Evropi u Drugom svetskom ratu,po čemu je bila jedinstvena u svetu. Naime, nju nije osnovala država,nisu je organizovali akcionari, niti su je formirali izdavači novina. Njena prva redakcija radila je uglavnom u šumi.

Tanjug je osnovan u novembru 1943. godine u Jajcu (Bosna i Hercegovina)s ciljem da verno prezentuje svetu šta se kod nas zbiva i da upozna čitaoce šta se zbiva u svetu. Osnivač Tanjuga bio je Moša Pijade,koji mu je dao i ime, a prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar. Tanjug je počeo rad pomoću malog trofejnog predajnika, geštetnera (mašinom za umnožavanje) u lošem stanju i raštimovane pisaće mašine. "Ovde Telegrafska agencija nove Jugoslavije... Tanjug javlja, Tanjug javlja...",bile su reči kojima se, po prvi put 5. novembra 1943. godine, oglasila novonastala agencija.

Od osnivanja ova agencija je bila pod snažnim uticajem sovjetske novinske agencije Tass. Rodoljub Čolaković bio je oficir za vezu Tanjuga u Moskvi sa centralom u Tassu. Tanjug je preko Moskve emitovao u svet šta se dešava u Jugoslaviji.

Nova agencija izdavala je bilten. Prvi broj nosio je datum 10. novembar 1943. godine, a prva informacija glasila je: "Pre izvesnog vremena došao je u Jugoslaviju britanski brigadni general Meklejn, kao izaslanik komandanta savezničkih oružanih snaga na Srednjem istoku E. M. Vilson pri vrhovnom štabu NOV i POJ. Prilikom svoje posete, general Meklejn predao je vrhovnom komandantu NOV i POJ, drugu Titu, pismo komandantaVilsona..."

Prvu informaciju o formiranju Tanjuga objavila je radio-stanica Slobodna Jugoslavija sredinom novembra 1943. godine, čije je sedište bilo u Moskvi. Prislušna služba BBC-ja, koja je pratila emisije Slobodne Jugoslavije,bila je prva strana radio-stanica koja je objavila informaciju o osnivanju Tanjuga.

U prvim godinama rad je organizovan po uzoru na sovjetski Tass, da bi vremenom uz širenje dopisničke mreže u svetu i kontakte i saradnju agencijama, Tanjug prerastao u agenciju koja će težiti da ispunjava osnovne profesionalne standarde: brzinu, tačnost, preciznost,zanimljivost, analitičnost.

Dopisnici Tanjuga najčešće su koristili tehničke usluge dopisništava Rojtersa širom sveta, pa je druženje s novinarima najuglednije svetske agencije nesumnjivo doprinelo dobrom stručnom usavršavanju. Zahvaljujući dopisnicima i vestima drugih agencija, Tanjug je javljao gotovo sve što bi moglo da zadovolji i najzahtevnije: od izveštaja o prirodnim katastrofama i državnim udarima, političkim skupovima i svetskim sportskim šampionatima, intimama krunisanih glava do neobičnosti koje se ponekad događaju običnim ljudima.

Prvi zadatak Tanjuga bio je, kao što je to u novembru 1943. godine objasnio Moša Pijade, da radio-telegrafskim emisijama obaveštava svet o zbivanjima na jugoslovenskom frontu u borbi protiv nacističke Nemačke, ali i o revolucionarnim društvenim, političkim i ekonomskim socijalističkim reformama, koje je za posleratni period pripremao nosilac antifašističke borbe, Komunistička partija Jugoslavije. Taj zadatak uspeš-no je ispunjen zahvaljujući i pomoći savezničkih medija, poput BBC-ja.

U posleratnom periodu Tanjug je brzo razvio svoju mrežu dopisništva uzemlji, ali i u svetu. Agencija je zato postala važan izvor informacija za sve jugoslovenske medije.

Ova agencija je na samom početku bila čisto budžetska ustanova. Od 1952. godine uvela je pretplatu na svoje servise, pa je tako počelo delimično samofinansiranje Tanjuga. Država je, međutim, i dalje brinula o funkcionisanju "Emisije za inostranstvo", redakcije koja je, u stvari, bila Tanjug za svet, nudeći stranom tržištu obilje informacija na engleskom,francuskom, španskom i nemačkom jeziku. Agencija se i tehnički brzo razvijala, pa su prvi teleprinteri uvedeni već 1947, a prvi radio-printerski kanali 10 godina kasnije. Kompjuterska era Tanjuga započela je 1985. godine.

U sukobu Tita sa Staljinom 1948. godine, Tanjug je odigrao veoma značajnu ulogu, u atmosferi u kojoj je SSSR sa svojim saveznicima iz Istočnog bloka pokušavao da izoluje Jugoslaviju.

Tokom perioda hladnog rata i blokovske podele sveta, Tanjug se sve bolje pozicionirao u svetu. Tome je doprinela pre svega uloga SFRJ u Pokretu nesvrstanih, gde se ona pojavljivala kao jedan od lidera. Takva njena uloga političke neutralnosti u podeljenom svetu doprinela je i porastu poverenja u Tanjug. Informacije jugoslovenske novinske agencije koristili su mediji i sa Zapada i sa Istoka. S druge strane, država je ozbiljno vodila računa o razvoju Tanjuga, ulagala je u razvoj dopisničke mreže i u modernizaciju opreme. Na vrhuncu svoga razvoja, u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, Tanjug je izrastao u agenciju koja je 1968. godine po snazi bila rangirana kao osma novinska agencija u svetu. Sredinom sedamdesetih, Tanjug je bio jedna od najpouzdanijih novinskih agencija u svetu. Tada nije bila retkost da pretekne Rojters, AFP i AP ekskluzivnim informacijama. Tako je, na primer, dopisnik Tanjuga iz Vijetnama Mihailo Šaranović 1975. godine prvi javio o padu Sajgona. Tu vest prenele su sve svetske agencije, navodeći Tanjug kao izvor, (Briza, 2009).

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka, međutim,Tanjug doživljava dramatičan pad u svakom smislu. Padom Berlinskog zida krajem 1989. godine zvanično nestaje blokovske podele sveta,čime Pokret nesvrstanih, čiji je jedan od lidera bila SFRJ, drastično gubina značaju. Samim tim, i značaj agencije poput Tanjuga u svetskim okvirima postaje daleko manji.

I dok se u Evropi slavi pad Berlinskog zida, na prostoru bivše Jugoslavije u isto vreme pripremaju se krvavi ratovi, koji će značajno unazaditi medije u ovom regionu, a među njima i Tanjug.

Od nekada ugledne svetske agencije, Tanjug se tokom devedesetih godina, pod režimom Slobodana Miloševića, pretvorio u propagandnu mašinu za pripremu rata. Sličnu sudbinu doživeli su svi državni mediji u Srbiji. Tokom ratova na prostoru SFRJ Tanjug je prekršio osnovna pravila agencijskog izveštavanja, jer je iz njegovih vesti i izveštaja iščezla najvažnija karakteristika – objektivnost. Uz to, infrastruktura, koja je decenijama bila građena, lošim poslovanjem raznih rukovodstava agencije,gotovo da je bila potpuno uništena. Uništen je i najveći deo dopisničke mreže. Ipak, najveća cena koju je Tanjug platio bilo je gubljenje poverenja klijenata u istinitost informacija. Nekada ugledna agencija razbijena je u paramparčad, a posledice takvog poslovanja u dobroj meri osete se i danas, (Briza, 2009).

Zajedno sa raspadom SFRJ na sastavne delove raspadao se i Tanjug, tako da su i novinske agencije u novonastalim državama zapravo u najvećoj meri nastale iz Tanjuga. U Hrvatskoj Hina (Hrvatska izvještajna novinska agencija), u Bosni i Hercegovini Srna (Srpska novinska agencija)i Fena (Federalna novinska agencija), u Crnoj Gori Mina, u Sloveniji Sta (Slovenska tiskovna agencija), u Makedoniji Mia (Makedonska informativnaagencija), na Kosovu – Kosova press.

Tanjug nikad nije bio politički neutralan. Njegova prednost u to vreme je bila što je bio na čelu Pula novinskih agencija nesvrstanih zemalja, tako da je imao izvore u nacionalnim agencijama mnogobrojnih nesvrstanih zemalja, koji su često bili zatvoreni za velike agencije, a i zato što je, zahvaljujuć inesvrstanoj poziciji Jugoslavije, imao lakši pristup i Vašingtonu i Moskvi nego što je, na primer, AP imao Moskvi, a TASS Vašingtonu (Briza, 2009).

( Dinko Gluhonjić: Diskurs agencijskog novinarstva, Novi Sad 2011.)

***

Telegrafska agencija Nova Jugoslavija - Tanjug - osnovana je 5. novembra 1943. u Jajcu.

"Ovde Telegrafska agencija nova Jugoslavija…Tanjug javlja, Tanjug javlja…" bile su reči kojima se, prvi put, 5. novembra 1943. oglasila novoosnovana agencija.

"Prvi zadatak Tanjuga je bio da preko radio-telegrafskih emisija obavesti svet o svemu što se zbivalo na Drugom zasedanju AVNOJA u Jajcu.

Zabeleženo je kako Tanjug dobio svoj naziv, kako se došlo do skraćenice od šest slova.

Razmatrane su mnoge varijante i ideje. Jedni su se zalagali da se zove Telegrafska agencija slobodne Jugoslavije (TASJUG), novinsko -telegrafska agencija nove Jugoslavije (notasjug), ili Telegrafska agencija nova Jugoslavija (TENANOJ). Ideja je, kažu, bilo još, ali većina skraćenica je, kad se izgovore, zvučala ili prokineski ili prosovjetski.

Moši Pijadije, sinula ideja: zvaće se Tanjug, što će u punom nazivu reći - Telegrafska agencija nove Jugoslavije…

Osnivanje Tanjuga ovekovečeno je i foto aparatom. Na fotografiji od 5. novembra 1943. je prva redakcija nove agencije: Moša Pijade, Vladislav Ribnikar, Lepa Pijade, Olga Humo i Jara Ribnikar. Na njoj se vide i Ivo Lola Ribar, Vladimir Velebit i dr Ivan Ribar.

Ovu fotografiju prve, ratne redakcije Tanjuga napravio je Vili Šimunov-Barba. Taj trenutak je ovekovečio svojom "Lajkom". On je inače radio za Tanjug i - ratovao. Poginuo je 26. maja 1944, u vreme nemačkog desanta na Drvar. Prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar.

Tanjug imao je u jednom trenutku čak 48 dopisnika širom sveta, i svrstavan je u 10 najjačih svetskih agencija i imao vodeće mesto u Pulu agencija nesvrstanih zemalja, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.

Ovako visok rejting Tanjug je steko zasluženo prvi javio da su Vijetnamci 1975. oslobodili Sajgon (Ho Ši Min), da je otpočela invazija na Kubu 1961. godine, da su trupe Varšavskog ugovora 1968. ušle u Čehoslovačku. Prvi je 1972. javio da je Bobi Fišer postao šahovski prvak sveta i pre drugih je oglasio i pad Nikolae Čaušeskua u Rumuniji 1989.

Kroz Tanjug su prošla mnoga poznata, najpoznatija imena jugoslovenskog novinarstva, koja će ostati upamćena i van ovih prostora, jer su njihovi tekstovi objavljivani i u stranim listovima: Branko Bogunović, Momčilo Pudar, Mihailo Šaranović, Mirko Aksentijević, Miloš Ćorović, Božidar Kažić, Borislav Lalić, Jovan Vavić...i mnogi drugi.

(KAKO SU POČELI: Telegrafska agencija nova Jugoslavija… Tanjug javlja, Tanjug javlja, Srpska televizija

PRILOG KULTURI SEĆANjA: Tanjug u oslobođenom Beogradu 1944

***

Grupa saradnika i tehničara Tanjuga (na slici desno) je sa Visa, sa sopstvenom radiostanicom, prebačena avionom u Valjevo. Ovde su u toku nekoliko dana emitovane vesti o borbama za oslobođenje Srbije i Beograda za zemlju i inostranstvo. Dok se radiostanica preseljava u Aranđelovac, novinarski saradnici kao ratni izveštači prate završne operacije za oslobođenje Beograda. Iz Aranđelovca je Tanjug prvi poslao vest u zemlju i u svet o oslobođenju glavnog grada Jugoslavije 20. oktobra 1944. godine. Prva tri dana po oslobođenju, radio-stanica i redakcijska grupa su radili u zgradi br. 14. u Ulici Ledi Kaudri. Rasulo koje je u okupatorskim i izdajničkim redovima nastupilo u vreme bitke za Beograd, iskoristilo je nekoliko službenika okupatorske Agencije „Rudnik", simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta, da spasu neke radio-telegrafske uređaje. Radio-telegrafisti Đuro Perušić, Miloš Černej i drugi izneli su u to vreme u stan Černeja na Zvezdari, gde se već nalazio prijemni centar Agencije „Rudnik", nekoliko helaparata za prijem i otpremu, četiri dugotalasna radio-telegrafska prijemnika, dva velika -radio-aparata, više pomoćnih mašina i rezervnih delova. Istovremeno je domar Rade Tomić, zajedno sa ovom grupom, sklonio na skrovita mesta u podrume nekoliko teleprintera, pisaćih mašina i mašina za umnožavanje i veću količinu matrica i geštetnerske hartije. Zahvaljujući ovoj sačuvanoj radio-tehnici i ostalom materijalu, brzoj popravci zatečene opreme i pomoći vojnih jedinica od nekoliko davača i prijemnika, agencija Tanjug je bila u stanju da već 25. oktobra 1944. godine, dva dana posle useljenja, počne izdavati Bilten spoljnopolitičkih vesti na pisaćoj mašini, a dan kasnije, 26. oktobra, da taj bilten u većoj količini umnožava na geštetneru.

Prvi direktor Tanjuga u Beogradu Ivo Vejvoda je, sećajući se tih dana, zapisao: „Sredinom oktobra 1944. godine napustio sam Topusko da bih preko Barija jednim sovjetskim avionom došao u Valjevo. Odatle sam prešao u Aranđelovac, gde su mi drugovi saopštili da odmah krenem za Beograd i preuzmem dužnost direktora Tanjuga.

Sećam se da sam 23. oktobra 1944. godine po podne stigao pred današnju zgradu Tanjuga, gde sam zatekao sestre Leontić, ložača, šofera i domara Radu Tomića. Tomić mi je tada ispričao da su on i dva radio-telegrafista u toku bitke za Beograd izneli iz zgrade nekoliko prijemnih i otpremnih radio-aparata, koji su nam, zajedno sa zatečenim mašinama, omogućili da za dva dana otpočnemo rad izdavanjem biltena spoljnopolitičkih vesti.

Kada posle skoro dvadeset godina razmišljam o tom periodu i sam se čudim kako je posao u agenciji vrlo brzo počeo da teče normalno. Na okupu su bili tehničari koji su odmah obezbedili prijem vesti iz sveta. Našla se i grupa prevodilaca koja je bez teškoća prevodila vesti inostranih agencija. Zajedno sa njima je bila i grupa novinara dobrih profesionalaca, koji su ekspeditivno pripremali ove vesti za bilten. Iz svih krajeva zemlje su pristizali novi saradnici, bilo na sopstvenu inicijativu ili što su ih slala politička rukovodstva.

Opšte radno oduševljenje u Agenciji omogućilo je da savladavamo sve vrste teškoća. Po ceo dan smo radili i mnogi od nas smo u radnim prostorijama i spavali, a svi se u agencijskoj menzi hranili. Uživali smo da se ne krećemo iz Tanjuga. Agencija je poslovala, iako je malo ko od nas o njoj ranije imao neku predstavu."

(Iz zbornika Dva veka srpskog novinarstva - odlomak iz knjige „Tanjug 1944-1963", Beograd, 1963.)

Zgradu u kojoj je do ukidanja bio smešten Tanjug, poznatu pod nazivom "Prizad", projektovao je arhitekta Bogdan Nestorović (1905-1975). Ona je podignuta 1938. godine. Ima šest spratova i primer je kasnog modernizma u arhitekturi Srbije. U "Prizadu" je u vreme Drugog svetskog rata bio smešten nemački Gestapo. Posle II svetskog rata OZNA je po ulasku u Beograd, prvo bila smeštena na Obilićevom Vencu u zgradi PRIZAD-a (V: Dr Kosta Nikolić „Mač revolucije - OZNA u Jugoslaviji 1944-1946"), a potom je u toj zgradi radio Tanjug.


 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi