Privatizacija medija od 2014. godine

19. 05. 2016.

Autor: Jelena Đelić Izvor: www.ekapija.com

Privatizaciji nigde kraja - Rešenje za državna preduzeća do 31. maja gotovo nemoguća misija, ko plaća ceh?

Sudbina preostalih 11 državnih preduzeća zaštićenih od naplate potraživanja: "Galenike", RTB "Bora", "Resavice", "Yumca", "Trayala", "Politike", FAP-a, "HIP Petrohemije Pančevo", "Ikarbusa", "Industrije kablova Jagodina" i "Azotare", trebalo bi da bude razrešena do 31. maja, do kada bi trebalo da budu prodata ili da odu u stečaj.

 

Poslovanje svakog preduzeća se pažljivo razmatra i traži najoptimalnije rešenje, uveravalo je Ministarstvo privrede pre izbora u Srbiji, uz obećanje da izbor nove Vlade neće odložiti ili usporiti ovaj proces.

Iako smo želeli da potvrdimo da li će se obećano ispuniti, iz Ministarstva privrede nismo uspeli da dobijemo odgovor, i nakon jednonedeljnog eKapijinog pokušavanja da sazna kakva će biti sudbina ovih 11 preduzeća.

U najnovijoj analizi Fiskalnog saveta upozoreno je da bi opstanak tih preduzeća, u državnom vlasništvu, godišnje opteretio budžet više od 200 mil EUR, jer sve ove firme posluju sa gubicima i ne servisiraju obaveze. Nerešavanje statusa 11 preduzeća, koja 1. juna ostaju bez zaštite od poverilaca, u kojima je zaposleno oko 19.000 radnika, po oceni Fiskalnog saveta, ima potencijalno najveći udar na javne finansije.

A strateških partnera ili kupaca za ta preduzeća, koliko je široj javnosti poznato - nema. Izuzeta je jedino "Galenika" za koju je 1. marta oglašena prodaja, ali bez uspeha, pa je rok za podnošenje prijava za učešća na tenderu produžen do 27. maja.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da postoje investitori, koji su zainteresovani za kupovinu "Galenike", ali iz stečaja.

- Zainteresovani investitori bi da kupe imovinu "Galenike" po ceni od 30 do 40 mil EUR, a dugovi kompanije su oko 220 mil EUR. I to je bolje nego da "Galenika" i dalje pravi gubitke - rekao je Premijer na konferenciji za novinare 11. maja u Vladi Srbije. Tom prilikom je naveo da trenutno "Galenika" ne pravi gubitke, ali da ima obaveze iz ranijeg perioda kada je fabrika uzimala "katastrofalne kredite".

Ministar Željko Sertić je više puta istakao da će sa RTB "Bor" i "Resavicom" biti problema. RTB "Bor" je 17. maja predao Privrednom sudu u Zaječaru Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), koji treba da omogući nastavak rada tog preduzeća uz zaštitu od poverilaca u narednih šest meseci. RTB Bor je jedini proizvođač bakra, zlata i srebra u Srbiji, metala koji su, berzanska roba, što uopšte nije zanemarljiva činjenica. Takođe, ne treba minimizirati ni podatak da RTB "Bor" u svom sistemu zapošljava više od 4.500 radnika.

Značajni za Srbiju su i rudnici "Resavica", koji imaju sirovinski potencijal u ležištima uglja od oko milijardu tona. To javno preduzeće, koje povezuje devet rudnika uglja s podzemnom eksploatacijom, zapošljava 3.845 radnika.

Predsednik skupštine Jagodina, Dragan Marković Palma, 12. maja je rekao da je država za rešavanje statusa "Industrije kablova Jagodina" ponudila UPPR, koji omogućava opstanak preduzeća i nastavak poslovanja. Treba naglasati da su ukupni dugovi fabrike oko 120 mil EUR, od čega je polovina prema državi, a polovina prema komercijalnim poveriocima i radnicima.

I PKB je jedna od rana države, koja se produbljuje samim tim što nije realno očekivati da će do 1. juna svi poverioci PKB-a podneti zahtev za naplatu čak 70 mil EUR, koliko ovo preduzeće trenutno duguje.

Da Vlada pomeri rok za rešavanje sudbine zaduženih preduzeća u restrukturiranju ne bi bilo ništa novo. Bez obzira na sav optimizam, preostale dve nedelje su izuzetno kratak vremenski period da bi se nagomilani problemi ovih preduzeća rešili, kao i status na desetine hiljada radnika ovih firmi.

Zato je realnije očekivati da će za jedan broj preduzeća Vlada ipak produžiti rok, ili za nekoliko mesec ili do kraja godine.

Dok se čeka razrešenje sudbine ovih preduzeća, računi pojedinih se zidaju. "Petrohemija" za gas i struju duguje više milijardi dinara, a samo NIS-u su ostali dužni oko 23 milijarde dinara. Među zaštićenim firmama koje su veliki dužnici za energente su "Azotara" i "Resavica", koje su dužne oko 40 milijardi dinara za gas, koliko duguje ostatak privrede prema procenama ekonomskih analitičara.

Na pitanje da li će konačno ove godine privatizacija biti završena, Aleksandar Vlahović, bivši ministar privatizacije u vladi Zorana Đinđića, rekao je da je "privatizacija odavno završena, a ovo što se danas nalazi u takozvanom postupku privatizacije, sem par velikih preduzeća, samo je izraz nespremnosti da se jasno kaže da su ta preduzeća zapravo u stečaju".

Upravo zbog toga, Vlahović je poslednjih nekoliko godina sugerisao svim kreatorima ekonomske politike, a posebno onima koji su odgovorni za proces privatizacije, da se konačno određivanje titulara svojine sprovede primenom stečajnog mehanizma.

- Naravno, stečajni postupak mora da bude efikasan. Na kraju, ako nema zainteresovanih za kupovinu preduzeća bez dugova, ili ekonomskih delova preduzeća, treba sprovesti likvidacioni postupak. Na taj način će makar deo imovine pronaći svog kupca, što znači da će kroz 'brownfield' investiranje biti iskorišćen za početak nove, zdrave poslovne aktivnosti - bio je odlučan tom prilikom Vlahović.

Paravan za malverzacije?

Saša Radulović, predsednik pokreta "Dosta je bilo" i bivši ministar privrede, ocenio je za "eKapiju" da je proces privatizacije u Srbiji paravan za pljačku, te da se tu do sada nije ništa promenilo.

- Videli smo da se privatizacija odvija uz pomoć tajnih, koruptivnih ugovora, netransparentnih državnih subvencija na štetu građana i preuzimanjem dugovanja, koja su dugogodišnji gubitaši, vođeni nesposobnim partijskim kadrovima napravili, svaljivanjem dugova na zdrave firme i njihovo sprečavanje da posluju tržišno, kao što je slučaj sa Air Serbia i Aerodromom, ili namernim gašenjem firmi da bi se neko domogao vrednog građevinskog zemljišta, što je najčešće u Srbiji bio slučaj - kaže Radulović.

Sagovornik eKapije dodaje da iza svih ovih slučajeva stoji sprega partokratije i pojedinačnih interesa domaćih i stranih biznismena bliskih političkom vrhu u Srbiji. Centar te pljačkaške privatizacije, prema njegovom mišljenju, je sadašnji premijer, Aleksandar Vučić.

- Da parafraziram Vericu Barać, koja je heroina borbe protiv korupcije i sa kojom sam dugo godina radio na rasvetljavanju takvih slučajeva, ništa se neće promeniti dok je na vlasti Aleksandar Vučić, pa ni procesi koji se odvijaju sa firmama u restrukturiranju. U svetu je poznato kako se radi restrukturiranje. Prvo se napravi prvo lična karta preduzeća, jer mora da se zna tačno šta se prodaje, odvoje se dugovanja i utvrdi tačno imovina preduzeća. Zatim se ponudi na tržištu. Nema ozbiljnog kupca na celom svetu koji bi kupio 'mačku u džaku', osim ako nije u nekom koruptivnom 'dilu' sa vlašću - kaže Radulović za eKapiju.

Privatizacija medija

Svođenje računa nije zaobišlo ni medije. Od 73 medija koja su ušla u proces privatizacije, za njih 50 bio je oglašen javni poziv za prodaju. Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović, kaže za "eKapiju" da je od toga privatizovano 34, ali je u međuvremenu privatizacija RTV Pruge iz Lajkovca poništena.

Ugašeno je 20 medija, računajući i Novinsku agenciju Tanjug, 2 medija su promenila delatnost, a njih 16 će se privatizovati prenosom kapitala bez naknade. Od tih 16 medija, osam je već dobilo Rešenja o prenosu besplatnih udela. Brajovićev stav je da RTV Pruga iz Lajkovca može da bude privatizovana na dva načina - prenosom kapitala ili novom prodajom. I pored neuspešne privatizacije, niti pokrenutog postupka likvidacije, Radio Požarevac nema uslova za prenos kapitala.

Ipak, najviše prašine i dalje se vijori oko Tanjuga. Situacija izglada ovako: zvanično je Tanjug ugašen, zakonski firma ne postoji, svi radnici su otpušteni da bi polovina radnika bila vraćena na posao, a honorarni ugovori im se produžavaju svakih mesec dana. Pri tome svoje usluge naplaćuju, a fakture potpisuju. Iz Ministarstva privrede nisu želeli da dostave odgovor kada će i na koji način biti rešeno ovo pitanje. Za to vreme, obavešteni izvori kažu da će ovaj problem biti 'serviran' novoj vladi i da pre njenog formiranja zasigurno "fantomska agencija", kako nazivaju Tanjug, nastavlja da radi u "poluilegali".

Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović kaže kako se UNS nada da Tanjug neće prestati da radi.

- Najbolje rešenje bi bilo da se zaposlenima i bivšim zaposlenima u Tanjugu omogući prenos kapitala bez naknade, što je Zakon propisao za sve medije, pa i za nacionalnu novinsku agenciju. Menadžment Tanjuga nije raspisao javni poziv za upis besplatnih akcija iako je, prema našem mišljenju, bio dužan da to uradi nakon dve neuspešne prodaje - kaže Nino Brajović.

Naš sagovornik ocenje da bi prenos kapitala bez naknade bio dobro rešenje. Pri tom, kako kaže treba da se ima u vidu činjenicu da "Tanjug već nekoliko meseci sa značajno smanjenim brojem angažovanih saradnika, isključivo honoraraca, uspeva da opstane na tržištu". To bi značilo bolju ponudu na tržištu agencijskih vesti i konkurenciju koja je neophodna i na medijskom tržištu.

Radnici stigli do Strazbura

Oko 100.000 nekadašnjih radnika društvenih preduzeća, koja su privatizovana i otišla u stečaj od 2001. do 2010. godine, još uvek čeka da im država Srbija, po odluci Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, isplati zaostale plate.

Dug države tim radnicima je oko 300 mil EUR. Iako ne traže da ih država odmah isplati, očekuju da se utvrdi program i plan kada će državni organi sprovesti odluku iz Strazbura.

Bez obzira na koji način bude rešena sudbina državnih preduzeća, očekuje se da broj od 100.000 radnika, koji traže rešenje svog slučaja u Evropskom sudu za ljudska prava, ne bude desetostruko uvećan.