Putovanje kroz istoriju srpske štampe

04. 12. 2025.

Autor: Lana Stanisavljević, apsolventkinja komunikologije na Filozofskom fakultetu u Nišu Izvor: UNS

Savremeni studentski mediji - studenti novinarstva u odbrani slobodne misli i reči

Dok se tradicionalni mediji bore sa ekonomskim i političkim pritiscima, nada za očuvanje profesije stiže od studenata novinarstva. Kada tradicionalni mediji popuste pred pritiskom, glas studentskih medija, vođen novinarskom etikom, postaje hrabar i nepokolebljiv.

Njihov najvažniji adut je sloboda, a kritička misao ono što im ne dozvoljava da prećute nepravdu u društvu. Dok se trude da se njihov glas, neopterećen komercijalnim, političkim ili uređivačkim pritiscima čuje, studenti istovremeno stiču praksu i oblikuju svoju novinarsku biografiju u medijima koje su izgradile sa svojim kolegama i uz podršku profesora.

UNS je razgovarao sa studentima koji pišu za studentske medije iz Beograda, Novog Sada i Niša, ali i njihovim profesorima od kojih obično i kreću inicijative za ovu vrstu angažmana - o tome kako funkcionišu ovi mediji, sa kojim se problemima suočavaju i koliko im za profesionalni razvoj znači rad u studentskom mediju.

Jedan radni dan - stalno ,,na vezi", uvek po planu i detaljna provera sadržaja

Studenti koji pišu za beogradski „Student", novosadski „Univerzitetski Odjek“ i niški „Studentski dnevni list“ (SDL) najčešće komuniciraju putem društvenih mreža i telefonskih poziva.

Naše sagovornice, urednice u ova tri studentska medija saglasile su se da su sastanci uživo najproduktivniji, ali da studentske obaveze i dinamika društvenih događanja često ne idu tome u prilog.

Sara Stojanović, urednica sportske rubrike u „Studentu" opisala nam je kako teče organizacija i planiranje rada u ovom listu.

„Nemamo toliko vremena da se okupljamo i da držimo sastanke uživo, tako da posao obavljamo većinom onlajn. Kada je reč o strukturi redakcije, imamo glavnu urednicu i zamenicu glavne urednice. Takođe, imamo brojne rubrike od koje svaka ima svog urednika“, priča ona.

Kako ističe, najvažnija im je rubrika „Studenti“, koja se bavi važnim studentskim informacijama.

„Uglavnom urednici ili novinari predlože teme na kojima bi radili, pa se dalje dogovaramo. Nakon toga, novinari pišu o toj temi,  urednici pregledaju, ispravljaju i šalju lektorima. Na kraju se tako ispravljen tekst objavljuje“, kazala nam je Sara.

Kada je reč o redakcijskoj strukturi, sve tri redakcije su otvorene za studente zainteresovane za praksu.

Urednica „Univerzitetskog Odjeka“ Tijana Doroški ističe da je upravo ta raznolikost dobra.

„Članovi 'Odjeka' su prevashodno studenti Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ali, kako i puno ime glasi -  'Univerzitetski' Odjek, studenti drugih odseka Filozofskog fakulteta, kao i studenti drugih fakulteta našeg Univerziteta, mogu da se pridruže i nama je taj diverzitet posebno dragocen“, rekla je ona.

Kako je objasnila, redakcija u ovom trenutku ima sedamnaest članova - dvanaest novinara koji pišu tekstove i izveštavaju sa terena, dva fotografa, jednog karikaturistu, zatim urednicu i zamenicu urednice“.

Katarina Aleksandrović je glavna urednica SDL-a čiju redakciju primarno čine studenti Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu.

„S obzirom na to da je sve na dobrovoljnoj bazi, radni dan nije svima isti. Novinar ima slobodu da radi onoliko koliko želi ili može, a sa druge strane, urednici rubrika moraju da pregledaju sve tekstove iz njihove rubrike, dok ja, zajedno sa zamenicom, moram da pregledam sve tekstove predviđene za taj dan“, rekla je Katarina.

Zato, kako kaže, dan nijednom članu redakcije nije isti, ali sve to donosi osećaj zajedničkog stvaranja i dobre energije.

Katarina ističe da rade ono što vole i za šta se školuju da rade ceo život, pa im ništa ne deluje teško ili naporno, koliko god posla da ima.

„Ono što je najvažnije, svako ima slobodu da se kreativno izrazi na sebi svojstven način, ali i da nauči kako funkcioniše onlajn medij. SDL daje prostora studentima da svoje prve korake u novinarstvu, prve greške, ali i uspehe ostvare upravo tu“, objašnjava Katarina.

Značaj studentskih medija - šta kažu studenti, a šta profesori?

U razgovoru sa studentima iz ova tri medija saznali smo da su ti mediji postali veoma važni u njihovim sredinama, kao i da studentima znači profesionalni angažman i volontiranje.

Kako sve počinje od profesora, neke od njih pitali smo koliko je praksa zapravo važna i na koji način rade sa studentima.

Profesori sa Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, Neven Obradović i Dušan Aleksić saglasili su se da primećuju razliku između studenata koji su prošli neki vid prakse i onih koji to nisu.

„Razlika se primećuje u tome na koji način oni percipiraju stvarnost, na koji način odgovaraju na pitanja. Studenti koji su imali praksu u medijima znaju kako funkcionišu mediji i mogu da daju odgovore na ispitna pitanja iz praktičnog ugla, jer su doživeli to o čemu pričaju. Oni koji nisu, to ne mogu“, rekao je Dušan Aleksić.

Profesor Neven Obradović smatra da je praksa od presudne važnosti za studente novinarskih smerova.

On ističe da se i sam angažovao na početku studija i da ohrabruje sve svoje studente da krenu istim putem, jer im to jednog dana može značiti na tržištu rada.

„Na drugoj godini sam počeo da radim i to mi je donelo nova znanja, koja su nadogradnja teorije koje se stiče na fakultetu. Mi se zaista trudimo da svi naši predmeti budu modernizovani, da pratimo literaturu, ali praksa je ono što je ključno i praksa je ono što kasnije pravi razliku i na tržištu rada“, rekao je Obradović.

On smatra da je za studente od presudne važnosti da pored dobrog vladanja teorijom, budu podjednako posvećeni i radu u praksi - da rade u medijima, ali i da se neformalno edukuju.

Rad u studentskim medijima stvara osećaj zajedništva, ali i odgovornosti

Iako praksa nesumnjivo doprinosi profesionalnom razvoju, studenti ističu da je njima ipak najvažniji osećaj zajedništva i odgovornosti koje sa sobom nosi rad u medijima.

Urednica „Univerzitetskog Odjeka“ Tijana Doroški se osvrnula na trenutke u kojima se ogleda nesebičnost studentskog kolektiva koji teži da bude jedinstven i profesionalan.

„'Odjek' je složna zajednica i verujem da se u uspehu ovog medija ogleda naše prijateljstvo, a koje posledično utiče i na posvećenost mediju“, rekla je ona.

Kako je istakla, najupečatljiviji su joj trenuci kada se svi raduju i dele tekstove ili foto-reportaže koleginica i kolega za koje smatraju da su izuzetno uradile posao, naročito kada znaju koliki je trud uložen u taj rad.

„Svako se pojedinačno raduje kolektivnom uspehu našeg medija i to smatram najdragocenijim“, kaže ona.

Sara Stojanović iz „Studenta“ i Katarina Aleksandrović iz SDL-a smatraju da je dodatna prednost to što su njihovi kolektivi puni razumevanja, naročito kada je u pitanju slobodno vreme koje se izdvaja za novinarsko angažovanje.

Zbog činjenice da su svi sličnih godina i obaveza, najviše im znači što nema pritiska, a kada eventualno i dođe do neke greške, nema nelagode jer su „među svojima“ i kritike koje dobiju su konstruktivne.

 Slične stavove po ovom pitanju su imali i profesori sa kojima smo razgovarali.

„Na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo se trudimo da to bude vrsta sigurnog okruženja za studente, da oni donose odluke, da nemaju pritisak uredničke politike, nego da sami kreiraju. Trudimo se da rad SDL-a bude nezavisan i to se uvek potencira i na sednicama naše katedre“, kaže profesor Obradović.

On naglašava da studenti moraju da budu samostalni, a da su profesori tu više kao podrška – kada, eventualno, nastanu neki konflikti, kao tehnička podrška, ukoliko imaju finansijskih problema i slično.

„Univerzitet mora da bude stožer slobodne misli, samim tim i studentski mediji treba da budu mesto odakle će proizilaziti ta slobodna misao“, ističe Obradović.

Položaj studentskih medija - nedovoljno cenjeni, ali istrajni i slobodni

Kada je reč o ulozi studentskih medija u našem društvu, naše sagovornice iz Beograda i Niša smatraju da oni još uvek nisu dobili zasluženo mesto i da se njihova uloga u društvu ne ceni dovoljno.

„Mislim da nisu cenjeni koliko treba i da još uvek nemaju značajnu ulogu u društvu. Oslabljeni smo po broju studentskih medija, malo ih je, a studenata je mnogo. Na fakultetima se među studentima ne priča mnogo  o studentskim medijima. Ne postoje obaveštenja, radionice...“, kaže Sara.

Kako ističe, oni se ipak trude se da promene ovu situaciju.

„'Student' objavljuje konkurse svake godine. Takođe, delimo vodiče za brucoše, a imamo i dosta spoljnih saradnika. Na Instagramu smo takođe vrlo aktivni i to je  još jedan način da se u današnje vreme čuje za naš medij“, kaže ona.

Katarina Aleksandrović smatra da je aktuelna situacija u društvu izmenila perspektivu njenih kolega, ali i društva o studentskim medijima.

„Smatram da uloga studentskih medija nije dovoljno cenjena. Oni imaju važnu ulogu jer predstavljaju glas mladih. Mnogi to ne prepoznaju, mada, s druge strane, smatram da je počeo da im se pridaje značaj od početka studentskih blokada i protesta. Ipak, to i dalje nije dalje na nivou na kom bi trebalo da bude“, kaže Katarina.

Njihova koleginica iz Novog Sada, pak, ima drugačije iskustvo.

Tijana Doroški ističe da je novosadski „Odjek“ istovremeno studentski i lokalni medij, a da je nakon blokada i svakodnevnih protesta ipak prepoznat značaj studentskih medija kod šire populacije.

Ona, takođe, ističe da je prednost studenata novinara ta što im kolege i prijatelji često predlažu teme kojima bi mogli da se bave, a šanse da isprate događaje koji ih interesuju su velike.

„Bilo nam je drago da vidimo porast u broju pratilaca na društvenim mrežama koji nisu naši vršnjaci, što ukazuje na to da smo stvorili platformu koja seže daleko izvan okvira Univerziteta, ponekad čak i Novog Sada i da ljudi sada više prepoznaju značaj studentskih medija“, smatra ona.

Kako ističe, „veliki broj kolega i prijatelja koji nas prati, zna za naš rad i ceni 'Odjek' zato što izveštava na vreme o temama koje su njima važne“, smatra ona.

Iskra slobode kao zvezda vodilja na putu do profesionalnog novinarstva

Uprkos brojnim izazovima i ne uvek povoljnom položaju u kom se nalaze studentski mediji, studenti i profesori sa kojima smo razgovarali su optimistični.

Naše sagovornice smatraju da njihov posao ima dosta prednosti, pre svega jer su u onlajn medijima.

To studentima koji pišu omogućava fleksibilnost i uklapanje sa fakultetskim obavezama, a nezavisnost koja im je omogućena ne guši njihov slobodan glas i ne ostaje nema na probleme u društvu.

„U središtu svakog studentskog medija je sloboda kao najvažniji adut, uključujući i SDL. Nismo ograničeni komercijalnim pritiscima, ne guši nas uređivačka politika, niti nas bilo ko ili bilo šta ograničava. Ograničenja se ogledaju jedino u zakonskim normama i Kodeksu novinara, što predstavlja sam okvir za odgovorno novinarstvo“, kaže Katarina Aleksandrović.

Studentski mediji, ističe ona, stvaraju jaku zajednicu, a njihovi mediji daju nov pogled na probleme u društvu“, rekla je ona.

Profesori ponovo naglašavaju važnost slobode, ali smatraju da studenti ponekad ne koriste dovoljno sve njene benefite.

Neven Obradović kaže da bi voleo da vidi više analitičkih članaka, jer je izbor tema slobodan, a studentski život sa sobom nosi realne probleme vredne istraživanja.

„Za razliku od tradicionalnih medija, studentski mediji nose tu iskru slobode, jer su oni ti koji moraju slobodno da misle. Meni je žao što se studenti više ne bave nekim analitičkim temama u okviru SDL-a jer imaju potpunu slobodu, a pogotovo onoga što se tiče studentskog života i rada“, kaže on.

To su, daje primer, kvalitet obroka u menzi, kreveta u studentskom domu, nastave, kritika Studentskog centra...

„Sve to treba da budu teme. To je mikrosvet koji studenti trenutno najbolje poznaju i to je dobra ulaznica da se u budućnosti bave kvalitetom obroka u narodnoj kuhinji ili kvalitetom smeštaja u domovima za nezbrinutu decu, ili domovima za beskućnike. Ako su se bavili takvim temama u studentskom životu, sutra će kao novinari imati svest i tako sagledavati i čitavo društvo“, ističe Obradović.

 

 

Ovaj tekst nastao je  u okviru projekta "Od avangarde do nestajanja - uloga studentskih medija u javnom životu", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje