Region

05. 07. 2023.

Autor: bankar.me Izvor: www.bankar.me

Analiza poslovanja medija u Crnoj Gori

Međunarodna organizacija fokusirana na medijske slobode “Reporteri bez granica” (Reporters Without Borders) svake godine priprema izvještaj o slobodi medija u svijetu, koji analizira 180 država i teritorija te ih kategorizuje u jednu od pet grupa: dobro, zadovoljavajuće, problematično, teško ili veoma ozbiljno. S obzirom da ova organizacija aktuelni trenutak na globalnoj medijskoj sceni naziva “novom erom polarizacije“, onda činjenica da je Crna Gora po prvi put iz kategorije “problematično” dospjela u kategoriju “zadovoljavajućih” medijskih Sloboda mora radovati sve medijske djelatnike ali i cijelu domaću javnost.

Ako posmatramo rezultate pojedinačnih zemalja našeg regiona, lako se stiče utisak da je napredak koji su ostvarile “naše” zemlje više rezultat globalnog pada sloboda medija u svijetu i lošijih rezultata ostatka svijeta, više nego što je učinjen suštinski napredak na nacionalnim nivoima. Ipak, ovdje možda treba izuzeti Crnu Goru, koja je tokom 2022. i 2023. godine ostvarila “senzacionalan“ napredak kako to zaključuje hrvatska medijska agencija Hina. Ovaj napredak je ostvaren najviše zahvaljujući činjenici da tokom prethodne dvije godine nije bilo napada na novinare, ali i činjenici da su čitavu deceniju ranije vlasti vršile pritisak na javni RTV servis (RTCG) kako bi “promijenili nezavisnu uređivačku politiku i na ključna mjesta postavili pristalice vladajuće partije”.

Tokom 2022. godine Crna Gora je napredovala čak 41 poziciju te tako dospjela na 63 mjesto liste Reportera bez granica, da bi 2023. napredujući 24 pozicije dospjela na sam vrh liste zemalja regiona kada su u pitanju medijske slobode, a ispred nje je samo Makedonija koja je ove godine zauzela poziciju broj 38.

Sada kada smo utvrdili koliko (ni)su mediji u Crnoj Gori slobodni, mjesto je da utvrdimo koliko je njihovo poslovanje uspješno ili pak postoje i oni mediji koji godinama ne ostvaruju pozitivne finansijske rezultate, već su im pak bitniji neki drugi efekti poslovanja (širenje uticaja i podrška raznim političkim strujama).

KATEGORIJE MEDIJA

Radi lakše preglednosti i uporedivosti poslovanja, analizirane medije smo svrstali u nekoliko kategorija, kojima dominantno pripadaju. Ovo ističemo iz razloga da neke kompanije svoje poslovanje sprovode kroz nekoliko medijskih kanala (npr. radio i portal ili novina i portal). U nekim kategorijama će biti analizirani i javni emiteri (TV i radio stanice), ali će jasno biti razdvojeni prihodi koje su takve kompanije/organizacije ostvarile kroz prihode od dotacija (bilansna stavka “Ostali prihodi”) i kroz prihode od prodaje (reklamnog prostora).

Najprije moramo predstaviti koje kategorije medija smo analizirali i koje kompanije po pojedinim kategorijama.

U segmentu radio stanica, analizirali smo 6 komercijalnih (Antena M, M.D. Company (Radio D+), Media International Corporation (DRS), My Name (Radio Titograd), Oki Air Broadcasting (Radio Elmag, Mag i EL Radio), TDI Radio, kao I 7 lokalnih emitera (Andrijevica, Berane, Bijelo Polje, Cetinje, Danilovgrad, Kotor, Ulcinj).

U Crnoj Gori postoje 4 štampana medija, koja smo analizirali 3 dnevna: Daily Press (Vijesti), Jumedia Mont (DAN), Nova Pobjeda (Pobjeda) i Monitor koji se štampa  nedjeljno.

Od veb portala smo analizirali kompanije (portale): CDM d.o.o. – (portal CDM), Portal Press d.o.o. (Portalanalitika), Standard Media d.o.o. (protal Standard), Web Media Group (portal Bankar), PAGE d.o.o. – portal Kolektiv (pod istom firmom posluje i oglasni servis Patuljak.me, koji je zaslužan za veliki dio prihoda), Mediaram d.o.o.  (portal Investitor) i Dnevno d.o.o. (portal Dnevno.me)Još jednom da naglasimo da nije bilo moguće pojedničano analizirati poslovanje portala Vijesti.me, Pobjeda.me, Dan.co.me, RTCG.me i AntenaM.me jer isti posluju u okviru pravnih lica koja u svom sastavu imaju više vrsta medija.

Komercijalne TV stanice čije smo bilanse listali u ovoj analizi su: AST (PRVA TV), TV BOIN, TV NOVA M, PINK MEDIA M, TV TEUTA, TV VIJESTI i Adria Management Services (TV ADRIA). Osim njih, predmet naše pažnje su bile i lokalne TV stanice: RTV Budva, RTV Herceg Novi, RTV Podgorica, RTV Pljevlja, RTV Nikšić, RTV Rožaje, kao i najveći medijski poslodavac – nacionalni javni emiter, Radio televizija Crne Gore.

Osim ovih, predstavili smo poslovanje kompanija koje se bave uslugama novinskih agencija (InfoMont d.o.o. – MINA), zatim pres kliping agencije (Arhimed, Ninamedia Kliping d.o.o. i Press Clipping d.o.o.), jedine agencije koja se bavi uslugama outdoor oglašavanja (bilbordi i city light) – kompanija Metropolis Media i kompanija koje se bave TV produkcijom (Media Biro).

Na kraju, prezentovali smo i poslovanje kompanija koje su često najzaslužnije za finansijsko poslovanje medija, a to su tzv media buyin gagencije i PR agencije – marketing posrednici koji za potrebe svojih klijenata zakupljuju medijski i reklamni prostor u medijima. U tom segmentu smo analizirali poslovanje sljedećih kompanija: Creative Group Aquarius, Direct Media, Media Connection, Media Point, Prisma, Publikum medijska kuća, Represent Communications, Universal Media, Max Media, OR d.o.o.  i DAA Montenegro.

MEDIJSKE GRUPACIJE

Posljednjih par godina svjedočimo jakom medijskom pluralizmu, ali i izraženom osnivanju novih te ukrupnjivanje postojećih medijskih kuća. Uticaj stranog i regionalnog kapitala unazad par godina je takođe sve više i više prisutniji.

Najmanji broj medija je u domaćem kapitalu.

Najaču grupu na medijskoj sceni definitinvo predstavlja United Media grupa, koja je prošlogodišnjom većinskom akvizicijom brenda Vijesti dodatno ojačao svoju poziciju. Tom akvizicijom su Vijesti postale dio United Media Grupe, iza koje stoje Dragan Đilas i Dragan Šolak. Navedena grupa u Crnoj Gori je takođe zastupljena kroz Direct Mediu– lidera u segment media buying kompanija (uz par sestrinskih agencija), kao i kroz televiziju NOVA M. Ostali akcionari Televizije Vijesti su američki fond Media Development Investment sa 16,79% vlasništva i kompanija MNE Media Two sa 32.21%, čiji su osnivači predstavnici porodica Ivanović, Perović, Mitrović, kao i u manjem procentu bivši i sadašnji zaposleni, dok u kompaniji Daily Press d.o.o. koja upravlja štampanim izdanjem i veb portalom Vijesti su manjinski akcionari već pomenuti Media Development Investment sa 15,06% vlasničkog udjela i firma MNE Media One sa 33.94%, takođe u vlasništvu gore pobrojanih pojedinica i porodica.

Ukupan godišnji prihod za ovu grupaciju za 2022. godinu je bio na nivou od preko 10,7 miliona, od čega se na TV Vijesti I TV NOVA M odnosi nešto preko 6,1 milion eura, dok su prihodi medija buying agencija za 2022. godinu bili preko 4,5 miliona eura. Ova grupacija je prethodne godine zapošljavala u prosjeku 236 radnika/ca, a bitno je istaći da je TV Vijesti poslovala pozitvno tokom prethodne godine, što nije bio slučaj sa TV NOVA M.

Drugu najaču medijsku grupaciju koja je u usponu čine mediji koje možemo svrstati po zajedničkim imeniocem “pod kontrolom kapitala iz Republike Srbije”, i to Adria Management System (Adria TV), TV Pink M, AST – Prva TV & Play radio. Navedena grupa je u 2022. godini ostvarila 4,2 miliona prihoda, zapošljavala je 75 ljudi dok je ukupan rezultat prije oporezivanja bio neto negativan sa skoro 400 hiljada eura minusa.

Treća medijska grupu, kada je tržišni dio, tj. poslovni prihodi u pitanju čini system Jumedia Mont, koji u svom sastavu ima novinu i portal Dan i radio D, kao i povezanu firmu M.D. company koja upravlja radio stanicom D+ radio. Ukupan prihod navedene grupe za 2022 godinu je iznosio 3,1 miliona eura, a ukupno angažovanih 105 radnika/ca je ostvarilo neto pozitivan rezultat prije oporezivanja od nešto preko 100 hiljada eura.

Četvrtu grupu čine mediji unutar Media Nea grupacije (novine i portal Pobjeda, veb portali Analitika i CDM). Vlasnik Media Nea grupacije je Petros Statis, kompanije čije su članice  prethodne godine zapošljavalje 152 radnika/cu, ostvarili su ukupne poslovne prihode na nivou od 2,8 miliona eura, ali i negativan poslovni rezultat prije oporezivanja od nešto preko 400 hiljada eura.

Bitan segment poslovanja se odnosi na javne radio i TV emitere, kako one sa nacionalnim statusom, tako i one lokalne. Svakako, najveći udio u ovoj grupaciji se odnosi na RTCG koja je tokom prethodne godine zapošljavala 746 radnika/ca, dok je u ostalim javnim emiterima bilo angažovano 356 radnika/ca.

Na početku vam donosimo kratak sažetak analize:

Prikupljeni podaci pokazuju da na tržištu štampanih medija dva dnevna lista posluju pozitivno, odnosno imaju pozitivan neto rezultat u posljednje tri godine. Za razliku od njih, treći list je od 2020. do 2022. godine ostvario ukupan minus od skoro 524 hiljade eura. Prihodi za sva četiri štampana medija tokom poslednje posmatrane godine (2022.) su iznosili više od 8,6 miliona eura, dok ukupno, za tri posmatrane godine, zajedno su prihodovali ukupno skoro 27 miliona eura. Štampani mediji zapošljavaju prosječno 345 radnika, što je značajno manji broj od broja zaposlenih u televizijskim stanicama, a opet dosta veći broj od onih zaposlenih na radio stanicama.

Na tržištu veb portala, njih pet posluje pozitivno, dok su prihodi svih veb medija tokom posljednje posmatrane godine iznosili više od 1,16 miliona eura, a ukupno za tri posmatrane godine isti su zajedno prihodovali ukupno oko 3,11 miliona eura. Svi veb mediji zapošljavaju prosječno 43 radnika, što je značajno manji broj od broja zaposlenih u ostalim medijima.

Od 14 televizija koje posluju u Crnoj Gori, u posmatranom periodu 9 njih posluje pozitivno, dok 3 komercijalne i dvije lokalne TV stanice posluju sa gubicima, što pokazuje nešto stabilniji trend poslovanja ovog segmenta medija. Ukupni poslovni prihodi svih televizija u Crnoj Gori su oko 10,5 miliona eura na godišnjem nivou. Uz to, televizijske kuće, uključujući i javni servis i lokalne TV emitere zapošljavaju čak 1.227 radnika, najviše u sektoru medija.

Od 13 radio stanica koje su predale finansijske izvještaje za prethodnu godinu, u posmatranom periodu 8 njih posluje pozitivno, dok četiri lokalne radio stanice posluju sa gubicima, što pokazuje da lokalni radio emiteri ne ulažu dovoljno napora da svoje poslovanje održavaju profitabilnim. Ukupni poslovni prihodi svih radio stanica u Crnoj Gori su skoro 1 milion eura na godišnjem nivou. Uz to, radio stanice uključujući i one lokalne zapošljavaju oko 135 radnika.

RADIO STANICE

Radio stanice, šta bismo mi bez njih? Ko nas informiše putem kratkih vijesti dok vozimo pospani prema poslu, ko nas oraspoloži prilikom odlaska u provod? Naravno, radio stanice. U Crnoj Gori trenutno posluje 14 radio stanica, od čega je 7 komercijalnih radio stanica, dok se ostatak odnosi na lokalne javne emitere.

Analiza poslovanja radio emitera biće odrađena bez radija S, čiji vlasnik, Neboelectronic doo Upravi prihoda i carina nije dostavio finansijske iskaze za 2022. godinu.

Gledajući bilanse uspjeha radio stanica u Crnoj Gori, može se doći do zaključka da najveći dio njih, posebno lokalni radio emiteri, doslovno “žive” od dotacija od lokalnih uprava, dok su prihodi od primarne djelatnosti, tj. od prodaje reklamnog prostora, na nešto nižem nivou. U poslednje 3 godine, prihodi od prodaje reklamnog prostora radio stanica su porasli za skoro 19%, što pokazuje da radio stanice uspijevaju privući nove korisnike da koriste ovaj medij kao kanal za plasiranje svojih poruka. Ukupni prihodi od prodaje radio stanica u 2022. godini su iznosili skoro 1,03 milion eura i bili za oko 155 hiljada eura veći nego godinu ranije. Osam radio stanica je uspjelo da ostvari veće prihode od prodaje nego godinu ranije, dok su ostale imale niže prihode u odnosu na godinu ranije.

Najveće prihode od prodaje zabilježila je radio stanica Antena M, u okviru kog posluje istoimeni portal. Prihodi ove kompanije su na godišnjem nivou porasli za skoro 24% i dostigli nivo od 309 hiljada eura. Na drugoj poziciji je Drugačija Radio Stanica – DRS koja je takođe zabilježila solidan rast prihoda od 26%, te uspjela ostvariti skoro 234 hiljade eura prihoda. Radio D+ je na trećoj poziciji kada su prihodi u pitanju sa uknjiženih preko 151 hiljadu eura prihoda.

Što se tiče lokalnih radio emitera, njihovi prihodi od prodaje su znatno skromniji. Tako, najveće prihode od prodaje reklamnog prostora je ostvario Radio Kotor. Prihodi ovog emitera su na godišnjem nivou porasli za 31% i dostigli nivo od skoro 12 hiljada eura. Na drugoj poziciji je Radio Berane koji je smanjio svoje prihode za 24%, te ostvario skromnih 7.500 eura prihoda. Radio Bijelo Polje je na trećoj poziciji kada su prihodi lokalnih emitera u pitanju sa uknjiženih 6.100 eura prihoda.

Ono što je jako interesantno je da sve radio stanice veliki dio prihoda knjiže na stavci ostalih prihoda, koji su na kraju 2022. godine iznosili čak 1,44 miliona eura, tj. isti su bili za čak 40% veći od ostvarenih poslovnih prihoda (od prodaje reklamnog prostora), što samo potvrđuje gorepomenute argumente. Pošto nismo u mogućnosti obezbijediti bruto bilanse ovih kompanija, možemo zaključiti da se kod komercijalnih emitera ova stavka najvjerovatnije odnosi na prihode ostvarene od učešća u raznim projektima koje finansira državna ili lokalna uprava u saradnji sa EU i ostalim međunarodnim organizacijama, dok se kod lokalnih javnih emitera odnosi na dotacije od lokalne uprave, koja finansira poslovanje radio stanice.

Tako, radio stanica Antena M je tokom 2022. godine ostvarila ostale prihode u iznosu od 146 hiljada eura, što predstavlja skoro jednu trećinu ukupno ostvarenih prihoda. Posebno su interesantni podaci koji se odnose na lokalne javne emitere. Radio Ulcinj je tako tokom 2022. godine ostvario 194 hiljade eura ostalih prihoda, dok nije imao ostvarenih poslovnih prihoda. Ista situacija je kod Radio Danilovgrada i Radio Andrijevice. Radio Danilovgrad je ostvario 115 hiljada eura ostalih prihoda, a Radio Andrijevica 108 hiljada eura. Veliki novac se izdvaja i od građana i građanki Berana, Bijelog Polja, Cetinja i Kotora za finansiranje lokalnih radio stanica. Tako, ostali prihodi Radija Bijelo Polje su tokom 2022. godine iznosili skoro 200 hiljada eura, Radija Kotor 192 hiljade eura, Radija Cetinje skoro 178 hiljada eura, a Radija Berane 160 hiljada eura. Ono što se može zaključiti je da su dotacije lokalne uprave radio stanicama značajno uvećane u prethodne 3 godine, jer u 2022. godini ukupni ostali prihodi lokalnih radio emitera su iznosili skoro 1,15 miliona eura, a tokom 2021. godine ovaj broj bio manji i iznosio skoro 980 hiljada eura.

Kada je u pitanju profitabilnost segmenta radio stanica, može se zaključiti da komercijalne radio stanice posluju profitabilno, dok lokalni emiteri ostvaruju jako skromne rezultate. Neto dobit cjelokupnog sektora u 2022. godini je iznosila skoro 247 hiljade eura, što predstavlja značajan rast u odnosu na prethodnu godinu. Na ovaj rast najviše je uticao izlazak iz zone neprofitabilnog poslovanja Radija Ulcinj koji je u 2022. godini ostvario neto dobit u iznosu od 50.500 eura, dok je godinu ranije završio sa gubitkom od 43.500 eura. Pored njih, visoku dobit ostvarili su i Antena M (94.400 eura), Drugačija Radio Stanica – DRS (100 hiljada eura) i TDI Radio (20.600 eura). Ostale radio stanice su poslovale sa skromnim neto dobitkom, dok je jedino Radio Berane poslovao sa gubitkom od 40 hiljada eura, te u poslednje 3 godine ostvario čak 146 hiljada eura gubitka.

Radio stanice u Crnoj Gori broje 130 zaposlenih, od čega je 90, ili čak 69% zaposleno kod lokalnih javnih emitera, koji se pretežno finansiraju od strane poreskih obveznika. Najviše zaposlenih ima Radio Berane – njih 22, zatim Antena M – njih 16, dok Radio Cetinje zapošljava 14 radnika.

VEB PORTALI

Imovina veb medija u Crnoj Gori na kraju 2022. godine je iznosila 815 hiljada eura. Najveći udio u imovini svih veb medija imali su CDM i Kolektiv.

Veb mediji u Crnoj Gori bilježe rast prihoda od prodaje u posljednjih par godina, te su tako u 2022. godini ostvarili prihode od prodaje u iznosu od skoro 1,12 miliona eura, ali i ukupan neto gubitak od 104.500 eura.

Najveći nivo prihoda od prodaje ostvarili su CDM (313 hiljada eura), Kolektiv (305 hiljada eura uz napomenu pod istom firmom posluje i oglasni servis Patuljak.me, koji je zaslužan za veliki dio prihoda), Portal Analitika (201 hiljadu eura) i Standard Media (136,5 hiljada eura).

 

I pored ovih prihoda, veb mediji u Crnoj Gori uglavnom posluju na ivici profita. Tako su veb mediji u Crnoj Gori u 2022. godini ostvarili neto gubitak u iznosu od 104.500 eura, koji je ipak u najvećoj mjeri generisan usljed visokog neto gubitka ostvarenog kod novoosnovanog portala Dnevno (neto gubitak skoro 75 hiljada eura) i zato što je CDM godinu završio sa neto gubitkom od 57 hiljada eura (prvenstveno zbog nižih prihoda i većih troškova neto zarada). Profitabilno je bilo pet od sedam medija, a najbolje rezultate su ostvarili Page doo – Kolektiv&Patuljak (neto profit 10.500 eura), Standard Media (neto profit 8.200 eura) i Web Media Group – portal Bankar (neto profit 4.700 eura).

Ostali prihodi veb portala nisu na značajnom nivou i oni neće biti poseban predmet naše pažnje.

Međutim, ono što je važno napomenuti u ovom segmentu je i rast prihoda i profita portala Kolektiv, koji je uspio za 2022. godinu da ostvari 2,4 puta veći prihod od prodaje (prihod ostvaren u 2021. godini je iznosio 128 hiljada eura, dok je u 2022. godini ostvaren prihod od 305 hiljada eura) i skoro 2 puta veći neto profit (neto profit ostvaren u 2021. godini je iznosio 5.500 eura, dok je u 2022. godini ostvaren neto profit od 10.500 eura. Kako smo u uvodniku analize naveli, naša je pretpostavka da veliki uticaj na poslovanje kompanije ima oglasni veb servis Patuljak.me, kojim upravlja ista kompanija.

Ono što je dobro istaći kod veb portala je svakako činjenica da je tokom prethodne godine broj zaposlenih osnažen za 9 novih radnika koji su zaposleni na portalu Dnevno. Broj trenutno zaposlenih radnika je tako došao do 52, a najviše zaposlenih ima kompanija CDM – njih 13, zatim Portal Analitika – njih 12, dok Kolektiv i Dnevno broje po 9 zaposlenih radnika.