Naslovna  |  Aktuelno  |  UNS vesti  |  Bora Otić: Slikamo lepotu življenja i u skromnim, ponekad čak i asketskim uslovima
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

UNS vesti

07. 10. 2022.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Bora Otić: Slikamo lepotu življenja i u skromnim, ponekad čak i asketskim uslovima

Emisija „5kazanje“ autora i urednika Bore Otića danas obeležava svoje novinarsko punoletstvo jer je na današnji dan pre tačno 18 godina objavljena prva epizoda.

„Sagovornike biram ovim svojim uredničkim nosom. To vam je deo naše profesije, ili osetiš ili promašiš. Kao kad iskusni kuvari pripremaju specijalitet kuće pa ništa ne mere na vagu ili menzuru nego rade s radošću i koriste iskustvo a još poznaju i šporet i posuđe koje koriste. Bude to prste da poližeš. Upravo zbog toga je i repriza 5kazanja veoma gledana. Onako, kao kad tražimo recepte“, rekao je Otić za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS).

 

Predele, salaše, letnje kuće, a pre svega ljude koji ispisuju priču o vojvođanskoj ravnici opisao je u knjizi "Šorom sredom, dvared", a u "5kazanju" je ovu priču iznova nastavljao čineći je sve prijemčivijom i zanimljivijom.

Sa Otićem smo razgovarali o moći emisije da poveže ljude i pokaže kulturnu raznolikost Vojvodine, kao i o tome kako privući ili vratiti mlade gledaoce koji su uz bake i deke, mame i tate večeri provodili kraj ekrana slušajući priče o hobijima, zanimljivostima i načinu života ljudi sa njihovog podneblja.

Kako je izgledala prva emisija?

Otić: Prvu emisiju smo emitovali 8. okt 2004. godine iz studija u sada već „staroj zgradi“ RTV. Bio je to filmski format, trajali smo 100 minuta. Od 22.20 časova do ponoći. Prvih šest godina je tako bilo, svakog petka po 100 minuta, kao film za laku noć. Neobično i veoma zahtevno beše svima nama. Kasnije, sledećih nekoliko godina trajali smo 80 minuta i kako se programska šema RTV menjala, prilagođavali smo i trajanje emisije. Danas smo u formatu 50 minuta.

Ko je osmislio projekat?

Ja sam autor i urednik emisije, krstio sam je da se zove "5kazanje".

Jeste li tada mogli da pretpostavite da će se emisija emitovati i danas, 18 godina nakon nastanka?

Otić: Kad smo počinjali serijal, ondašnji iskusni tv poslenici su nam prognozirali da ćemo trajati najduže dve godine i da ćemo se „potrošiti i poderati“. Imao sam viziju da greše i verovao sam svojoj intuiciji. Danas imamo i dokaz da sam bio u pravu.

Sa sagovornicina razgovarate kao sa prijateljima kojima ste otišli u posetu sa namerom da ih još bolje upoznage. Na koji način ova prirodnost u komunikaciji utiče na kvalitet i prijemčivost priče?

Otić: Razgovaramo tako da sagovornik treba da kaže što više o temi koju snimamo. Ja sam tu samo da kontrolišem situaciju, slušam i da se trudim da razgovor teče onako kako želim. To vam je kao kod pravog majstora: Mušterija je uvek u pravu.

U kojoj meri ste se trudili da kroz ljudsku priču ukažete na uopštene probleme poput iseljavanja sa sela koji ste pomenuli na početku jedne od emisija?

Otić: Uvek to provučemo kroz priču. Ponekad direktno i eksplicitno spomenemo i naglasimo, a u svakom prilogu na tu temu se mnogo više čita između redova, ako ste vični tome. To između su burne emocije koje naviru kod gledalaca dok prate emisiju i vraćaju im uspomene, bude nove želje i jedva čekaju sledeći petak. Slikamo lepotu življenja i u skromnim, ponekad čak i asketskim uslovima. Velika je ljubav i optimizam u "5kazanju".

„5kazanje" je emisija koja predstavlja duh podneblja i povezuje sve ljude koji su odatle. Kako ste učinili da ljudi sa ovih prostora emisiju sa ponosom doživljavaju kao nešto specifično što je njihovo i identifikuju se sa njom?

Otić: Srodili smo se. Mi smo, kako je to jedanput izjavila Ljubinka Terek iz Šurjana "FAMILIJA 5kazanje". Takvi su i međuljudski odnosi. Oni kažu „Naš Bora“. Što misle, to i kažu. Radujemo i tugujemo zajedno. Slavili smo i radosne vesti o rođenjima a i pratili smo one koji su nam otišli. Jave mi kad neko više nije kod kuće, pa tugujemo i radujemo se uspomenama koje nas vežu. Takve vesti se dele samo najrođenijima. Tako i emisiju pravimo, zajednički, uz predloge i sugestije gledalaca koji predlože temu, odnosno sagovornika.

Emisija na jednostavan način prikazuje priče o ljudima, a odražava etničku i kulturnu raznolikost Vojvodine. U kojoj meri ste se trudili da edukativni element bude iznad ostalih?

Otić: Upravo je to jedan od osnovnh postulata naše profesije. Opasno je oružje u našim, novinarskim rukama. Možemo da napravimo vatromet, da krenu suze radosnice i ushićenje prizorima a možemo da rasplačemo i drugačije. Uvek ima nešto novo da se vidi, pokaže, nauči ili istakne. Dovoljno je i samo da podsetimo one koji su to znali, da još uvek postoji. Naravno da će sve ovo ostati svedočanstvo našeg vremena koje se menja brže od klimatskih promena i tehnološkog napretka. Ljudski vek je mnogo brži i kraći od svega ovog, sa ljudima odlaze i znanja i veštine, izvorna mudrost, običaji koji se menjaju ili iščezavaju. Ako o njima ne pričamo ili ne pišemo, kao da se nisu ni desili, zar ne?

Koliko je to što ste godinama ostali verni ovoj formi učinilo da emisija opstane i u eri tehnološkog napretka?

Otić: Od prvog dana se i „5kazanje“ menjalo, onoliko koliko su estetika i percepcija tehnološkog napretka to zahtevale. Na ekranu se praktično i ne vidi neka drastična promena, ali je ukus ostao isti. Menjali su se formati, kamere, mikrofoni, način montaže. Fičer forma je ostala i to je ono što je prepoznatljivo kod nas. Koristimo „sve što vole mladi“ i sve blagodeti elektronskih komunikacija, ne gubimo korak.

U kojoj i mlađa publika prati Vašu emisiju?

Otić: Statistika u istraživanjima kaže da 5k gledaju sve starosne, obrazovne i socijalne kategorije gledalaca. Često mi mladi kažu da su uz baku ili roditelje gledali 5k, da su rasli uz emisiju. A dešava se i da me pitaju da li još uvek ide 5kazanje? Obraduju se kad čuju da smo tu. Povukao ih život na mirniju stranu pa kažu „ne palimo tv“.

Šta planirate u vezi sa prilagođavanjem emisije digitalnom dobu?

Otić: Prilagodili smo se 100%. Koristimo sve što nam se nudi. Ono čega još nema je samo zbog propisa, zakonskih obaveza ili autorskih prava.

Hoće li biti otvoren Jutjub kanal na kome ćete postavljati epizode u celosti, s obzirom na to da ih nema na Jutjub kanalu RTV-a?

Otić: Još pre nekoliko kodina, deceniju i više, bila je inicijativa iz Etnološkog muzeja da neke zapise pohranimo u njihovu postavku i arhivu. Možda smo sada dovoljno stasali da to konačno i realizujemo.  Ide neko mirnije vreme za "5kazanje", verovatno da ćemo se baviti i lakšim pristupom prilozima i emisijama.  Jutjub je jedno od rešenja. To je budućnost komunikacije sa gledaocima, mislim da gledanje tv programa u realnom vremenu polako prelazi u zaborav. Uskoro će svako moći da kreira svoje liste i program koji želi da gleda u vreme koje sam odabere. Skoro je i sada tako ali još uvek nismo savim svesni ove promene.

Kako kao neko čija je emisija godinama opstala zahvaljujući originalnosti i kvalitetu gledate na današnju medijski scenu u Srbiji?

Otić: Pre samo par decenija zabavni program je trošio više novca nego svi ostali u tv, zajedno. Zato smo i mogli da proizvedemo kvalitetan, gledan i zanimnjiv program. Danas dominira informativa. Mi ostali smo „zakrpa“ između dve informativne emisije. TV program danas sve više liči na radijske emisije, dve-tri stolice u studiju i suva priča. Nekada se govorilo da je tv ubila radio. Mislim da su danas klasičnoj televiziji, odnosno ovakvom programy koji većina stanica emituje, dani odbrojani. Internet nam je pred vratima.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi