UNS vesti
15. 11. 2012.
UNS i UNICEF: Zaštita identiteta dece žrtava nasilja ozbiljan izazov za srpske medije
Televizije obično ne ulaze u rizik izveštavanja o konkretnim slučajevima gde su žrtve nasilja deca, za razliku od štampe koja često prilikom objavljivanja tekstova i pratećih fotografija još uvek ne uspeva da decu zaštiti i ne otkrije njihov identitet.
Iako tekstovi o nasilju predstavljaju 13 odsto ukupnih objava o deci skoro u svakom drugom tekstu otkriven je identitet, bilo objavljivanjem imena ili fotografije sa likom, kućom, prepoznatljivom okolinom i tome slično, pokazuje nastavak istraživanja UNS-a i UNICEF-a za period od 20. septembra do 20. oktobra ove godine.
Istraživanjem su obuhvaćeni tekstovi objavljeni u listovima Politika, Danas, Blic, Pres, Večernje novosti, Kurir i Alo, kao i prikazi na RTS, B92, Prvoj televiziji i Studiju B.
Prethodna analiza izveštavanja o nasilju nad i među decom istih medija sprovedena je od 15. jula do 20. septembra.
Pokazala je da iako većina objavljenih tekstova u štampi poštuje novinarski kodeks i prava deteta, oni udarni, objavljeni na naslovnim stranama, po pravilu krše kodeks jer čine žrtvu prepoznatljivom.
Uočeno je da fotografija uz tekst u više od 80 odsto slučajeva identifikuje ili pomaže otkrivanju žrtve, kao i da se neretko maloletni počinioci nasilja kriminalizuju neadekvatnom upotrebom fotografija. Ustanovljeno je i da elektronski mediji u svom dnevnom izveštavanju ne prate objave iz štampe i da kada se bave nasiljem nad i među decom, to najčešće čine baveći se problemom nasilja uopšte.
Najviše izveštavamo o deci uopšte
Dnevni listovi su od 20. septembra do 20. oktobra objavili ukupno 561 tekst o deci, od kojih se 13 odsto odnosi na nasilje nad decom. Ostalih 87 odsto bavi se decom u kontekstu obrazovanja, dečijih manifestacija, kroz isticanje uspešnih pojedinaca i predstavljanje dece estradnih ličnosti
Od ukupno 74 teksta o nasilju nad decom svaki peti (20,3 odsto) se odnosi na teme nasilja nad decom u porodici, u kojoj su maloletnici žrtve nasilja pretrpljenog od roditelja, braće ili sestara, odnosno staratelja. Tema svakog četvrtog teksta (25,7 odsto) bila je nasilje u školi, od čega se skoro polovina bavila vršnjačkim nasiljem, a druga polovina nasiljem profesora/nastavnika nad decom.
Tek u svakom trećem tekstu o nasilju nad decom (31,6 odsto), identitet deteta je zaštićen u skladu sa etičkim standardima.
Skoro svaki drugi tekst o nasilju nad decom (47,4 odsto) direktno ili indirektno otkriva detetov identitet. U 14,5 odsto tekstova zabeležena je potpuna identifikacija dece imenom i prezimenom, dok je u tekstovima gde nije objavljeno ime i prezime dentifikovan roditelj (12 odsto), ili njegova škola, ustanova ili mesto stanovanja (21 odsto).
Više od polovine tekstova o nasilju nad decom (52,7 odsto) bilo je ilustrovano fotografijama. Iako mediji ne bi smeli da otkrivaju identitet dece žrtava nasilja, na svakoj petoj fotografiji, su ona učinjena prepoznatljivima (20,5 odsto), a samo u jednom slučaju detetu - žrtvi nasilja zamagljeno je lice.
Televizije ne prate štampu
Za razliku od štampanih medija televizije u dnevnom izveštavanju u znatno manjoj meri prate konkretne slučajeve nasilja nad decom. Televizija se, kada se bavi problemima dece i nasilja nad i među decom, najčešće bavi nasiljem uopšte. Stoga u praćenom periodu nije ni zabeležen značajan broj slučajeva kršenja profesionalnog kodeksa.
Prilozi na televizijama bavili su se uglavnom temama kao što su trgovina decom, vršnjačko nasilje, nasilje u školi, ali bez pominjanja konkretnih osoba.
Ukupni rezultati istraživanja UNS-a i UNICEF-a za period od 15. jula do 10. novembra biće predstavljeni na okruglom stolu o profesionalnim izazovima pri izveštavanju o deci i nasilju, s posebnim osvrtom na nasilje u školi, koji će 20. novembra biti održan u Pres centru UNS-a.
Objavljivanje tekstova o nasilju nad i među decom i otkrivanje identiteta
Tekstovi o nasilju nad i među decom po tematskim celinama
Komentari (1)
ostavi komentar12.09.
2013.
Projekat UNICEF !?
UNICEF bi pre svega trebao da se bavi konkretnim razlozima i problemima o kojima su ti isti mediji pisali i potrebi ili bolje reći muci koja je naterala te ljude da se obrate medijima jer sigurno nisu odmah otišli u iste već pretrpeli golgotu institucija sa kojima UNICEF ima odličnu saradnju pa čak i zajedničke projekte.Upravo ti zajednički projekti(uloženo dosta para) su bili neretko "prepreka" da UNICEF reaguje pa čak i kritikuje institucije a u nekim situacijama i žmuri.Naravno da se slažem da treba sačuvati identitet detea i da se često u tome preteruje ali to je svakako sporedna stvar u odnosu na eskalaciju nasilja u porodici ili nasilja u školi za šta je UNICEF sa ministarstvom prosvete uložio dosta para bez ikakvog efekta.Da li je ovo pokušaj pranja tih para kroz ovu bitnu ali sporednu temu kao i one čuvene statistike !?
Odgovori