UNS vesti
10. 06. 2025.
Bubnjević: Najveći izazov projektnog sufinansiranja je tumačenje zakona i pravilnika
Urednik lista “Zrenjanin” Dalibor Bubnjević kaže za UNS da je na početku uspostavljanja projektnog sufinansiranja medija primećivao kvalitetan rad velikog broja komisija koje su ocenjivale projekte. Po njegovim rečima, situacija se pogoršala, a lek za sukob interesa i korupciju su preciznija zakonska rešenja.
Dalibor Bubnjević (foto: Jovan Njegović Drndak)
Kako je izgledalo projektno sufinansiranje medija u Zrenjaninu u toku proteklih 10 godina?
Ukoliko Zrenjanin poredimo sa drugim sredinama, kod nas je situacija mnogo bolja! Konkursi se redovno raspisuju, komisije su (do sada, tj. uvođenja novog informacionog sistema) koliko-toliko vodile računa da se doprinese pluralizmu mišljenja u javnom prostoru. To se postizalo finansiranjem medija koji imaju različite uređivačke politike. Ističem stručnost i kooperativnost mr Olivere Ristić iz Gradske uprave. Ona je svima na raspolaganju i olakšava nam da uz što manje nervoze prođemo komplikovane procedure.
Gradska vlast u Zrenjaninu je raspisivala konkurs svake godine, ali je često probijala zakonom predviđen rok. Kako su se ta kašnjenja odrazila na rad medija?
Tačno je da je bilo kašnjenja, ali nisu u pitanju izuzetno dugi vremenski intervali koji bi ugrozili funkcionisanje medija. Neke lokalne samouprave su na vreme raspisivale konkurse, ali su potom „teglile“ sa donošenjem odluka o raspodeli sredstava. Mišljenja sam da je to mnogo veći problem, jer se (ne)namernim odlaganjem iskazuje nesposobnost administracije ili pak umišljaj da se oteža funkcionisanje medija.
Koliki udeo ima projektno sufinansiranje preko državnih konkursa u finansiranju Vašeg medija?
List "Zrenjanin" svake godine dobija različite novčane iznose. Udeo projektnog sufinansiranja se kreće između 2 i 5 odsto u odnosu na prihod.
Šta su Vam najveći izazovi po pitanju projektnog sufinansiranja?
Primetno je rastegljivo tumačenje zakona i pravilnika. Posledice su da se nekoliko eksperata upitne stručnosti i u poznom životnom dobu multiplikuje u desetinama komisija "od Vardara pa do Triglava". Brojni kvalitetni kadrovi ostaju neangažovani uprkos zavidnom praktičnom i/ili naučnom iskustvu. Ne verujem u slučajnosti, pa stoga stičem utisak o koordinisanoj akciji. Uveren sam da će to biti predmet istraživanja nadležnih državnih organa. Što bi rekao jedan tužilac, svaki predmet ima svoje vreme!
Kakvo je vaše iskustvo sa Jedinstvenim informacionim sistemom koji je počeo sa primenom ove godine?
Jedinstveni informacioni sistem je pokazao niz tehničkih manjkavosti (na primer, nemogućnost ispravljanja unetih podataka, nestanak već učitanih sadržaja i slično). Pojedini učesnici nisu mogli da dobiju povratnu informaciju od nadležnog ministarstva, pa su odustajali od apliciranja. Zašto je bilo teško organizovati u ključnom vremenskom intervalu (prvom kvartalu ove godine) brojniju službu podrške? Time bi se izbeglo da niko ne odgovara na pozive ili pak na upućene mejlove. Jedinstveni informacioni sistem je paradigma stanja u društvu! Ukazuje na sve naše slabosti: pokušaj sticanje lake zarade, sukob interesa, odsustvo morala...
Ove godine ste učestvovali na konkursu za medijsko sufinansiranje koji je raspisalo Ministarstvo. Možete li da podelite sa nama to iskustvo, šta se dogodilo na tom konkursu?
Konkurs Ministarstva je bio poput serijala “Dosije X”. Na početku, kao i na kraju epizode, mnogo toga je nejasno. Divim se brojnim kolegama koji su bili članovi komisija. Uspeli su u rekordnom roku da pročitaju na hiljade strana predloženih projekata, unesu ocene u sistem i eventualno napišu komentar. Neretko su postizali jedinstven stav. Kao da ih je vodila neka nevidljiva sila koja ih je držala budnim danima i noćima. Ne vidim drugo objašnjenje za njihovu nadmoćnu sposobnost koju su demonstrirali u rekordnom roku. Listu "Zrenjanin", iako najtiražniji regionalni nedeljnik, nije podržan nijedan projekat. Očito da sam kao master ekonomista i sudski veštak ekonomsko-finansijske struke omanuo!
Kako biste sumirali deceniju primene sistema projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji?
Opisao bih naš položaj u tom sistemu kao "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Bio bih neiskren ukoliko bih dao paušalnu negativnu ocenu. Nažalost, kola zvana sistem javnog informisanja srljaju ka provaliji. Umesto da pokušamo da ih zaustavimo, mi menjamo kontrolnu tablu i osveživač na retrovizoru. Na početku uspostavljanja sistema projektnog finansiranja sam primećivao kvalitetan rad ne malog broja komisija. Bilo je situacija da nam je odbijen projekat, ali smo znali zašto je to tako. Vremenom su loši đaci iz medija koje prati mali broj ljudi zauzeli pozicije i počeli su da nam se svete. Neodoljivo me podsećaju na Nušićevu gospođu ministarku.
Šta bi bili prvi konkretni koraci ka reformi ovog sistema kako bi postao pravičniji?
Neophodno je vratiti principe stručnosti i transparentnosti. To je najbolji lek za sukob interesa i korupciju. Time se postiže da kvalitet ispliva, svi bivaju zadovoljni, a mediji realizuju nekomercijalne projekte koji doprinose boljem javnom informisanju. Osnov za kreiranje navedenog sistema je donošenje preciznih zakonskih i podzakonskih rešenja koji ne bi mogli biti tumačeni na način koji pogoduje vlasti ili pak birokratiji u ministarstvima. Takođe, nužna je precizna sankcija za sve one koji se ogreše o pravne norme.
Kako bi izgledao idealan model sufinansiranja iz Vaše perspektive?
Ko god bude razvijao novi model sufinansiranja, naći će se u teškoj situaciji. Biće izložen raznim lobijima. Potrebno je izbeći dosadašnju praksu da nam sisteme kreiraju samo oni koji nisu upravljali medijima ili se pak profesionalno nisu bavili novinarstvom. Prethodnih decenijama smo svedočili brojnim radnim grupama čiji su članovi neretko bili predstavnici: akademske zajednice bez prakse, nevladinih organizacija bez znanja i udruženja bez članova. U navedenom trijumviratu vlast olako ostvaruje svoje nečastive ciljeve. Zato su danas mnogi medijski radnici, što bi rekao predsednik UNS-a, ili sluge ili aktivisti. Novi model sufinansiranja treba da doprinese nezavisnosti redakcija i uklanjanju iz profesije svih onih koji su doprineli njenom unižavanju.
Komentari (1)
ostavi komentar11.06.
2025.
Укинути пројектно финасирање
Једино решење је: укинути тзв. пројектно финансирање медија. Док су били "жути" на власти, давали су својима, после њих СНС-овци дају, опет, својима. Захваљујући баш "пројектном финансирању", практично је озакоњен куруптивни утицај на медије. А све покривено "одлукама" комисија!
Odgovori