UNS vesti
02. 07. 2025.
Sa panela "Granice slobode – etičko izveštavanje i izazovi profesije": Trka za klikovima dovela je do senzacionalističkog izveštavanja o osobama sa hendikepom
Težak finansijski položaj novinara u Srbiji i „trka“ za klikovima onemogućavaju novinarima da se specijalizuju i izveštavaju u skladu sa Kodeksom novinara i novinarki Srbije, kao i Priručnikom za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom, zaključak je sa paned diskusije „Granice slobode – etičko izveštavanje i izazovi profesije“ koju je organizovala Akademska inkluzivna asocijacija (AIA) u Pres centru UNS-a.
Novinar Bojan Cvejić, koji je inače sproveo monitoring Saveta za štampu o kršenju Kodeksa, rekao je da je svaka vrsta preporuka za etičko izveštavanje dobrodošla medijskoj zajednici, a posebno kada se radi o temama o kojima novinari nisu dobro informisani.
„Novinari za svaku temu moraju dobro da se pripreme i da je obrade u skladu sa najvišim profesionalnim i etičkim standardima“, zaključio je on.
Ipak, Cvejić je dodao da u jeku hiperprodukcije medijskog sadržaja novinari sve više prepisuju vesti i biraju sadržaj koji donosi klikove. Uz to, redakcije su, kako je dodao, desetkovane, te u njima ima sve manje novinara.
„Nekada je novinar jednu priču mogao da radi tri dana, a sada oni moraju da ubace dvadeset vesti, da napišu pet priča na dan i da gledaju šta će doneti klikove, a šta će ispuniti neke ‘targete’ koji se od njih očekuju“, objasnio je on.
Govoreći o neadekvatnoj terminologiji, koja je, između ostalog, posledica ovakvog pristupa, novinarka i autorka Priručnika za adekvatno i afirmativno izveštavanje o osobama sa hendikepom Katarina Tomović je istakla da novinari često upotrebljavaju neadekvatnu terminologiju kada izveštavaju o osobama sa hendikepom poput reči “invalid“, “hendikepiran“.
Ona je rekla da u medijima ima puno problema kada se izveštava o osobama sa hendikepom, a kako je istakla, to se pre svega odnosi na to kako će novinar predstaviti sagovornika koji je osoba sa hendikepom.
„Da li je to fotografija invalidskih kolica ili belog štapa? To je sve fokusiranje na neke stvari koje su samo podrška osobama sa hendikepom u svakodnevnom funkcionisanju, a ne one same“, naglasila je Tomović.
Ona je naglasila da se nekad na televiziji novinar, ukoliko ima za sagovornika osobu sa hendikepom u pratnji personalnog asistenta, vrlo često obraća personalnom asistentu, umesto direktno sagovorniku.
Aleksandra Ničić ukazala je na to kako finansijski težak položaj medija utiče na kvalitet njihovog izveštavanja. Ukazala je na to da se Srbija nalazi na 125. mestu prema ekonomskom položaju novinara, a da to pokazuje Svetski indeks slobode medija, koji su objavili Reporteri bez granica uoči obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana slobode medija. Ipak, o ekonomskom položaju u lokalnim medijima ne mora da nam govori samo statistika, kaže Ničić, već i razgovor sa kolegama.
„S obzirom na to da je oglašavanje dominantan biznis model u mnogim medijima, težnja za što većim brojem klikova iznedrila je senzacionalistički pristup u izveštavanju, koji u kontekstu proizvodnje medijskog sadržaja o osobama sa hendikepom podrazumeva njihovu glorifikaciju i ili pak izveštavanje uz sažaljiv prizvuk“, rekla je novinarka Udruženja novinara Srbije (UNS) Aleksandra Ničić.
Rešenje za probleme prilikom izveštavanja o osobama sa hendikepom bi, kako je rekla, moglo biti "kvalitetno izveštavanje o ovoj temi kroz održive projektne ideje koje promovišu adekvatan način izveštavanja o osobama sa hendikepom“, rekla je Ničić. Kako je dodala, UNS je sa AIA sproveo projekat koji se odnosi na osobe sa nevidljivim hendikepom. Pored ovakvih projekata, Ničić je kao posebno važne istakla one kojima se osnažuju lokalni mediji poput projekta „Medijske oaze“.
„Projektni tim čine, između ostalog, zaposleni u UNS-u, profesori sa Filozofskog fakulteta u Nišu i docent sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Oni su već implementirali brojne projekte u vezi sa adekvatnim izveštavanjem o osobama sa hendikepom. Sigurna sam da će oni učesnicima obuka koje ovaj projekat obuhvata na najbolji način predstaviti dobre prakse izveštavanja u lokalnim medijima, ali i da će im kroz rad objasniti kako izgleda izveštavanje o osobama sa hendikepom koje je u skladu sa profesionalnim standardima“, objasnila je Ničić.
Novinarka iz Novog Bečeja Tijana Janković je istakla da i pored svih pritisaka i poteškoća sa kojima se kolege na lokalu suočavaju, motivacija da u skladu sa etičkim standardima izveštavaju o osoba sa hendikepom, proizilazi iz više slojeva, a osnov je osećaj odgovornosti i lične posvećenosti.
„Verujemo da su osobe u riziku od socijalne isključenosti najviše pogođene tišinom, a lokalni mediji to mogu da promene. Ako mi, kao lokalni, nezavisni mediji to ne uradimo i ne bavimo se tim temama, pitanje je ko će to uraditi“, rekla je ona.
Dodala je da osim profesionalne dužnosti, lokalne medije često pokreće lični impuls, inat i osećaj za pravdu.
Izvršni direktor AIA Milan Janković naveo je da je važna edukacija mladih sa hendikepom kako da na najbolji mogući način prezentuju ono što žele da bude njihova priča u medijima.
„Verujemo da ćemo poboljšati celokupnu sliku o osobama sa hendikepom sa jedne strane, ali i da ćemo imati veći broj pozitivnih primera u medijima prilikom izveštavanja o osobama sa hendikepom“, istako je on.
Kako je rekao, profesionalno izveštavanje o osobama sa hendikepom ne zavisi samo od novinara, već i od urednika.
Janković je istako da je ovo treći projekat koji na ovu temu sprovodi AIA.
„Svakako da je naš cilj da imamo što više kompetetnih osoba sa hendikepom sa nastup u medijima, a taj način možemo da umanjimo pristup negativnih pojava i načina komunikacije, sa osobama sa hendikepom u medijima“, rekao je.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.