UNS vesti
02. 10. 2025.
Primedbe UNS-a na izmene Krivičnog zakonika: Pojedina rešenja bi onemogućila rad istraživačkih novinara
Udruženje novinara Srbije (UNS) uputilo je juče Ministarstvu pravde primedbe na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u kojima je istaklo da neka od predloženih rešenja snižavaju nivo dostignutih ljudskih prava i zatražilo da se rok od 20 dana za javnu raspravu produži.
|
Kratak rok za raspravu, nepoznanica ko je pisao nacrte zakona „Imajući u vidu da je reč o izmenama i dopunama tri sistemska zakona, UNS smatra da je rok od 20 dana za javnu raspravu neprimereno kratak, te predlaže da se rok produži, a javna rasprava sprovede uz sveobuhvatno učešće stručne i druge zainteresovane javnosti“, naveo je UNS. UNS je naveo i da pojedini članovi radne grupe koji su imenovani od strane resornog ministarstva nisu učestvovali u radu radnih grupa, te da je nepoznanica čijeg su rada rezultat predloženi nacrti izmena i dopuna ovih zakonika, kao i da li su ove radne grupe sinhronizovale svoj rad imajući u vidu različita predložena rešenja. |
Primedbe UNS-a
UNS je u primedbama upućenim Ministarstvu pravde naveo da, kada je reč o članu 14. Nacrta zakona kojim se menja član 112, uprkos navodima sadržanim u obrazloženju Nacrta da je ovaj stav dodat radi usaglašavanja sa odredbama Zakona o tajnosti podataka, „ipak postoje određene nesaglasnosti“.
Predloženim izmenama predviđeno je da tajni podatak ne može biti podatak koji se odnosi na teške povrede osnovnih prava čoveka ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao ni podatak koji je označen kao tajni da bi se prikrilo krivično delo, prekoračenje, zloupotreba službenog položaja ili drugi nezakoniti akta ili postupanje državnih organa.
Međutim, naveo je UNS u primedbama, Zakonom o tajnosti podataka precizirano je drugačije, te u njemu piše da se tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja, drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti.
„Državni organi jesu organi javne vlasti, ali organi javne vlasti su i drugi subjekti, te je nejasno zašto su u predloženom rešenju oni izostavljeni“, naveo je UNS u primedbama.
Advokat UNS-a Nenad Krajnović za sajt UNS-a pojašnjava da ukoliko bi se u Krivični zakon uvelo rešenje „državni organ“, odredba se ne bi odnosila na sve organe javne vlasti, što je širi pojam.
„To znači da bi to, ukoliko državni organ, na primer, poveri vršenje javnih ovlašćenja drugom subjektu i taj subjekt podatke proglasi tajnim, ostalo izvan ovog izuzetka da se informacije mogu učiniti javnim radi sprečavanja prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlaščenja ili zloupotrebe službenog položaja“, objašnjava advokat Krajnović.
UNS je u primedbama naveo i da imajući u vidu da protekom vremena, a u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, neki podatak gubi svojstvo tajnosti, nejasno je hoće li primenom ove norme gonjenje biti moguće za objavljivanje podataka kojim je svojstvo tajnosti prestalo, ali su bili označeni kao tajni.
„Otuda je normu potrebno preformulisati tako da se štiti podatak koji je označen kao tajni, ali za vreme dok mu to svojstvo traje“, napisao je UNS.
Krajnović kaže da je ovakavim predlogom u Nacrtu daleko šire, odnosno trajnije postavljena odredba tajnosti jer se svojstvo tajnosti vezuje za jednokratno određivanje tajnosti, a ne za svojstvo tajnosti koje je oročeno. Predlogom nacrta bi svaki podatak koji se jednom proglasi tajnim, zauvek bio zatvoren za javnost jer ostaje proglašen ili označen kao tajni.
„Zbog toga je važno da se ova definicija ograniči dodavanjem ograničenja 'dok mu to svojstvo traje'“, rekao je on.
U primedbama je navedeno i da je član 66. Nacrta koji menja naziv i član 316 „Odavanje tajnih podataka“ za UNS neprihvatljiv, imajući u vidu da će se na ovaj način u potpunosti onemogućiti rad istraživačkih novinara i pravo javnosti da zna jer bi svaki organ javne vlasti mogao bilo koji dokument označiti kao tajni. Uz postojeći predlog definicije tajnog podatka, takva zabrana bi bila praktično trajnog karaktera.
„Kada je reč o odavanju tajnih podataka, Nacrtom se predviđa kažnjavanje kako onih koji su odali tajni podatak, tako i onog ko pribavlja, poseduje ili objavi podatak, što je izuzetno opasno. Ipak, ako bi se promenila definicija označavanja tajnog podatka, tako što bi se uvela odredba spominjana ranije – ’dok mu to svojstvo traje’, bio bi rešen i ovaj problem“, rekao je Krajnović.
„Član 75. Nacrta kojim se dodaje Član 343a 'Objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela' je preširoko i nejasno postavljen i isti treba brisati“, još jedna je od primedbi koju je UNS naveo. Previše široko određivanje radnje izvršenja je podložno zloupotrebi i mogućem progonu lica koji mogu objaviti neke informacije koje se kasnije proizvoljno mogu tumačiti kao informacija i savet u cilju izvršenja teških krivičnih dela.
Ovaj novi član predviđa da onaj „ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnih dela ubistvo i teško ubistvo, krivičnih dela protiv polne slobode, falsifikovanje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, falsifikovanje isprave i krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.
Nenad Krajnović kaže da je u ovom slučaju problematičan „umišljaj“, te da je predlog preširoko postavljen i nejasan, naročito u delu o napadu na ustavno uređenje i bezbednost RS.
„Ne postoji konkretna radnja napada na ustavno uređenje, nego se to procenjuje u konkretnom slučaju, što je podložno zloupotrebi. To odstupa od osnovnih načela krivičnog prava gde zakon mora biti jasan, unapred određen, kako bi svi mogli da ga se pridržavamo i suzdržavamo od izvršenja krivičnog dela“, kaže on.
Krajnović ističe da bismo, u slučaju da se ne izbriše ovaj član, mogli u zavisnosti od tumačenja onog ko postupa, doći u situaciju da dođe do progona lica koja nisu ni svesna da su nešto uradila ili mogla uraditi“, kaže Krajnović.
On pojašnjava na primeru da bi se tako, hipotetčki, svaki izlazak na proteste mogao od tužilaštva označiti kao delo protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti RS.
„Zakon mora biti precizan, a ne postavljen tako da zavisi od tumačenja onoga ko preuzme slučaj“, rekao je Krajnović.
UNS je u primedbama istakao i član 346a „Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela“ i naveo da ga treba brisati imajući u vidu da je dozvoljeno komentarisanje sudskih postupaka, što predstavlja i korektiv rada pravosuđa.
Ovaj člana predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora za onog „ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu krivičnog dela za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora, na način koji može dovesti do nasilja, ako je izvršenje krivičnog dela utvrđeno pravnosnažnom presudom“.
Kako kaže Krajnović, ovo podrazumeva nameru zakonodavca da svako ko negira teže delo za koje postoji pravosnažna presuda, može biti kažnjen.
„Ovakvo rešenje čak i nije u skladu sa Ustavom, domaćim i međunarodnim zakonima i konvencijama. Uzmite primer da želite da podnesete zahtev za rehabilitaciju osuđenog lica. To neće biti moguće i možete biti kažnjeni jer negirate delo za koje je neko osuđen“, kaže on.
Ovim se, ističe Krajnović, praktično zabranjuje drugačiji stav o određenom pitanju, iako je zakonom i međunarodnim ugovorima dato pravo na pobijanje sudske odluke koja je pravosnažna.
„Čak se može govoriti i o uskraćivanju prava osuđenim licima na vanredni pravni lek“, napominje Krajnović.
U primedbama upućenim Ministarstvu pravde UNS je istakao i da član 23. Nacrta kojim se u članu 143. stav 1. brišu reči „koji mu nisu namenjeni“ nije prihvatljiv i da postojeći član 143. treba da ostane kakav jeste“.
Član 143, stav 1 propisuje da ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.
„Ukoliko u ovoj odredbi uklonimo deo 'koji mu nisu namenjeni', dolazimo do toga da niko ne sme da snima bilo kakav razgovor, izjavu i saopštenje i taj materijal koristi kao dokaz. Čak suprotno, ukoliko predloži kao dokaz snimljeni sopstveni razgovor, učiniće krivično delo“, kaže Krajnović.
Na primer, navodi on, oštećeno lice ili žrtva krivičnog dela ne može da koristiti snimljeni razgovor kao dokaz o pretnjama ili vređanju ili pretrpljenom nasilju, već bi se u slučaju da to uradi, stavila u položaj okrivljenog.
„Time se briše mogućnost dokazivanja određenih krivičnih dela“, rekao je Krajnović.
Advokat UNS-a zaključio da se „na izmenama ovako važnog pravnog akta radi previše brzo i bez konsultacija sudija i advokata, profesora sa fakulteta čija bi mišljena sigurno bila dragocena“.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.