UNS vesti

15. 10. 2025.

Autor: Dragana Bjelica Izvor: UNS

UNS razgovor

Novinar Maćaš Kohan: Tabloidi ne prolaze u Mađarskoj, „prijateljski“ mediji su za Orbana, ali nisu pod kontrolom vlasti

Razgovor sa Maćašom Kohanom (Matyas Kohan), novinarom mađarskog provladinog „Mandinera“, mnogima će pomoći da uoče razlike između medijske Srbije i Mađarske. Lako je na prvi pogled uočiti da su ove dve komšijske zemlje slične jer imaju polarizovane medije. Za i protiv vlasti.

Kohan će u razgovoru za UNS reći da u obe zemlje mogu da postoje mediji, ukoliko, naravno, nađu načina da se finansiraju.

Ali, kako iznutra izgleda medijska scena Mađarske? Da li se novinari javno politički svrstavaju? Koji je odnos snaga za vlast „prijateljskih“ i „neprijateljskih“ medija? Postavljaju li novinari od vlasti naručena pitanja? Postoji li „rat“ medija? Ima li kampanja blaćenja novinara? Koja je snaga tabloida tamo, a kolika ovde?

Na ove teme Kohan je odmah prihvatio da razgovara, iako to novinari najčešće izbegavaju.

Sam će reći da ne mora da bira između rada u mediju u kom je i da umre od gladi.

Radi to što voli, a to je političko novinarstvo. O spoljnoj politici piše komentare, ima emisiju na Jutjub kanalu „Mandinera“, koji ulazi u najposećenijih deset, nekad i pet onlajn medija u Mađarskoj.

Natprosečno obrazovanje, to što govori ruski, nemački i engleski jezik i što je s novim tehnologijama odrastao, čine ga dobrim i samouverenim sagovornikom koji s lakoćom analizira medijsku scenu posle šest godina rada i 24 navršene godine.

Jedno od zapažanja je da u Mađarskoj tabloidni mediji nemaju to mesto koje imaju u Srbiji. Da takav model kod njih više ne funkcioniše.

„Rekao bih da su žuti i tabloidni mediji mnogo izraženiji u Srbiji“.

U Mađarskoj, kaže Kohan, postoje politički tabloidi, ali je njihova gledanost i čitanost drastično opala poslednjih godina.

Štaviše, listovi koji se bave takvom vrstom sadržaja suočili su se s padom publike i dovođenjem svog opstanka u pitanje.

„Politički tabloidi sa vrlo niskim novinarskim standardima više ne prolaze u Mađarskoj“.

Naš sagovornik smatra da to što u Srbiji tabloidi imaju prođu nije samo zbog namera vlasnika medija, već i zbog ukusa srpske publike.

Na pitanje da li na tabloidnost medijske scene utiče vlast i to šta ona želi da ima u medijima naš sagovornik odgovara da „ne možete naterati ljude da čitaju ono što ne žele da čitaju“.

Igra li neku ulogu novac koji ide tim medijima?

„Naravno, važno je koji mediji dobijaju finansije, ali ako su finansirani, a nisu čitani to onda nema smisla. I tada zapravo ne utiču na to kako ljudi u Srbiji razmišljaju“, odgovara Kohan.

Postoje razlike u načinu na koji srpska vlada oblikuje medijski prostor u poređenju s Mađarskom, kaže, i naravno, postoje kulturne razlike.

„Ali, zaista želim da naglasim da ne možete naterati ljude da čitaju ono što ne žele da čitaju“.

Svaka politička zajednica, koja želi da ima svoj medijski prostor i da on odražava njene ideje, ali i kritički sagledava sopstveni rad, smatra Kohan, mora da ima efikasne medije. To znači, dodaje, da ima medije koje ljudi smatraju pravim i veruje im.  

Tu je, reći će ovaj mladi novinar, nastala prekretnica u Mađarskoj, koja se još nije desila u Srbiji.

Ako se pogleda čitava medijska scena, naš sagovornik kaže da su u Mađarskoj provladine radio stanice u prednosti, da je kod televizija situacija pola-pola, dok je kod onlajn medija, koje smatra najvažnijim, vrlo mala prednost na strani opozicionih medija.

On kaže da postoji jedna velika opoziciona informativna televizija i jedna velika opoziciona komercijalna televizija, i preslikana situacija na provladinoj strani.

Konkretnije, s jedne strane je RTL Klub, komercijalni kanal u stranom vlasništvu koji je pro-opozicioni, a s druge TV2, kanal u mađarskom vlasništvu koji je provladin i uspeo je poslednjih godina da postane gledaniji od svog konkurenta.

Njihova publika je uporediva, pojašnjava Kohan, i večernje vesti su i dalje najvažniji izvor informacija za Mađare starije od 40 godina.

U dve relevantne informativne televizije, koje skoro da osim politike ništa drugo nemaju, značajno veću gledanost ima proopoziciona ATV televizija, nego provladina HirTV. Ali obe, kaže Kohan, imaju manju publiku od vodećeg komercijalnog dvojca.

Smatrao je upoređivanje broja novina koje postoje nebitnim, „jer mediji nisu važni zato što postoje, već zato što imaju publiku“.

Kohanov „Mandiner“, koji je konzervativne orjentacije, ima onlajn izdanje, Jutjub kanal i nedeljnik. Glavni proizvod je onlajn medij čija je poseta od 250.000 do 450.000 pojedinačnih čitalaca dnevno.

„To nas svrstava u nacionalnih deset, ponekad i pet. Najveći mediji u Mađarskoj dosežu od 800.000 do milion čitalaca u dobrom danu, a oko 600.000 u lošem. Sledeći nivo ispod nas ima između 150.000 i 200.000 posetilaca dnevno. Dakle, mislim da se relevantni mađarski mediji mogu svrstati u tri nivoa, a mi smo čvrsto na čelu drugog nivoa“.

Naš sagovornik kaže da u Mađarskoj trenutno postoji relativno uravnotežena i raznolika medijska scena koja je rezultat niza zdravih i nezdravih finansijskih i medijskih praksi.

Naravno, veoma politički paralelna.

Svakom čitaocu u zemlji je jasno, govori Kohan, da li čita opozicione ili provladine novine, i to je jednostavno tako.

„Mađari su prihvatili to kao životnu činjenicu. Ljudi više zaista ne veruju u koncept objektivnih medija. Razumeju da, ako žele da se približe stvarnosti, moraju čitati više različitih izvora“.

Na pitanje ko je kriv što mađarska javnost ne veruje u objektivno novinarstvo, Kohan odgovara da je zahvalan zbog tog jasnog odnosa i brutalne iskrenosti kojom Mađari pristupaju svojim medijima.

„Mislim da je to proizvod poslednjih petnaest godina. Pre toga, konzervativni mediji gotovo da nisu postojali“.

Objašnjava da su se konzervativni mediji pojavili paralelno sa vlašću Viktora Orbana i izazvali talas interesovanja jer su pokazali kako mediji mogu imati potpuno različite uglove gledanja i da se o istoj priči ili situaciji, u istoj zemlji, može izveštavati na sasvim drugačiji način.

„Ljudi su odjednom shvatili da ono što su dobijali 20 godina nakon pada komunizma, pa sve do Orbanovog dolaska na vlast, predstavlja samo jedan ugao. A da postoji i drugi pogled, konzervativni ugao, koji je veoma, veoma drugačiji“.

Danas su oba ta ugla mejnstrim u Mađarskoj, kaže Kohan.

„Svaki od njih ima veće poverenje kod svojih čitalaca. Jedni su bliži provladinoj, drugi opozicionoj zajednici. I generalno, mislim da ovakav način postojanja u medijima, gde je svima jasno da li su „za“ ili „protiv“ vlasti, koja je polarizujuća tu nema sumnje, čini medije iskrenijima i kredibilnijima nego u nekim drugim zemljama“.

Na pitanje da li javno kao novinar kaže da podržava vlast Viktora Orbana ili to samo po sebi proizilazi iz činjenice da radi u provladinom mediju Kohan odgovara da biti „provladin“ nije njegovo glavno obeležje.

„Naravno, označen sam kao provladin i identifikujem se sa tom političkom zajednicom, ali to je naprosto zato što radim gde radim. Ne vičem svaki dan `Živeo Orban`. To ne smatram svojom novinarskom ulogom“, govori Kohan.

Možete li da kritikuje vlast i koju slobodu imate u mediju koji se svrstava u provladine?

„Moja sloboda proizilazi iz činjenice da sam obrazovan, da imam znanje i da nisam egzistencijalno zavisan od jednog medija. Dakle, mogu da radim u ovom listu sve dok ono što ja pišem odgovara njima, a ono što oni traže odgovara meni. Upravo zbog toga, nemam nikakav strah da kritikujem vladu, iako generalno imam simpatije prema njoj“.

Kritikovao je, kaže, u više navrata i po raznim temama. Na primer: kursa mađarske forinte prema evru, vanrednog stanja koje već godinama šteti poslovanju, obrazovnom sistemu, i, kaže da je kritikovao oštrije nego mnoge njegove opozicione kolege.

„Ali sve to ne menja činjenicu da se u najvažnijim pitanjima mađarske i evropske politike: migracija, rata u Ukrajini, konkurentnosti evropske ekonomije, kineskih investicija u Mađarskoj, vrlo iskreno svrstavam uz vladu. Dakle, da, ja sam provladin, ali nisam slep za greške sopstvenog političkog tabora i ukazujem na njih“.

Na pitanje da li vlast na višim i nižim nivoima odgovara na pitanja medija koji nisu pod konrolom vlasti, zapravo, medija koji nisu provladini, Kohan odgovara da u Mađarskoj ne postoje mediji koje kontroliše vlast.

„Dobro je što ste napravili tu razliku, jer iskreno ne verujem da u Mađarskoj postoje mediji koje direktno kontroliše Orbanova vlada. Postoje mediji koji su povezani ili prijateljski orjentisani, ali snaga medija leži u tome da nije kontrolisan“.

Biti kontrolisan, dodaje, pokazuje vrlo ružno lice i uništava kredibilitet vrlo brzo.

Kohan kaže da postoji razlika u pristupačnosti političara prema „prijateljskim“ i „neprijateljskim“ novinarima, ali da ta razlika nije toliko velika da bi građani bili uskraćeni za odgovore svojih političara na teška pitanja.

„Nije veoma često, ali razumno redovno, vodeći mađarski političari na vlasti daju intervjue antivladinim medijima“, odgovara Kohan.

Objašnjava da postoji tradicija nedeljnih ili dvonedeljnih vladinih konferencija za štampu, koje traju dva do tri sata, gde ministar koji predsedava kabinetom premijera razgovara sa svim relevantnim novinarima.

To je razgovor koji ima slobodni tok i gde novinari imaju priliku da postave više pitanja i potpitanja, da se vraćaju na neke teme.

Pitanja na ovim konferencijama nisu, kaže Kohan, ni na koji način dogovorena ili novinarima dostavljena od strane visokih vladajućih zvaničnika.

Kohan je u UNS razgovoru koji smo objavili na našem Jutjub kanalu govorio o (ne)postojanju solidarnosti u mađarskoj novinarskoj zajednici, odgovorio na pitanja o tome da li ima kampanja protiv novinara, koja znanja i veštine imaju mladi novinari u Mađarskoj i kako bi od 1 do 10 ocenio medijske slobode u naše dve zemlje.

Pogledajte razgovor: