UNS vesti
07. 11. 2025.
Radionica UNS-a o veštačkoj inteligenciji: AI može biti asistent u novinarskom radu, ključnu ulogu imaju novinari
Veštačka inteligencija ne može biti autor medijskih sadržaja, već pomoćno sredstvo, dok su novinari ti koji imaju ključnu ulogu u novinarskom radu“, zaključeno je na današnjoj radionici Udruženja novinara Srbije (UNS) o upotrebi veštačke inteligencije u novinarstvu.
Novinar FoNeta-a Miloš Milić je mladim novinarima i studentima novinarstva u Pres centru UNS-a govorio o važnosti razumevanja primene veštačke inteligencije u novinarstvu i izazovima u zaštiti privatnosti i autorskih prava.
„AI neće uništiti novinarstvo, osim ako mi to ne dozvolimo“, naglasio je Milić.
Kako je rekao, kada je u pitanju definicija pojma VI, to nisu inteligentni pametni sistemi, ali su sistemi koji umeju da prepoznaju, na osnovu podataka, obrasce našeg ponašanja i tako pokušavaju da imitiraju ono šta mi radimo, kako razmišljamo, govorimo, odlučujemo.
„Novinarstvo je sa upotrebom VI promenjeno na bolje jer se manje vremena troši na stvari za koje je ranije novinarima trebalo i po nekoliko sati“, rekao je Milić.
S druge strane, govoreći o lošim stranama upotrebe VI, Milić je dao primer da VI na osnovu naših informacija može jednu priču da predstavi na potpuno različite načine.
„AI je dobar kao asistent, ne kao autor. Mi smo pametniji, razumemo, osećamo, imamo empatiju, odgovornost, dok AI nema odgovornost ni za šta. AI nije radoznao i ne postavlja pitanja, mi znamo zašto nešto tražimo i želimo, a VI nam izbacuje generisani sadržaj za koji on pretpostavlja da je to što mi zapravo tražimo“, istakao je Milić.
Mediji poput Njujork tajmsa, kazao je on, napravili su okvir u kome „VI nikada neće biti autor, već pomoćno sredstvo“.
„Oni pitaju VI za sugestiju za naslove prilikom pisanja medijskih sadržaja, poseduju interne AI alate koje koriste na nivou redakcije kako bi efikasnije radili, ali sve ostaje pod strogom uređivačkom kontrolom novinara u Njujork tajmsu“, istakao je Milić.
Etička primena VI u novinarskom radu
„Veliki svetski mediji imaju interna pravila o upotrebi AI na nivou redakcija, dok kod nas mali broj medija ima pisana pravila o korišćenju veštačke inteligencije na nivou redakcija“, rekao je novinar Bojan Cvejić, koji je učesnicima govorio o etičkim izazovima primene veštačke inteligencije u medijima.
Istakao je da je većina nacionalnih novinarskih kodeksa uključila određene preporuke i pravila za korišćenje VI u novinarstvu.
„Većina kodeksa o etičkoj upotrebi veštačke inteligencije se svodi na opšte stvari. Još uvek ne znamo na koje sve načine novinari koriste u redakcijama VI i koji segmenti u ovoj oblasti treba da se regulišu“, izjavio je Cvejić.
Kada je u pitanju primena veštačke inteligencije, istakao je on, važno je napomenuti da mediji preuzimaju uređivačku odgovornost za korišćenje sadržaja koji je generisala VI.
„Prilikom upotrebe veštačke inteligencije za kreiranje medijskih sadržaja mora biti jasno naznačeno da je korišćena VI, šta je od alata korišćeno i u kom delu medijskog sadržaja“, naglasio je Cvejić.
Savet za štampu je, naglašava, među prvima uvrstio određene preporuke i pravila o korišćenju VI u novinarstvu, u dokumentu „Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju".
„Savet za štampu je u Smernicama ispisao pravila i preporuke kako se koristi VI, a kada se u decembru prošle godine menjao Kodeks smernice za etičku primenu VI postale su i zvanično deo Kodeksa“, kaže Cvejić.
Dodao je da u Srbiji ne postoji regulacija o veštačkoj inteligenciji već sve što se u medijima dešava, a u vezi je sa veštačkom inteligencijom, potpada pod postojeće medijske zakone.
Među teoretičarima medija, rekao je Cvejić, aktuelno je mišljenje da će upotreba VI osloboditi novinare rutinskih, tehničkih poslova, a da novinari imaju više prostora da prave kvalitetnije medijske sadržaje.
„Većina sada misli da VI može da utiče bolje na kvalitet novinarstva i da će novinari moći da se vrate na period od pre 10-20 godina kada im je fokus bio na naprave kvalitetnu priču, za razliku od današnjih novinara koji sami moraju da lektorišu, fotogravišu, dele novinarski sadržaj na društvene mreže “, objasnio je Cvejić.
Ničić: Svaki od alata VI je delotvoran, ali je važno proveriti sve odgovore na upite koje pružaju
Novinarka sajta UNS-a Aleksandra Ničić učesnicima je predstavila kako se VI alati koriste za proizvodnju medijskog sadržaja.
„Veštačka inteligencija je transformativna sila koja uveliko oblikuje novinarstvo u domenu planiranja, proizvodnje i distribucije sadržaja, a na to su ukazali kako strani tako i domaći istraživači", istakla je Ničić.
Dodala je da su za planiranje i proizvodnju sadržaja posebno korisni veliki jezički modeli poput ChatGPT, Claude-a, Gemini-ja, Perplexit-ja i Microsoft Copilota, ali je važno znati specifičnosti svakog od njih i iskoristiti njihove prednosti.
„Tako je Claude dobar za stilske korekcije, ChatGPT je sveobuhvatan, a omogućava dodavanje dokumenata i analiziranje podataka iz njih, Microsoft Copilot je dobar za planiranje strukture tekstova, dok je Perplexity delotvoran za dalje istraživanje“, objasnila je Ničić.
Ničić je mišljenja da je svaki od alata VI delotvoran, ali, kako kaže, važno je proveravati sve odgovore na upite koje pružaju.
„Imajući ovo u vidu, AI može biti isključivo asistent u radu, dok je ključna uloga novinarska", zaključuje Ničić.
Ničić je sa učesnicima provežbala primenu alata veštačke inteligencije, a oni su imali zadatak da dodatno multimedijalno i tekstualno opreme sadržaj koje su kreirali, primenom alata veštačke inteligencije za generisanje video snimaka, fotografija, ali i negenerativnih alata koji jednu formu pretvaraju u drugu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.