UNS vesti
20. 11. 2025.
CEPROM: Glas dece u medijima sve tiši, u izveštavanju o njima dominira senzacionalizam
“U medijima se glas deteta retko čuje, a deca u medijima sve češće su zloupotrebljena u svrhu senzacionalizma. Deca su retko važni učesnici novinarskih priča”, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja „Medijska slika dece u Srbiji 2025.” koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM).
Predstavljanje rezultata ovog istraživanja pratila je panel diskusija stručnjaka posvećen etičkom izveštavanju o deci, a događaj je organizovan povodom Međunarodnog dana deteta – 20. novembra.
Kako je objasnio predsednik CEPROM-a i vođa istraživanja doc. dr Marko Nedeljković, analiza medijske slike dece sprovedena je u periodu od 1. juna do 10. avgusta i obuhvatila je devet dnevnih listova (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo i Nova), centralne informativne emisije televizija sa nacionalnom pokrivenošću (RTS1, Pink, Prva, B92 i Hepi), kao i 20 najposećenijih portala, prema Gemiusu.
Najverniji pokazatelj interesovanja medija za određenu temu je broj medijskih sadržaja o njoj, rekao je Nedeljković, a podatak da se u centralnim informativnim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom prilog o deci emituje u proseku tek svakog petog dana, kako je rekao, govori kako se ovoj temi pristupa u televizijskim programima.
Kao još jedan od problema Nedeljković je naveo manjak pozitivne konotacije na televiziji, onlajn medijima i u printu, pa je dodao da, prema istraživanju, 71 odsto tekstova o deci na najčitanijim portalima obrađuje teme kao što su nasilje, zlostavljanja i nesreće.
“Takva je i priroda više od polovine tekstova u dnevnoj štampi (57,5 odsto), dok je situacija bolja u slučaju televizija (30,2 odsto). Problem sa ovakvim usmerenjem je u tome što negativna konotacija ne podrazumeva ukazivanje na propuste, nedostatke ili određene greške s ciljem da se rešavaju postojeći problemi i tako poboljša položaj dece, već da se o deci dominantno izveštava u slučaju nasilja, raznih incidenata i nesreća”, dosao je on.
U dnevnim listovima i na portalima dominantna negativna konotacija prilikom izveštavanja o deci
Govoreći o dominaciji negativne konotacije u štampanim i onlajn izdanjima, istraživač na projektu i bivši član Komisije za žalbe Saveta za štampu Bojan Cvejić rekao je da problematični tekstovi u kojima se narušavaju privatnost i dostojanstvo dece dominantno spadaju u domen crne hronike. Kako je naveo Cvejić, posebno zabrinjava što bi, da je istraživanje rađeno u drugom periodu, verovatno bilo manje tekstova sa neutralnom konotacijom, imajući u vidu da je analizom obuhvaćen period kada deca polaze u školu. To je, kako je naveo, podrazumevalo i više neutralnih tekstova o deci.
Cvejić je rekao da zabrinjava i kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije prilikom izveštavanja o ovoj deci.
„Tako se u svakom petom tekstu na portalima i svakom desetom u dnevnoj štampi krše profesionalni i etički standardi prilikom izveštavanja o deci“.
Prema istraživanju, najčešći prekršaji Kodeksa su otkrivanje identiteta dece, povreda privatnosti, nepoštovanje dostojanstva i objavljivanje senzacionalističkih sadržaja.
“Broj negativnih objava o deci na portalima se drastično povećao 21. jula 2025. godine nakon vesti o porodičnom nasilju u Bajinoj Bašti gde je čovek ubio suprugu i maloletnog sina, a potom izvršio samoubistvo. Gotovo nijedan medij koji je izveštavao o ovom slučaju nije sakrio identitet žrtava, jer su nizom detalja iz privatnog života svi članovi porodice bili direktno ili indirektno prepoznatljivi javnosti”, objasnio je on.
Kod onlajn izdanja senzacionalizam se najviše primećuje naslovima u okviru kojih se deca koriste kao “mamac” za pristupanje sadržaju, iako o njima suštinski nije reč u tekstu.
Televizije bez kršenja standarda, ali i bez dublje analize
Istraživačica Jelena Gajić rekla je da je analiza pokazala da i u prilozima u centralnim informativnim emisijama nisu uočeni prekršaji profesionalnih standarda, kao i da u njima dominira neutralna konotacija izveštavanja o deci. Ova konstatacija bi, dodala je Gajović, značila da na televizijama postoji pozitivan pomak u ovom domenu u odnosu na dnevne listove i portale, ali i da ne postoji pozitivan pomak u odnosu na prethodni period. Tako je u istraživanju medijske slike dece, koje je CEPROM sproveo 2018. godine, dominirala pozitivna konotacija prilikom izveštavanja o deci, dok je ove godine takvih priloga bilo znatno manje.
“Iz takvog usmerenja po pitanju konotacije priloga, očekivano sledi i izbor tema koje su bile u fokusu, a upravo to je jedna od najvećih promena u odnosu na istraživanje koje je CEPROM sproveo 2018. godine. Tada su dominantne teme bile socijalna i zdravstvena briga o deci (45 odsto), nasilje i nesreće (35 odsto) i obrazovanje (10 odsti), dok su se sve ostale teme pojavljivale u svakom desetom prilogu (10 odsto)”, navela je ona
Gajić je ukazala i na to da, zbirno posmatrano, televizijsko izveštavanje o deci uglavnom ne nudi ozbiljniju analizu, pa čak i veoma retki prilozi najčešće ostaju bez šireg konteksta.
Diskusiju je pratila konstatacija da je nekad izazov sačuvati glas deteta i da ostane čist, ali da novinari ne treba da taj “čist glas” utišaju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.