UNS vesti

24. 12. 2025.

Autor: Anja Milenković, Ana Trujić Izvor: UNS

Sa UNS-ove regionalne konferencije: Hrvatski političar proveo godinu u zatvoru zbog nuđenja mita novinaru; Srpsko tužilaštvo: Četiri puta više fizičkih napada na novinare u ovoj godini

Razgovor o krivičnopravnoj zaštiti novinara i medijskih radnika u Srbiji, ulozi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, praksi u regionu i svetu, koji je organizovao UNS krajem prošle nedelje, najviše je zainteresovao studente novinarstva sa Fakulteta političkih nauka koji su bili najbrojnija publika u sali.

Njih više od 30 pažljivo su slušali podatke iz statistika novinarskih i medijskih udruženja, u kojima se, prvi put kao značajna kategorija, beleže napadi, pretnje i pritisci na njihove vršnjake koji su fotografisali, snimali i izveštavali sa protesta koji su obeležili 2025. godinu.  

"Srbija je među najlošije rangiranim zemljama kada je reč o bezbednosti novinara", rekao je generalni sekretar Evropske federacije novinara (EFJ) Rikardo Gutjeres na skupu "Krivično-pravna zaštita novinara - između zakona i prakse", pozivajući nadležne u Srbiji da preduzmu hitne mere.

Gutjeres je Srbiju izdvojio i kao primer dobre prakse kada je u pitanju Krivični zakonik, podsećajući da su pretnje novinarima u njemu posebno prepoznate članom 138, dok su prisutni na konferenciji ukazali da je problematična njegova primena.

Stamenković: Za 11 meseci ove godine dvostruko više napada na novinare nego lane

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), Branko Stamenković, naveo je da je ove godine zabeležen značajan porast prijavljenih pretnji i napada na novinare i medijske radnike u Srbiji. Ovo povećanje se, kako je naveo kreće u procentu od oko 113 odsto u odnosu na isti period u 2024. godine.

“Podaci sa kojima mi raspolažemo, od prvog januara do 30. novembra ove godine, ukazuju na to da je zaista došlo do drastičnog povećanja broja prijavljivanja i izvršenja krivičnih dela, u kojima su medijski radnici ti koji su oštećeni, odnosno kojima je ugrožena bezbednost. Ali ono što je posebno zabrinjavajuće, ove godine primećujemo još veći rast fizičkih napada na novinare”, naveo je Stamenković i dodao da je zabeleženo četiri puta više fizičkih napada u odnosu na prošlu godinu.

Stamenković je dodao da je zadovoljan radom Stalne radne grupe za bezbednost novinara i ukazao na njen značaj.

“Zadovoljan sam radom Stalne radne grupe za bezbednost novinara, a voleo bih da se zajednički nastavi i dalje. Bez takvog zajedničkog rada, mi kao tužilaštvo gubimo određenu ideju vodilju, gubimo određenu uporišnu tačku iz koje mi možemo da krenemo dalje i da unapredimo naš rad”, naveo je.

Veran Matić, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član SRG, govorio je o nezadovoljstvu zbog načina na koji postupa policija.

“Mi smo već na kraju prethodne godine ustanovili da postoje problemi, naročito u ponašanju policije. Policija u prošloj godini nije odgovorila na više od pola zahteva za prikupljanje obaveštenja od strane tužilaštva. Od 62 otvorena slučaja, za 34 nije bilo odgovora policije, pa samim tim nije moglo da bude ni procesuiranja”, naveo je Matić.

Dodao je da se novinari osećaju kao da su institucije pritiv njih i da ne postoji nijedan mehanizam koji bi im pokazao da mogu da računaju na podršku države.

Ukazao je na to da se u ovoj godini povećao broj napada na novinarke u odnosu na novinare, kao i da 70 odsto napada čine onlajn pretnje i uzemniravanja.

“Tabloidi su među najvećim neprijateljima profesionalnih novinara, ali ne samo zbog tih blamantnih užasnih laži, nego je novinar tabloida fizički napao Vuka Cvijića. To se desilo u situaciji u kojoj tu imate dvadeset kamera (video nadzora, prim.aut.), ali i dalje u narednih šest meseci tužilaštvo nije dobilo od policije dokumentaciju o istrazi, koja je napravljena tek posle užasnog targetiranja Vuka Cvijića”, rekao je Matić.

Nakon što je policija dostavila snimak na kom se vidi da Cvijić nije bio inicijator sukoba, nastavio je Matić, usledio je “drugi nivo agonije” sa procenom tužilaštva da to nije krivično delo za gonjenje po službenoj dužnosti, zbog čega su Cvijića uputili na privatnu tužbu.

“U međuvremenu je tu bilo prebacivanja loptice između Osnovnog javnog tužilaštva i Višeg javnog tužilaštva, što se sve češće događa”, naveo je on.

Nakon ovog slučaja, kako navodi Matić, napadi na novinara Cvijića nisu prestali, već je u nekoliko navrata doživeo direktne napade od strane policije dok je bio na službenoj dužnosti, ali ni jedan od ovih slučajeva nije razrešen. Poslednji u nizu je, kako je naveo, preteći poziv telefonom.

Dragana Bjelica je, kao predstavnica Udruženja novinara Srbije u SRG, navela da novinari u Srbiji nisu neko ko se stalno žali, da zna za slučajeve gde urednici vodećih medija nisu prijavljivali ozbiljne pretnje, ali da SRG ohrabruje novinare da ipak to čine. Rekla je da situacije u kojima novinari pitaju policiju „jeste li policajac“ govore o stvarnosti koja je izokrenuta naopačke.

Bjelica se posebno obratila studentima novinarstva u publici.

“Oni koji studiraju novinarstvo treba da ostanu u ovoj profesiji i da se bore za bolje društvo. Zato što naš koncept novinarstva podrazumeva to da novinari imaju misiju i da rade u interesu javnosti”, zaključila je ona.

Marija Babić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije u SRG, naglasila je značaj zajedništva i empatije među novinarima i ispričala da kada je muškarac izašao iz Pionirskog parka i polomio kameru ekipi N1 da se ona, sa drugim novinarima i predstavnicima udruženja, našla ubrzo na licu mesta i da su napravili ljudski zid na mestu na kome se desio napad, ogradivši polomljenu opremu, jer policija to nije uradila.

Policija je saopštila da se uviđaj neće izvršiti, i da oštećeni mogu slučaj prijaviti u najbližu policijsku stanicu. Tek nakon što su prisutni na ovo reagovali i zajednički se suprotstavili takvom postupanju policije, oni su promenili odluku i započeli rad na ovom slučaju, ispračala je Babić.

Advokatica Alaburić: Spektakularni procesi za zaštitu novinara u Hrvatskoj

Advokatkinja Vesna Alaburić predstavila je prisutnima primere iz Hrvatske i izdvojila napad na novinarku Melitu Vrsaljko i nuđenje mita Dragu Hedlu da ne objavi istraživački serijal o HDZ-ovom političaru. 

U mestu kraj Zadra, Melita je pripremala prilog o ilegalnoj deponiji smeća i na javnoj površini, najpre verbalno, zatim i fizički napao ju je vlasnik zemljišta koje su želeli da snime.

„Oduzeo joj je mobilni telefon, vikao na nju, gurao. Ona se naravno branila i došlo je do svađe“ ispričala je Alaburić.

Sledećeg dana u novinarkin dom došla je ćerka vlasnika zemljišta i fizički nasrnula na nju, počela je gušiti i pokušala je da uzme mobilni telefon na kome je bio snimak njenog oca, opisala je slučaj advokatica.

„Policija je napade okarakterisala kao prekršaje protiv javnog reda i mira uz ravnopravnu ulogu žrtve“,  rekla je Alaburić.

Prekršajni postupak završen je tako što su oboje prekršajno kažnjeni i novinarka Melita i napadač jer su se svađali i vikali na javnom mestu. Melitina advokatica je podnela žalbu i to je sada u toku.

U drugom, krivičnom postupku, novinarkina advokatica je precizno formulisala prijavu u kojoj je navela da je muškarac napadajući novinarku na terenu počinio kazneno delo prisile prema osobi koja obavlja poslove od javnog interesa.

Nedavno je opštinsko tužilaštvo podiglo optužnicu protiv napadača, a po rečima Alaburić to je „prvi put da smo pokrenuli krivični postupak za to kazneno delo“.

Protiv ćerke je podneta prijava zbog krivičnog dela pretnje i taj se postupak takođe vodi po službenoj dužnosti.

Alaburić je ispričala da je novinaru Dragu Hedlu 2017. godine političar Franjo Lučić ponudio trostruku nadoknadu u odnosu na honorar koji bi dobio za objavu istraživačkog serijala o njemu.

Hedl je, ispričala je Alaburić, prijavio ponudu mita i o bavestio Telegram, svoju redakciju, koja je o tome počela da objavljuje niz članaka i stala iza svog novinara.

Hedl je dobio podršku i HND-a i pokrenuo je, rekla je ova advokatica, pomalo spektakularan proces protiv političara za krivično delo davanja mita novinaru.

„Krenula je priča je li novinar službena ili odgovorna osoba koja može biti podmićena. Možeš li podmićivati novinara bez ikakvih štetnih posledica? Rasplamsala se rasprava u pravničkim i novinarskim krugovima. Zastupala sam poziciju da je novinar odgovorna osoba, jer ako može biti krivično delo davanje mita lekaru u bolnici, zašto ne bi moglo biti davanje mita jednom novinaru“, rekla je Alaburić.

Ishod je da je političar Lučić osuđen na godinu dana zatvora, s tim što mu je zatvor, kako je rekla Alaburić, isprva preveden u rad za opšte dobro i to po principu jedan dan zatvora, dva sata rada. Međutim nakon što se Lučić žalio na osuđujuću presudu, a takođe i hrvatski USKOK, koji se žalio na odluku o kazni, Vrhovni sud je preinačio presudu i odredio bezuslovnu kaznu zatvora od jedne godine.

„I naš parlamentarni zastupnik je zaista završio u zatvoru zbog podmićivanja novinara“, rekla je Alaburić i dodala da je prošle godine izašao iz zatvora.

„Želim pohvaliti tužioca USKOK-a Darka Dodika koji je imao snage tolike žalbe pisati i toliko biti istrajan u zaštiti prava novinara“, rekla je ona.

Govoreći o stanju u Crnoj Gori, advokat Branko Anđelić je naveo primer razrešavanja sa dužnosti ministra zbog uzimanja telefona novinarki kada mu se nije dopalo pitanje koje je postavila.

Objasnio je da se, pripremajući se za konferenciju, konsultovao sa crnogorskim novinarima o njihovim problemima. Voleo bih, kako je rekao, da su oni bili prisutni i čuli sa kakvim se pritiscima i napadima suočavaju njihove kolege u Srbiji, jer su njihovi izazovi u poređenju s tim daleko manji.

„Sudovi su u strahu od novinara u Crnoj Gori i pravosuđe osluškuje medije i prati o čemu pišu, a ako dođe do situacije kao pre nekoliko godina, kada je novinarka upucana, onda svi staju iza nje“, rekao je Anđelić.

Krajnović: Dok god Ministarstvo pravde radi ovako, ne možemo ni da pokušavamo da predlažemo promene Krivičnog zakonika

Advokat UNS-a Nenad Krajnović podsetio je da je UNS uspeo da 2009. godine izmenama Krivičnog zakonika obezbedi bolju zaštitu novinara u članu 138 koji se odnosi na ugrožavanje sigurnosti pretnjom, kada su u posebno zaštićena lica svrstana i ona „koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavljaju“.

Osvrnuo se na to da od 2021. godine postoje pokušaji i konkretni predlozi za izmenu Krivičnog zakonika u Srbiji radi bolje zaštite novinara ali da nije bilo saglasnosti unutar same novinarske zajednice isprva, a potom i da se ne zna šta je Ministarstvo pravde uradilo sa predlozima.

“Bilo je toliko različitih predloga — od toga da ne treba ništa dirati, do nekih revolucionarnih koji zaboravljaju da je pravni sistem ipak celina, i da tu ne može samo nešto da se nakalemi tek tako i da funkcioniše", rekao je Krajnović i dodao da se odustalo i od predloga da se uvede krivično dela napad na novinara, kako je to učinjeno sa advokatima.

U 2024. godini krenule su nove inicijative za promene i došlo se do toga da ima više od 30 krivičnih dela koje treba razmatrati, objasnio je Krajnović, i došlo se do konsenzusa da te promene treba da idu u pravcu dodatnog inkriminisanja i olakšavanja gonjenja.

Ministarstvu pravde su upućivani predlozi, ali Krajnović kaže da uopšte ne zna šta se sa njima desilo, kao i da je poslednje dve godine cela tematika, a to je i primena Medijske strategije, otišla u zapećak, i da je „pala gusta magla ili mrak“.

Krajnović kaže da se novom inicijativom za izmenu krivičnih propisa, ovogodišnjom, gde se ide ka redefinisanju šta je tajni podatak, praktično otežava rad novinara, dok o zaštiti novinara nema reči.

„Da li mi možemo nešto da promenimo ili ne, ja mislim da dok je ovakav rad Ministarstva pravde, da ne možemo više ni da pokušamo”, zaključuje on.

Vajt: NATO odgovoran za skandalozno zanemarivanje bezbednosti medijskih radnika RTS-a

Međunarodni stručnjak za medijske slobode i dugogodišnji generalni sekretar Međunarodne federacije novinara Ejdan Vajt se na početku obraćanja prisetio ubijenih medijskih radnika u bombardovanju RTS-a i odgovornosti NATO-a.

Rekao je da su u Srbiji i Beogradu novinari platili visoku cenu zbog političkog zanemarivanja njihovih prava.

„Vrlo dobro se sećam šokantnog odgovora na bombardovanje RTS-a u 1999. godini i ubistva medijskih radnika, što je otkrilo skandalozno zanemarivanje bezbednosti medijskih radnika za šta je tada NATO bio odgovoran“, rekao je Vajt.

Vajt je zatim govorio o globalnom napretku za poslednjih dvadeset godina.

“Unapređeno je praćenje kršenja prava novinara, uspostavljena je veća institucionalna podrška na globalnom nivou, a usvojene su i brojne rezolucije UN-a koje prepoznaju bezbednost novinara kao ključno pitanje”, naveo je on.

Ipak, i pored formalnih promena, novinari, kako je rekao, i dalje rade sa minimalnom pravnom zaštitom, a tamo gde ona postoji, primenjuje se selektivno i proizvoljno, u skladu sa interesima vlada i korporacija.

Vajt navodi da širom sveta nacionalni i finansijski interesi gotovo uvek imaju prednost nad pravima novinara, čak i tamo gde su ta prava zakonski garantovana.

Kao primer naveo je nedavni sastanak Donalda Trampa sa prvim čovekom Saudijske Arabije, kada je predsednik SAD kritikovao novinarku zbog pitanja o ubistvu Džamala Kašogija, kolumniste Vašington posta, dajući na taj način, prednost trgovini i investicijama.

Još drastičniji primer je, istakao je Vajt, izraelski napad na Gazu, tokom kojeg su novinari i medijski radnici bili meta napada, ubistava i sistematskog ućutkivanja.

Iako je Izrael potpisnik međunarodnih sporazuma o zaštiti novinara, te obaveze su, kako navodi, zanemarene, dok je međunarodna zajednica ostala zapanjujuće tiha.

Vajt je rekao da postoji ozbiljan problem u načinu na koji države govore o zaštiti novinara, a zapravo ne čine dovoljno.

Preporuke, zakoni, rezolucije koje štite prava novinara

Generalni sekretar EFJ-a Rikardo Gutjeres podsetio je da je ova organizacija učestvovala u izradi preporuka Saveta Evrope iz 2016. godine o zaštiti novinara, koje je potpisalo 47 država, uključujući i Srbiju, kao i da je Savet Evrope 2023. godine usvojio dodatne smernice za njihovu primenu.

„Države članice pozvane su da preispitaju zakonodavne okvire, obuhvate fizičke i onlajn napade, procene rodno zasnovane rizike i uvedu odgovarajuće zaštitne mere. Bezbednost novinara ne zavisi samo od krivičnog prava, već i od radnog zakonodavstva, jer nesigurni radni odnosi povećavaju ranjivost novinara“, naveo je Gutjeres.

Gutjeres se osvrnuo i na Rezoluciju koju je Savet Evrope usvojio u junu 2021. godine, a kojom se države obavezuju da efikasno primenjuju zakone kako bi zaštitile novinare od proizvoljnih otkaza, odmazde i nesigurnih uslova rada.

Naveo je i primere zemalja koje su donele nove zakone kojima se štite novinari.

“Danska je 2022. godine uvela pooštrene kazne kada su pretnje usmerene na sprečavanje slobode govora. Crna Gora je 2021. pooštrila kazne za pretnje novinarima, Slovenija je kroz sudsku praksu počela da procesuira i verbalne pretnje i uvrede. Austrija i Francuska kriminalizovale su onlajn zlostavljanje, a Francuska je odredbe uznemiravanja na rodnoj osnovi proširila i na digitalni prostor”, rekao je on.

Zakon nekad “mrtvo slovo na papiru”

Predsednica EFJ-a Maja Sever naglasila je da se, uprkos uspostavljenim evropskim standardima, stvarni uslovi rada novinara u mnogim zemljama i dalje dramatično razlikuju od onoga što propisuju dokumenti i rezolucije.

„U proteklom mandatu Evropske komisije doneli smo veliki broj dobrih dokumenata i zakona i Evropa je postavila visoke standarde u zaštiti medijskih sloboda, sigurnosti novinara, anti SLAPP direktive, mnogih preporuka i zakona. Na papiru to izgleda jako dobro, no u praksi, posebno u ovom delu Evrope, novinari se i dalje susreću sa pretnjama i fizičkim napadima, uznemiravanjem, SLAPP tužbama, a najviše sa institucionalnim ćutanjem i nekažnjivošću“, objasnila je.

Kazneni postupci su, kako je rekla, često spori ili se ne pokreću, a kada postoji pravni okvir, izostaje politička volja i hrabrost institucija da bi se primenili zakoni koji postoje.

“Takva situacija dovodi do toga da ohrabruje one koji napadaju novinare i onda se zatvaramo u krug u kome nema zaštite novinara. Kada se osvrnemo na naše zemlje, tu su brutalniji i izraženiji napadi na novinare koji su česti i grubi, a poverenje u institucije zabrinjavajuće nisko“, istakla je Sever.

Sever je navela da je u Hrvatskoj uvedeno da se napad na novinare prepoznaje kao napad na službeno lice.