UNS vesti
09. 01. 2026.
Miloš Lazić, novinar do poslednjeg daha
U utorak 6. januara, u 76. godini života, posle kraće bolesti preminuo je Miloš Lazić, koji je, može se reći, život posvetio novinarstvu.
U knjizi, "Trideset i tri puta kako postati novinar“ Branimira Kovača, na to pitanje Miloš Lazić je odgovorio kratko i jasno:
"Lako mi je odgovoriti na pitanje: Kako sam postao novinar? Jednostavno, rodio sam se i odrastao kao takav. Ceo život i sve škole koje sam učio (makar i na kratko) bili su samo usputni događaji do ovoga danas i ovoga što jesam. Tek kada se zaposliš i uđeš u ogromnu zgradu ,Politike', dokučiš da niko nikad ne postaje novinar, već se takav čovek jednostavno rađa i živi tako kako živi. Novinarski. Drugačije.“
Pisao je od rane mladosti. Najpre u ,"Studentu“ i ,"Omladinskim novinama“, pa ,"Reporteru“, oprobao se i na Beogradskom programu Televizije Beograd, a potom, postao je novinar ,"Blica“, "Ilustrovane Politike“ (najduže) i, na kraju, lista "Politika“ u kojoj je pisao do poslednjeg daha.
Nije morao da se potpisuje da bi se znalo ko je napisao tekst. Stil mu je bio jedinstven, prepoznatljiv, kao i izbor tema.
Pisao je o takozvanim običnim ljudima, u kojima je otkrivao nepoznanice, podvižništvo, dobrotu, hrabrost, umeće življenja, lepotu… ali i o selima i varošicama Srbije, u zabitima otkrivao dragulje. Po Srbiji, i kojekude po belom svetu.
Otišao je "poslednji Mohikanac“ slavnog doba pisaca reportaža, zvezdanih reporterskih imena. Gutao je život, kao vazduh, kao vodu, kao da mu je svaki dan poslednji. Primerice, jednom smo slučajno, po različitim poslovima pristigli u Niš i susreli se u hotelu "Park“, na legalu. Skoro da smo dočekali zoru, jer razgovor je bio prilično tečan. Probudio sam se, jedva, oko devet i na doručku zatekao Lazića zagnjurenog u blokove s belešakama. Nešto je zapisivao, nešto precrgtavao.
Ispostavilo se da je do tog vremena već obavio posete i razgovore za tri teksta, a jedan i izdiktirao stenografima. Tog jutra pretekao je i Šabana Bajramovića koji je sa neke svirke došao kući nekoliko minuta kasnije od novinara koji ga je tražio.
Miloš Lazić je novinar starog kova, klasik. Strogo se držao novinarskih, etičkih pravila. Senzacionalizam ga nikada nije povukao. Pazio je da u tekstu nikoga ne povredi, svaki iole sumnjiv podatak bio je više puta proveren.
Posebno je vodio računa o jeziku.
Jednom je jedna lektorka u jednoj izdavačkoj kući, posle čitanja njegovog rukopisa, uredniku rekla: Ovaj piše arhaično. To je zato, prokomentarisao je Lazić tom uredniku, što pišem srpski. Srpski je postao zastareo. Sada se piše anglosrpski. Nije piletina, nego čiketina. Nije gotovina, nego keš. To je nobl.
Bezbroj je primera koliko je pomagao ljudima, ne samo pišući o njihovim nevoljama. Davao je sve što se moglo dati. Ko nije imao gde da spava, imao je mesto u njegovoj garsonjerici na Čuburi, gde se spavalo,osim popreko na jedinom krevetu, i na udobnom tepihu. Jednom se tamo negde kod Bogoslovije pored njega zaustavio razdrnadani ,,jugo“ i čovek, sudeći po govoru Ličanin, izbeglica, upitao Lazića za neku zametnu ulicu na Karaburmi. Miloš je pokušao da mu objasni, ali bezuspešno. Zato je uskočio na suvozačko mesto i oštro reko: Vozi! – pokazujući rukom pravac kao vojskobođa. Posle se vratio autobusom.
Bio je nerazdvojan sa Željkom Sinobadom, fotoreporterom "Ilustrovane“. Na svaki, ama na svaki zadatak išli su zajedno. Onda se Željko razboleo. Teško se razboleo. Miloš ga je posećivao skoro svakodnevno, donosio mu ovo i ono, pričali su telefonom. Tako je jednom prilikom Željko poželeo da jede lučane paprike.
A bio je juni. Snašao se Miloš Lazić za papriku, ispekao je na ringli, oljuštio... ma majstor je bio i za kulinarstvo (objavio je dve kuvarske knjige) ali ovde, naravno, nije reč o veštinama.
Reč je o duši čoveka koji se upravo preselio u naša sećanja. Više ga nećemo sresti u ,,Politikonom“ liftu, u kafanici "Herceg-Novi“, ili nekoj drugoj, ni slučajno u Nišu...
Iza Miloša Lazića ostali su supruga Jasna, kćerke Milica i Marija i sin Dušan. Ispraćaj za kremacija biće u sredu 14. januara u 11 časova na Novom groblju u Beogradu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.