UNS vesti
24. 01. 2026.
Frilens novinari u Evropi u sve nepovoljnijoj situaciji: Neredovni prihodi i nestabilno zaposlenje
Krhki položaj novinara, ključnog stuba demokratije, širom Evrope najviše osećaju frilens novinari koji se nalaze u sve prekarnijoj i nepovoljnijoj situaciji, zaključeno je na sastanku ekspertske grupe za frilensere (FREG) Evropske federacije novinara (EFJ).
U trenutku kada redakcije smanjuju broj zaposlenih, frilenseri su prvi na udaru. Sve manja i neizvesnija primanja, saglasni su frilens novinari iz različitih zemalja, primoravaju ih da često obavljaju i druge poslove da bi preživeli, kao i da prihvataju da rade besplatno samo da bi ostali vidljivi na tržištu.
Novinarka Jelena Petković, predstavnica UNS-a u ovoj ekspertskoj grupi, rekla je da je u prethodnoj godini u Srbiji zabeležen najveći broj napada, pretnji i pritisaka na novinare i medije.
„Sve se ovo dešava u stanju potpune nekažnjivosti za ubistva novinara u Srbiji, gde nezavisni i kritički mediji godinama rade u veoma nepovoljnom okruženju, trpeći političke, ekonomske i bezbednosne pritiske, uključujući kampanje blaćenja u provladinim medijima, javno ciljanje od strane nosilaca javnih funkcija, kao i strateške tužbe (SLAPP) usmerene na zastrašivanje i finansijsko iscrpljivanje redakcija. A frilenseri su na dnu ovog pregleda, u najgoroj situaciji“, istakla je ona.
Rad frilensera ocenjuje kao prekaran i nesiguran.
„Frilens novinari su na dnu. Nemaju mogućnost stabilnog finansijskog prihoda. U osnovi zavise od milosti poslodavca - kako, koliko i kada će ih platiti. To dovodi do toga da su frilens novinari prisiljeni da rade druge poslove ili da rade čak i besplatno, kako bi ostali i opstali u poslu, ali i zadržali članstvo u udruženjima“, rekla je ona.
Ne postoje tačni podaci o broju frilensera u Srbiji, navela je Petković, dodajući da je razlog tome što se mnogi novinari frilenseri okreću drugim poslovima zbog izuzetno teških uslova rada i mogućnosti zarade.
„Sa druge strane, aktuelni protesti, okupili su brojne mlade frilensere koji izveštavaju i za etablirane medije, ali i za profile na društvenim mrežama. Udruženja su objavila da je preksinoć u Novog Sadu više novinara bilo izloženo policijskom nasilju. Pored ostalih redakcija, i mladi novinari iz Blokada INFO, medija koji vode studenti, Mašine i drugih redakcija. Policija ih je fizički gurala u stranu i ometala u radu“, istakla je ona na sastanku.
U ovim uslovima, novinarska udruženja, navela je Petković, reaguju i obezbeđuju akreditacije za članstvo mladim frilens novinarima.
„Primajući ih u svoje članstvo, obezbeđuju im podršku i na terenu i van terena. Za odlazak na teren udruženja im obezbeđuju pres prsluke i legitimacije kako bi bili prepoznati kao novinari. Van terena, udruženja frilenserima pružaju nekoliko oblika pravne zaštite i zastupanja, bilo da su napadnuti, izloženi pretnjama ili pritisku, ili imaju neke razloge zbog kojih im je potrebno pravno savetovanje. U vreme protesta oba udruženja, i UNS i NUNS, imala su otvorena vrata za pomoć i podršku svim novinarima”, rekla je ona.
Vanja Maja iz Sindikata novinara Portugala ukazala je na problem nedostatka socijalne podrške i zaštite za frilensere.
“Pokazuje se da imamo mnogo zajedničkih problema, pa i kada je reč o niskim primanjima za frilensere koji nemaju ustanovljene sisteme plaćanja. Čak i u slučajima kada oni postoje, ne poštuju se”, istakla je ona.
Predstavnica Udruženja novinara Bosne i Hercegovine Ajdin Kamber navela je da je položaj novinara u ovoj zemlji prilično težak, kao i da je situacija posebno teška za frilensere.
„Najveći problem frilensera u BiH je njihov pravni status i nedostatak socijalnih i zdravstvenih rešenja. Postoji nekoliko strukovnih udruženja koja rade na zaštiti novinara i medijskih prava, ali nemamo nikakvu vrstu sindikata novinara koji bi nam mogao pomoći da rešimo neke probleme. Takođe, pojedini mediji su zatvoreni. Na primer, u Al Džaziri Balkans su radile stotine novinara, snimatelja i drugog medijskog osoblja, takođe i frilensera koji su sada ostali bez posla”, navela je Kamber.
Na težak položaj frilensera ukazala je i Odrun Mitbo iz Sindikata novinara Norveške.
“Ono što je zajednički problem za sve nas jeste da, kao novinari, imamo samo dovoljno novca da preživimo. Ali, neki su težoj situaciji”, rekla je Mitbo osvrćući se na situaciju u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Španska novinarka Magda Bandera je ovom prilikom predstavila istraživanje „Bela knjiga o frilens novinarstvu u Evropi: izazovi, prilike i put ka održivosti“.
Studija je rezultat rada koji je koordinirala profesorka Rut de Fruto, zajedno sa timom sa Univerziteta u Malagi, a rezultat je istraživačkog projekta na evropskom nivou koji je sproveo Taktak u saradnji sa Displej Jurop. Studija se zasniva na onlajn anketi sprovedenoj između jula i novembra 2024. godine sa 436 novinara iz 33 zemlje i sveobuhvatnom pregledu literature završenom prošle 2025. godine.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.