UNS vesti
02. 02. 2026.
Međunarodna federacija novinara: Sto godina borbe za slobodu medija
Međunarodna federacija novinara (IFJ) ove godine obeležava 100 godina postojanja – vek ispunjen borbom za prava novinara, slobodu govora i sigurnost onih koji svakodnevno rizikuju da bi informisali javnost. Više od 300 predstavnika sindikata i udruženja novinara očekuje se na Kongresu koji se ove godine održava od 4. do 7. maja u Parizu, na mestu gde je sve i počelo.
Evropa posle Velikog rata: Zašto IFJ nastaje 1926. godine
U periodu nakon Prvog svetskog rata došlo je do jačanja autoritarnih režima, a sa tim i sistematskog gušenja slobode izražavanja. Novinari su se širom Evrope suočavali sa cenzurom, političkim pritiscima, hapšenjima i lošim radnim uslovima.
Jedan od poznatih primera represije vlasti je slučaj Antonija Gramšija, italijanskog političara, ali i novinara, koji je baš te 1926. godine, nakon ukidanja poslaničkog imuniteta, uhapšen od strane fašističkog režima.
Njegova ključna misao bila je je da se vlast, za razliku od ranijih perioda, održava i uz pomoć kulturne hegemonije, dakle, nenasilnim propagandnim sredstvima, među kojima štampa ima posebno važno mesto.
Rečenica tužioca: „Moramo sprečiti ovaj mozak da radi dvadeset godina“, ostala je upamćena kao metafora odnosa diktature prema onima koji su javno kritikovali vlast.
Gramši je umro 1937. godine, nakon što je nekoliko godina ranije zbog bolesti pušten iz zatvora. Bilo je to doba kada se uvećavao broj onih koji su bili gonjeni ne zbog svog dela, već mišljenja.
U tom kontekstu, javila se potreba za međunarodnim povezivanjem novinara, jer su i postojeći problemi prvazilazili nacionalne granice. Verovalo se u to da solidarnost među novinarima može pomoći u odbrani slobode medija i unapređenju profesionalnih standarda.
Prvi kongres IFJ-a održan je 1926. godine u Parizu i trajao je nekoliko dana.
Poznato je da su među prvim članovima IFJ-a bili: Francuski sindikati novinara, britanski National Union of Journalists (NUJ), nemačke, belgijske, italijanske i skandinavske organizacije, a kasnije su se pridružile i organizacije iz SAD i Kanade.
Međutim, već nakon osnivanja, aktivnosti IFJ-a su usporene zbog političkih pritisaka autoritarnih režima i uspona fašizma.
Nažalost, Drugi svetski rat je potpuno onemogućio funkcionisanje IFJ-a koji je tek 50-ih godina prošlog veka nastavio sa radom. Tada je u fokusu bila i borba protiv cenzure u diktaturama Latinske Amerike, Afrike i Azije.
Danas, ova najveća globalna organizacija sindikata i profesionalnih udruženja novinara i medijskih radnika, ima članove u skoro 140 zemalja koje okupljaju oko šest stotina hiljada novinara i medijskih radnika širom sveta.
Biti novinar u Srbiji pre sto godina
Novinarstvo uvek prvo strada kada društvo klizi ka autoritarizmu, pa je tako bilo i u periodu Kraljevine SHS i kasnije Kraljevine Jugoslavije. Često se u ovo vreme radilo bez ugovora, bez prava na penziju i pravne zaštite, po čemu se medijska scena skoro pa nije razlikovala od drugih evropskih zemalja.
Mnogi listovi bili su direktno vezani za političke partije, što je dodatno pravilo razdore u društvu.
Zakon o štampi (iz 1925. godine) omogućavao je: zabranu listova, zaplenu tiraža, pa i krivično gonjenje urednika. Policija je mogla da reaguje pre objavljivanja, što se predstavljalo kao preventivna cenzura.
„Borba“ i „Radničke novine“, listovi bliski levici i sindikalnim pokretima, često su zabranjivani, tiraži su im zaplenjivani, a novinari i urednici redovno pozivani na saslušanja zbog optužbi za „uznemiravanje javnosti“ ili „napad na društveni poredak“.
Posebno su bili na udaru nakon zabrane Komunističke partije Jugoslavije (1921. godine). Vlast je štampu koja je pisala o socijalnim problemima ili kritikovala centralizam smatrala direktnom pretnjom stabilnosti države.
Šestojanuarsku diktaturu (1929. godine) kralja Aleksandra I Karađorđevića obeležila je i zabrana rada političkih stranaka. Usledila je stroga cenzura štampe, hapšenja novinara ili njihovo stavljanje pod policijski nadzor. U tom periodu novinarstvo praktično prestaje da postoji kao slobodna profesija.
|
Na međunarodnu saradnju novinarskih udruženja sa ovih prostora uticale su i geopolitičke okolnosti. Nakon Drugog svetskog rata kao posledica hladnoratovske podele sveta, pojavila se Međunarodna organizacija novinara (IOJ) kao pandan Međunarodnoj federaciji novinara. Nova organizacija okupljala je novinare iz zemalja Istočnog bloka, promovisala socijalističku perspektivu i bila kritična prema medijima iz onih zapadnih zemalja koje se još uvek nisu potpuno odrekle svog imperijalističkog i kolonijalističkog nasleđa. |
Ova strukovna organizacija novinara praktično je prestala da postoji nakon pada komunizma početkom 1990-ih.
Nakon toga jugoslovenske, a kasnije i srpske novinarske organizacije postale su punopravni članovi Međunarodne federacije novinara preko svojih nacionalnih udruženja.
To članstvo ne predstavlja samo simboličnu pripadnost, već i konkretan okvir za međunarodnu saradnju, zaštitu profesionalnih prava i reagovanje u slučajevima pritisaka na novinare.
Sto godina posle: Ista borba, druga sredstva
Danas, problemi novinara su slični kao i pre sto godina.
Štaviše, iz IFJ-a smatraju da je prošla godina jedna od najtežih godina za novinarsku profesiju, jer je tokom nje 128 novinara i medijskih radnika ubijeno širom sveta.
Većina žrtava bila je u ratnim zonama poput Palestine, Ukrajine, Jemena i Sudana.
Više od 500 novinara je završilo u zatvorima širom sveta zbog svog izveštavanja.
IFJ redovno reaguje i na konkretne slučajeve privođenja i pritvaranja medijskih radnika, pozivajući vlasti da prestanu sa progonima novinara zbog njihovog izveštavanja.
Međutim, danas, za razliku od ranijih perioda, mehanizmi su sofisticiraniji, pa su umesto zabrana na delu ekonomski i politički pritisci.
Novinari se etiketiraju kao neprijatelji države, progone se kroz sudove i „legalne“ mehanizme.
Jedan od centralnih problema na koji IFJ kontinuirano upozorava je činjenica da počinioci napada, ubistava i pritisaka na novinare često nisu procesuirani ili kažnjeni, što dodatno podstiče nove napade.
Uz sve pomenuto, suočavamo se i sa rastućim nepoverenjem građana u medije, a u eri upotrebe veštačke inteligencije, a pitanje identiteta i novianrske etike postaje ključno za opstanak medija.
Poslednjih decenija IFJ je javno podržavao i sarađivao sa novinarima i medijskim udruženjima iz Srbije i regiona u vezi sa slobodom štampe, posebno tokom turbulentnih političkih perioda kao što su devedesete godine prošlog veka, a podrška reprezentativnim strukovnim udruženjima traje do danas.
Kongres pod sloganom: „100 godina međunarodne solidarnosti za snažno novinarstvo i sindikalno organizovanje“, biće, ustvari, i prilika da se novinarska zajednica podseti da IFJ nije nastala u vremenu slobode, već kao odgovor na njeno gušenje i da se borba za ovu profesiju mora nastaviti.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.