UNS vesti
18. 02. 2026.
Monitoring izveštaj MFRR-a za 2025. godinu: 1.481 povreda medijskih sloboda u 36 evropskih zemalja, u Srbiji 208
Platforma Media Freedom Rapid Response (MFRR) objavila je Godišnji monitoring izveštaj za 2025. godinu, u kojem se navodi da je u prošloj godini zabeležila 1.481 povredu medijskih sloboda, od čega 208 u Srbiji.
Povrede medijskih sloboda u 2025. godini pogodile su 2.377 novinara ili medijskih subjekata u 36 evropskih zemalja, piše u izveštaju.
Kako se navodi u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, stanje medijskih sloboda u prošloj godini dodatno se pogoršalo, a beleži se i nagli porast prijavljenih slučajeva.
„U toku godine dokumentovano je 208 slučajeva povrede medijskih sloboda u Srbiji, više nego dvostruko u odnosu na 84 slučaja zabeležena 2024. godine, što je pogodilo ukupno 358 medijskih radnika ili subjekata“, piše u izveštaju.
Monitoring izveštaj zasnovan je na slučajevima zabeleženim u bazi podataka Mapping Media Freedom i pruža pregled ključnih pretnji sa kojima su se suočavali novinari u 27 država članica EU i devet zemalja kandidata.
„Nalazi ukazuju na probleme koji prevazilaze nacionalne granice i političke sisteme. Verbalni napadi, kampanje blaćenja i zastrašivanje ostali su najčešće zabeležene povrede. Digitalne pretnje nastavile su da rastu, dok su politički akteri sve češće identifikovani kao izvor pritisaka na novinare“, piše u izveštaju.
Izveštaj su pripremili European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF), European Federation of Journalists (EFJ) i International Press Institute (IPI) u okviru projekta MFRR, koji sufinansira Evropska komisija.
Šta piše u delu izveštaja posvećenom Srbiji
Od 208 slučajeva povrede slobode medija, kako je objašnjeno, verbalni napadi činili su većinu incidenata (62%), zatim napadi na imovinu (23,1%), fizičko nasilje (21,2%), ometanje rada (19,2%) i pravne pretnje (5,8%).
„Većina slučajeva verifikovana je u saradnji sa Mrežom SafeJournalists (SJN)“, navodi MFRR.
Medijsko okruženje, piše u izveštaju, bilo je posebno opasno za novinare koji su izveštavali o antikorupcijskim protestima nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.
„Sve intenzivniji pritisci, obeleženi državnom represijom, podstakli su konzorcijum MFRR da u aprilu 2025. godine organizuje misiju solidarnosti u Beogradu i Novom Sadu. Misija je utvrdila ’vanredno stanje’ u kojem su cenzura, politički pritisci, zarobljavanje medija, kampanje blaćenja i pretnje po život novinara uobičajena pojava i često ostaju nekažnjeni“, piše MFRR.
U 2025. godini, navodi se, fizički napadi su alarmantno porasli — zabeležena su 44 slučaja, u poređenju sa 14 u 2024. godini.
„Pripadnici organa reda prešli su sa nečinjenja na prekomernu upotrebu sile protiv novinara koji izveštavaju sa protesta. Od 16 napada pripisanih policiji, više od 90% dogodilo se na protestima, a u pet slučajeva novinari su zadobili povrede", piše u izveštaju.
Više od polovine fizičkih napada, navodi se, počinila su privatna lica.
"Najmanje pet medijskih radnika napadnuto je tokom obeležavanja prve godišnjice urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, kada su ih napali maskirani napadači. Jedan novinar bio je primoran da obriše snimljeni materijal pod pretnjom lomljenja kostiju“, piše u izveštaju.
Kako se dodaje, „u nastojanju da pojačaju pritisak u napetoj političkoj klimi, visoki zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, nastavili su da diskredituju pojedine novinare, lažno ih označavajući kao 'neprijatelje' države“.
„Ova retorika, pojačana od strane provladinih medija poput Informer TV, podstiče pretnje na internetu i van njega, uz gotovo potpunu nekažnjivost. Diskreditacija od strane javnih funkcionera sve se češće ponavlja i na lokalnom nivou“, piše MFRR.
MFRR: Na meti N1 i TV Nova
Ova misija u izveštaju je istakla da je „nezavisni emiter N1 jedan od najčešće napadnih, sa najmanje 52 zabeležena incidenta — od ponovljenih dojava o bombama i brojnih pretnji smrću, do fizičkog zastrašivanja i uznemiravanja novinara“.
„Novinare N1 redovno javno prozivaju predsednik Vučić i drugi funkcioneri. Predsednik je N1 i Nova TV optužio za 'čisti terorizam', nakon čega su usledile brojne pretnje smrću i pismo u kojem se pominje napad 'u stilu Šarli Ebdo'", piše MFRR.
U decembru 2025. godine, navodi se, predsednik je tokom konferencije za medije javno diskreditovao i ponizio novinara N1 Mladena Savatovića, nakon čega je on dobio više pretnji seksualnim nasiljem“.
Slično uznemiravanje, piše MFRR, pretrpeli su i drugi nezavisni mediji, uključujući Novu, Danas, Radar, kao i karikaturistu Radara Dušan Petričić.
„Voditelji podkasta Nenad Kulačin i Marko Vidojković, kao i novinar Dinko Gruhonjić, takođe su bili izloženi upornim pretnjama, nakon kampanja blaćenja u provladinim tabloidima. Posebno zabrinjava činjenica da je u Srbiji zabeleženo 11 slučajeva ozbiljnih pretnji upućenih roditeljima i deci novinara — što predstavlja presedan“, piše u izveštaju.
U ovakvom kontekstu, dodaje se, na meti novoformiranog provladinog Udruženja novinara (ANS) našle su se i organizacije koje štite novinare, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zbog njegovih napora u pružanju podrške ugroženim novinarima.
Špijunski alati i hakerski napadi na novinare i medije
Dodatnu zabrinutost, navodi se, izaziva ilegalna upotreba naprednih špijunskih alata i ciljani hakerski napadi. Amnesti Internešnl, dodaje se, otkrio je da su uređaji dvoje novinara BIRN-a bili zaraženi špijunskim softverom Pegasus.
Pored toga, podseća MFRR, hakovana su i dva lokalna medija, kao i novinska agencija Beta i Jutjub kanal jednog podkasta, što je privremeno onemogućilo pristup informacijama.
„Tokom izveštajnog perioda dokumentovao je i 12 pravnih incidenata, uključujući proizvoljna hapšenja 11 novinara. Nova tužba za klevetu podneta je protiv KRIK-a, medija koji istražuje kriminal i korupciju, od strane bivše ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković", piše MFRR.
Zabrinjavajući slučaj, navodi se dalje, odnosi se i na hapšenje Aleksandra Dikića sa KTV-a i pretres njegovog stana nakon objavljivanja montiranog videa koji je lažno promovisao nasilje“, pieš u izveštaju.
U atmosferi neprijateljstva prema kritičkim glasovima, navodi MFRR, otkrivene su dodatne nepravilnosti u postupku imenovanja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), najvažnijeg medijskog regulatora u Srbiji, koji je kritikovan zbog nedostatka transparentnosti i nezavisnosti, uprkos reformama koje zahteva EU.
Neizvesnost raste, piše u izveštaju, i u pogledu budućnosti N1 i Nova, dva preostala nezavisna televizijska emitera u Srbiji, u vlasništvu Junajted Medija.
„Spekulacije o mogućoj prodaji pojačane su nakon što su oba kanala uklonjena sa usluge EON SAT (Total TV), koja je sada u vlasništvu državno povezanog Telekoma Srbija. Pored toga, procureli audio-snimak ukazao je na politički pritisak predsednika Aleksandra Vučića da se oslabi uređivačka nezavisnost N1“, piše MFRR.
Kako se navodi u izveštaju, zabeleženi su i slučajevi političkog mešanja u rad javnog servisa RTS, koji mesecima nije izveštavao o protestima.
Navodi, piše MFRR, uključuju politički motivisane smene i direktno mešanje u uređivačku politiku.
„Slični primeri zabeleženi su i u Euronews Serbia, ELLE Serbia, Večernjim novostima i Politici, gde su novinari koji su se zalagali za etičko novinarstvo i suprotstavili cenzuri bili primorani da podnesu ostavke ili su otpušteni. Tokom 2025. godine medijsko okruženje u Srbiji nastavilo je da se pogoršava zabrinjavajućom brzinom“, navodi MFRR.
Kako se ističe, u narednom periodu neophodne su konkretne mere kako bi se obezbedilo pravo građana na slobodno i nezavisno informisanje i preokrenuo trend nazadovanja medijskih sloboda.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.