Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  UNS vesti  |  Vukosavljević: Ministarstvo će predložiti zakonsku obavezu da lokalne samouprave izdvajaju 1% budžeta za medije
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

UNS vesti

05. 07. 2017.

Autor: K. Kovač Izvor: UNS

Vukosavljević: Ministarstvo će predložiti zakonsku obavezu da lokalne samouprave izdvajaju 1% budžeta za medije

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da će se u Medijskoj strategiji, kao zakonska obaveza, predvideti da lokalne samouprave za projektno sufinansiranje medija izdvajaju najmanje jedan odsto svojih budžeta.

„Ministarstvo kulture i informisanja će predložiti, kroz Medijsku strategiju koju treba da završimo do kraja godine, da lokalne samouprave, to smo primetili da izbegavaju ponekad, budu u obavezi da preko konkursa za sufinansiranje finansiraju medijske projekte u nekom iznosu od minimum 1 posto, zato što je zapažena pojava da su posle povlačenja države iz medija, mediji prepušteni tržištu“, rekao je Vukosavljević danas na televiziji N1.

On je naveo da postoji suptilni paradoks, da su tendencije u Evropskoj uniji da se država povuče iz svih medija, osim Javnog servisa.

„Onda država to učini i šta se desi? Mediji ostanu bez tradicionalnog finansiranja. A ostanu gde? Prepušteni tržištu, odnosno lokalnim samoupravama koje preko konkursa i svog tankog budžeta treba da finansiraju opstanak medija. I tako mi onda ispunjavamo visoke standarde izostanka države iz finansiranja medija, a ti mediji se samim tim nađu u jednoj tržišnoj džungli i onda imamo to što imamo - da moraju da se dovijaju, da moraju da prave naslove tipa: „šokantno“, „suludo“, „izbiće atomski rat“, „ovaj ubio onoga“, i tako dalje. To je jedan od trapavih načina da se skrene pažnja čitaocima da bi se dobili rejtinzi koji će privući oglašivače. Vrzino otrovno kolo gde se posle mi pitamo zašto je kvalitet u pojedinim medijima takav“, rekao je Vukosavljević.

Kada je reč o medijskoj strategiji, Vukosavljević je rekao da bi ona trebalo da bude usvojena do kraja ove godine.

„Pretpostavljam da će u većoj meri ličiti na prethodnu Medijsku strategiju, tu nema nekih spektakularnih pomaka, ali trebalo bi da omogući bolje finansiranje medija preko lokala, trebalo bi da omogući dodatnu standardizaciju uslova rada medija, trebalo bi da se pozabavi jednim vrlo intenzivnim tehnološkim razvojem“, kaže Vukosavljević i dodaje da sada postoje nove situacije u kojima nastaju novi oblici medija.

„Kako mi danas tretiramo medije koji se pojavljuju na internetu? Da li su oni obuhvaćeni time da su po definiciji mediji, da li iz toga proističu neka prava i obaveze? Mi imamo jedan tehnološki napredak, civilizacijski gledano, koji dovodi do velikih promena. Bitno nam je da osavremenjujemo našu Medijsku strategiju, da se pojačaju samoregulatorna tela, da se uvodi više reda. Ministarstvo kulture i informisanja u većoj meri nije nadležno za pitanja koja se tiču korektnosti ili regulacije, tu imamo za elektronske medije jedna tela, za pisane druga, ali cilj strategije i smisao je da dodatno uređuje tu oblast koliko se može“.

Na pitanje da li u okviru strategije postoji inicijativa da se odvoje povezana pravna lica, odnosno kablovski operateri od televizija, Vukosavljević je rekao da će to biti predmet razmatranja.

„To je sad pitanje tehnoloških inovacija, pojavljuju se novi oblici i forme. U ranijoj strategiji bilo je jasno naglašeno da se moraju odvajati proizvođači sadržaja od distributera sadržaja. Praksa je pokazala da tu postoje neke rupe u toj logici. Videćemo kako to da rešimo“, rekao je Vukosavljević.

On je potvrdio da se o tome već raspravljalo, ali da nisu zauzeti konačni stavovi.

„To pitanje mora da bude rešeno na principijelan način. Principijelno pitanje glasi – da li oni koji stvaraju sadržaj mogu da budu i distributeri sadržaja? Misli se na svakoga ko bi mogao time da se bavi. Ako ste vi distributer, imate mrežu, a pritom ste proizvođač sadržaja, logično je da će to što vi pravite imati prednost u odnosu na ono što pravi neko drugi. To je praksa pokazala, to je logično. To je pokazano na primerima koji postoje u svetu. Ne kažem da ne može da postoji, kažem da ćemo pokušati da nađemo neko rešenje. Ne mogu da prejudiciram odluku komisije koja je sastavljena od medijskih stručnjaka i predstavnika reprezentativnih udruženja. Tu će biti zauzeto neko stanoviše, principijalno. Ne prave se zakoni zbog TV N1, to je jasno, niti se menjaju zakoni zbog N1“, rekao je Vukosavljević i dodao da ovde nije reč o gašenju kanala, već o principu.

„Kanali i televizijske stanice mogu da se osnivaju u skladu sa zakonom i to nije nikakav problem. Pitanje je kako će se tehnički aspekt distribucije programa rešavati. Dakle, da li je to N1 ili C2 ili G16, nije to bitno. Postojanje nekog televizijskog kanala i frekvencija za njegovo emitovanje je stvar jedne procedure, a to da li se to može mešati sa nekim drugim tehnološkim osnovama, to je druga stvar. Ne može se nikakvim trikom zabraniti delovanje neke stanice, budući da naši propisi zabranjuju cenzuru i mediji se osnivaju slobodno, u skladu sa zakonom. Stvari se u tehnološkom smislu menjaju, jednom zatečeno stanje zahteva da se na njega osvrnu stručnjaci i zakoni i da vidimo da li ćemo zadržavati ta stanja ili ne, a time treba da se bave oni koji će se baviti medijskom strategijom“, rekao je ministar.

On je naveo i da pretpostavlja da će rešenja u Medijskoj strategiji ići u pravcu osnaživanja i pluralizma medijskih interesa, slobodnog medijskog tržišta koje će davati jednake i ravnopravne uslove za sve učesnike.

„Ne sme se dozvoliti da neko, po bilo kom osnovu, apriori ima prednost ili monopol na tržištu. To nije uvek sasvim moguće, ali to je tendencija i princip. Ministarstvo kulture i informisanja se zalaže za medijski pluralizam i jednake uslove za sve, uz pojačavanje medijske kulture i medijske odgovornosti“, rekao je Vukosavljević.

UNS traži dva odsto 

Udruženje novinara Srbije (UNS) od stupanja na snagu seta medijskih zakona, isticalo je da je za normalno funkcionisanje lokalnih medija neophodno da lokalne samouprave za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja izdvajaju najmanje 2 odsto lokalnih budžeta.

„UNS je zadovoljan što je Ministarstvo kulture i informisanja usvojilo dugogodišnji zahtev UNS-a da se obezbedi minimum procenta iz budžeta za sufinanisranje medijskih sadržaja, ali napominjemo da jedan odsto nije dovoljno i da bi, po našem istraživanju, dva odsto bio optimalan iznos za normalno funkcionisanje medija u opštinama i gradovima “, rekao je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi