Naslovna  |  Aktuelno  |  UNS vesti  |  Sećanje na preminulog Tanjugovca Miroslava Mira Višnjića
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

UNS vesti

03. 10. 2017.

Autor: Miloš Čolić Izvor: UNS

Sećanje na preminulog Tanjugovca Miroslava Mira Višnjića

Imena agencijskih novinara lako se pamte. Sva su ista: Tanjug, Rojters, AFP, DPA, UPI nekada, Beta, FoNet. U tom istom, agencijskom novinarstvu ne postoji drugo mesto, srebrna ili bronzana medalja. Priznaje se samo prvo.

Miroslav Miro Višnjić na Bliskom istoku proveo je 38 godina, najduže kao dopisnik Tanjuga. Toj agenciji, donosio je ne jednom prvo mesto. Pisao je kao što je i živeo -  brzo.

Prvi među tri stotine stranih dopisnika iz Kaira, najavio je 1973. Oktobarski rat koalicije arapskih zemalja pod vođstvom Egipta i Sirije i Izraela. I to “pre roka” - dva dana. Sastavio je što je imao, seo i napisao izveštaj da je rat ograničenog dometa na vratima i da može da počne svakog trenutka. Govorio je to našima u ambasadi, ali niko nije hteo da mu veruje. Tanjug je to objavio. Kada su i svetski mediji preneli tu informaciju “po nosu” su dobili i naši iz ambasade. Odmah su ga optužili da je špijun.

Kada je s proleća 1967. ušao u spoljnopolitičku redakciju Tanjuga čuo je urednika kako viče preko cele redakcije: “Evo ga ovaj mali Višnjić, stalno je pričao da će tamo da bude rata. Mali, spremi se, idi kod sekretarice Mile Korać da ti kupi kartu i dâ pare, pa idi”. Beograd-Dubrovnik, Dubrovnik-Venecija, Venecija-Rim, Rim-Bejrut, Damask, Aman, Kairo, Tel Aviv, Jerusalim, pa opet u krug - i tako skoro četiri decenije.

Miro je preživeo sve arapske ratove i sukobe: od šestodnevnog egipatsko-izraelskog rata 1967. kada je Naser podnosio ostavku, do poslednjeg puča u Egiptu kojim je svrgnut Mohamed Mursi. Hosni Mubarak ga je oslovljavao sa Miro. Poslednji susret u Palati SIV-a prilikom zvanične posete egipatskog predsednika Jugoslaviji. Dva špalira u dva reda čekala su visokog gosta. Višnjić je bio u drugom redu. Kada ga je primetio, mimo protokola Mubarak je prešao uzduž celu salu da bi se pozdravili.

General Ariel Šaron sa suprugom sačekao ga je ispred njegovog ranča “Dalas”. Domaćin mu je bio i general Ensio Silasuo. Ovaj Finac bio je glavnokomandujući mirovnih snaga UN-a i rukovodio mirovnim pregovorima na 101. kilometru po Oktobarskom ratu "73. S izraelskim predsednikim Ezerom Vajcmanom, poslednji put razgovarao je u ponoć u kairskom hotelu “Ramzes - Hilton”. Vajcmanova  kuća se nalazila u ulici Šara el Kamel Mohamed na Zamaleku. Pre toga se zvala Šara Jehudi – Jevrejska ulica. U istoj ulici rođen je i nekadašnji izraleski premijer Aba Eban. Intervjisao je i  jordanskog kralja Huseina ...

Da je (na)pisao biografiju saznali bismo zašto je izraelski general Haim Bar Lev insistirao da pričaju na srpskom, zbog čega egipatski generali ne skrivaju da su o obaveštajnom radu najviše naučili od srpskih predavača. Takođe i o slovenačkim doiljama u Egiptu od kojih je jedna dojila potonjeg generalnog sekretara UN–a Butrosa Butrosa Galija, kako je  iz štaba Hrišćanske falange u Bejrutu čuo: "Odje Mrgud. Što ti treba Miroslave“ ili  o poznanstvu s tajanstvenom lekarkom kojoj su, u vreme kralja Sauda i prestolonaslednika Fahda, koji se zaljubio u tu lepu Beograđanku, sva vrata Saudijske Arabije bila otvorena... Zatim i o selu plavookih u egipatskoj pustinji, kao i da je prvi srpski turista u Egiptu vizavi, vekovima kasnije otkrivenog, Šarm el Šejka bio Sveti Sava...

Miro je razgovarao s egipatskim nobelovcem Nagibom Mahfuzom, ali i egipatskim državnim dželatom koji je obesio više od 1.000 ljudi, kao i s jednim od članova egipatske reprezenatcije u streljaštvu sa Mediteranskih igara u Splitu i ubicom Anvara el Sadata.

Risto Bajalski je govorio ruski baš  kao i Miro, ali dugogodišnjeg dopisnika “Politike” iz Moskve, kao i recimo Tanjugovog  “Meksikanca“ i “Španca”  Boru Lalića  u Amanu, Damasku, Bejrutu prepoznao bih  samo kao turiste. Bliskoistočni prostor traži poseban, ne samo novinarski, duh i temperament, ležernost i šarm, znatiželju, sposobnost da se ušniraju  brojni, i duboko zaroni i u naizgled efemerne, podatke. Ovo nije kroki iz Ladlamovskog i Šeldonovog, još manje Kareovog registra već skica za portet Miroslava Višnjića. Tom profilu - takođe s peskom u cipelama -  odgovara i  njegov mlađi kolega i prijatelj  Boško Jakšić, s kojim je često špartao po Bliskom istoku.

Miroslav, taj znatiželjni Lozničanin bio je čini se svuda pa i, kao tinejdžer, na  brodu "Jov"  između Velikog ratnog ostrva i Kule Nebojša. Bila je  nedelja, 9. septembar 1952. Izveštaji iz tog vremena govorili su o najmanje 126 žrtava, ali tačan broj poginulih nikada nije utvrđen. Bila je to najveća tragedija u istoriji jugoslovenskog rečnog brodarstva.

"Pred očima su mi i one dve devojke koje su pored mene potonule. I kad budem umirao, mislim da ću njih videti”. U Beogradu istog meseca, 65 godina kasnije, 14. septembra, preminuo je Miroslav Miro Višnjić. Tanjug tu informaciju nije preneo.

Miloš Čolić

Dugogodišnji novinar Miloš Čolić iz čitulje koju je dala porodica u "Politici" saznao je da je 14. septembra 2017. godine preminuo Miroslav Miro Višnjić (1936-2017) spoljnopolitički dopisnik Tanjuga sa Bliskog istoka. U znak sećanja na njihovo prijateljstvo i "neverovatnu Mirovu biografiju" napisao je ove redove koje UNS objavljuje na svom sajtu.

Miro Višnjić bio je član UNS-a.

 

Komentari (1)

ostavi komentar
sre

04.10.

2017.

anonymous [neregistrovani] u 22:05

СРАМОТА

Нека се заиста стиде садашњи Танјуговци пто ни слова не написаше о смрти свог колеге Вишњића!

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi