Naslovna  |  Aktuelno  |  Istraživanje UNS-a o ubijenim i otetim novinarima na KiM  |  Dve decenije od nestanka Ljubomira Kneževića
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Istraživanje UNS-a o ubijenim i otetim novinarima na KiM

06. 05. 2019.

Autor: J. Pešić, V. Novković Izvor: UNS

Dve decenije od nestanka Ljubomira Kneževića

Danas se navršava dve decenije od nestanka novinara prištinskog „Jedinstva“ i dopisnika „Politike“ Ljubomira Kneževića, koji je nestao 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.

Novinarka Jelena L. Petković koja je istraživala nestanak Kneževića rekla je UNS-u da je „istraga propala u rukama međunarodne zajednice u okviru UN“.

„Van prakse je kako se postupalo prema svedocima, ali i osobi koja je označena kao nalogodavac otmica. Indikativno je da se ovaj predmet ’izgubio’ tokom transfera iz UNMIK-a u EULEKS, pa ga tako ni misija vladavine prava EU nije istraživala“, rekla je UNS-u Petković.

Ona kaže da o svemu ovome porodica Knežević ništa nije znala.

„Podatke o ovoj istrazi dugo sam proveravala i indikativne su mi i reakcije ambasada država iz koje dolaze tužilac i sudija UN-a, a koje sam zamolila za pomoć“, kaže Petković.

Ona je otkrila da je advokatkinja Stoja Đuričić još 2001. godine sumnjala da je njega kidnapovala grupa pod komandom Ganija Imerija (Gani Ymeri), komandanta OVK u oblasti Vučitrn. Ona je, kao zastupnik oštećenih, tražila proširenje tada aktuelne istrage za kidnapovanje šestorice i pokušaj ubistva jednog srpskog civila, koja se vodila pred Okružnim sudom u Mitrovici protiv Ganija Imerija.

Nakon hapšenja Imerija, Stoja Đuričić je 18. decembra 2001. godine uputila zahtev za proširenje istrage, navodeći imena ukupno 23 žrtve iz Vučitrna, a na prvom mestu Ljubomira Kneževića, koji se vodi kao nestao od 6. maja 1999. godine.

Kao naredbodavca, Đuričić je naznačila i Ganija Djelja, a Agima Berišu, Seida Kaluda, Muharema Salihua, Salji Selihua, Ismailja Galjicu kao neposredne izvršioce, "zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo genocida". Prema podacima kojima UNS raspolaže, niko od njih nije bio pritvoren.

Nemalo nakon toga, istraga protiv Imerija je počela da se urušava zbog otvorenih pretnji ubistvom zaštićenom svedoku. Kada je međunarodni istražni sudija Leonard Asira (Leonard Assira) zbog tih pretnji, dozvolio svedočenje istražitelja umesto svedoka, izuzet je na zahtev odbrane, zajedno sa međunarodnim tužiocem Mati Hininenom (Matti Hynynen). Nakon pretnji, smena tužioca i sudije, istraga je dospela u ćorsokak, a osumnjičeni je nakon pet meseci pušten iz pritvora.

Prema saznanjima UNS-a, istražitelji UNMIK-a raspolagali su još jednom informacijom koja je povezivala Kneževića i Imerija. U svojim istražnim spisima zabeležili su podatak iz spiska srpskog Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju sa imenima osoba poveznih sa OVK za koje se sumnja da su učestvovali u zločinima protiv civila. U njemu se pominje S. S. pripadnik jedinice OVK koja je bila aktivna u Vučitnu i navodi da je "učestvovao u otmici i ubistvu Ljubomira Kneževića." U istoj informaciji se navodi da je Imeri bio pripadnik te jedinice. 

Porodica Ljubomira Kneževića o ovome do sada nije čula ni reč.

Kneževićevo telo nije pronađeno, a u Beloj knjizi Vlade Republike Srbije pod naslovom "Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji", objavljenoj septembra 2003. godine, kao osumnjičeni za njegov nestanak pominje se Bekim (Veselj) Šuti, zvani "Niku", rođen 1. maja 1976. godine u selu Ošljane, opština Vučitrn.

U Beloj knjizi stoji da je Šuti bio komandant specijalne jedinice OVK pri operativnoj zoni Šalja i da je ova jedinica početkom maja 1999. godine otela Ljubomira Kneževića.

Kako piše u knjizi, Knežević je odveden u štab koji se nalazio u selu Ošljane, gde je mučen, a zatim ubijen.

Sin Ljubomira Kneževića Gorana rekao je prošle godine novinarki Jeleni L. Petković da je mučno i traumatično što nema naznake da će se nekako i nekada saznati šta se dogodilo njegovom oca.

„Niti smo znali da je neka istraga pokrenuta, niti da se neko tužilaštvo time bavi, ništa. Majku, brata, mene niko nije zvao. Zadnjeg dana kada su se vojska i policija povlačile sa Kosova, 12. juna 1999, išli smo da majku nateramo da krene sa nama, dok su nas usput zaustavljali i govorili da ne idemo. Srećom, ona, sa osobljem bolnice gde je radila, krenula je nekim autobusom i sišla kod rođene sestre u Ibarskoj Slatini. Nikada neću zaboraviti taj prizor i to olakšanje, kada sam je video živu i zdravu. Od tada niko od nas nije živeo u Kosovu. I pored svih informacija koje su se pojavile, uključujući i to što je Slobodan Milošević na suđenju u Hagu rekao da je moj otac ubijen, nisam izgubio nadu da je živ. Nadam se da će istina izaći na videlo i uzdam se u vaš novinarski esnaf da ne ode sve u zaborav, da ga možda nekada i nađu“, rekao je Knežević.

Ljubomir Knežević je rođen 25. maja 1939. u Ulcinju. Iz Ulcinja u Vučitrn došao je da služi vojsku. Novinarsku školu završio je u Beogradu i tako je počeo da se bavi novinarstvom. 

Više informacija, do kojih je UNS došao istraživanjem o nestanku Ljubomira Kneževića, pogledajte na sledećim linkovima:

Hoće li fotografija AP-a napravljena u Albaniji pomoći u istrazi nestanka Ljubomira Kneževića?

Sin Ljubomira Kneževića Goran: Ne može ništa večno da se sakrije


Bela knjiga Vlade Srbije: Vrh komande operativne zone “Šalja” OVK odgovoran za ubistvo Kneževića

Istraga nestanka novinara Ljubomira Kneževića: Zastrašivani svedoci, smenjeni tužilac i sudija

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi