Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
25. 05. 2015.
Mala bara, mnogo krokodila
Iskustvo koje sam stekao agažujući se kao predstavnik UNS-a u komisijama za dodelu budžetskih sredstava lokalnih samouprava u nekoliko gradova i opština namenjenih projektnom finansiranju medija, moglo bi se sažeti u rečenici iz naslova "mala bara, a mnogo krokodila".
I upravo zbog toga čelnici lokalnih samouprava ne kriju zadovoljstvo što su lišeni obaveze da sami sude o medijskim projektima koji računaju na određena budžetska sredstva, jer su svesni da su pare male da bi zadovoljili sve medijske apetite opisane u inače šablonski pisanim projektima i da koliko god veštom i pravednom raspodelom niko na kraju ne može biti zadovoljan pogotovu ako se te crkavice podele po rezonu - svima pomalo, ali nikome dovoljno.
Međutim, bez obzira što je ovo prva godina u kojoj o raspodeli ovih lokalnih para podnosiocima medijskih projekata odlučuju komisije koje čine predstavnici UNS, NUNS, Lokal presa i ANEM-a, stiče se utisak da su već uspostavljeni dosta jasni kriterijumi po kjima se pare dele. Zanimljivo je i da u ovim komisijama, u kojima može biti tri ili pet članova, nema nadglasavanja i odluke su, bar do sada, donošene jednoglasno. A u lokalnim samoupravama ocenjuju da su te odluke i vrlo pravedne. U proseku se za sada prihvata tek svaki treći prispeli medijski projekat koji je pristizao po konkursima.
Malo lokalnih samouprava je, bar na do sada raspisanim konkursima, ispoštovalo preporuku da se za medijske projekte izdvoji minimum od dva procenta ukupnih budžetskih para za ovu godinu. Te pare iznose od 1,7 miliona u Kurušumliji, preko 5,7 miliona u Kruševcu, 10, 5 miliona u Leskovcu ili 57 miliona dinara u Nišu...
Opšti je utisak da su mnogi mediji, među njima naročito razni sajtovi i portali ili lokalne TV stanice čije programe čak i ne mogu da prate građani opština i gradova za čija sredstva se konkuriše, išli logikom da šablonski naštancuju što više navodnih "projekata" i pošalju ih na što više adresa, pa koliko im i gde upali da se ogrebu po koju crkavicu.
Posebno je interesantan primer iz Kruševca gde je milion dinara tražio vlasnik elektronskog bilborda postavljenog u centru grada, smatrajući sebe medijem koji sa punim pravom može da traži budžetska sredstva. On je inače tvrdio da njegov bilbord sve što je vezano za aktivnosti gradske uprave objavljuje besplatno, ali se ispostavilo da nije baš tako. Za kruševačke ili kuršumlijske pare namenjene medijskim projektima konkurisali su inače i internet portali iz Novog Sada, Zemuna, Beograda i drugih gradova, a koji inače sa stvarnim interesima građana u ovim opštinama nemaju blage veze.
Inače, u opštini Kuršumlija, sa devedesetak brdsko-planinskih sela i zaseoka, po kvadratnim kilometrima jednoj od najvećih u Srbiji, ironično bi bilo očekivati da gorštaci sa sobom dok beru drva ili teraju stoku na ispašu, nose lap-top, ili u kući imaju računar, kako bi surfovali po njima i informisali se šta ima novo u njihovoj opštini, Srbiji i belom svetu. Slično apsurdno očekivanje važilo bi i za TV stanice čiji se programi emituju isključivo preko kablovske mreže, koje inače nema ni u svim delovima mnogih gradova, a kamoli u brdima i na planinama.
A, što se internet portala tiče, karakteristično je da su njihovi osnivači i vlasnici najčešće dopisnici centralnih državnih medija, pa što dnevno štancuju za svoje centralne redakcije, to "nalepe" i na svoje portale. Među njima je inače vrlo razvijena "resavština", jer se ne zna ko od koga i koliko "krade" i prepisuje, a ima i sadržaja koji su bajati i koje je pregazilo vreme.
Nešto i o urgencijama i pritiscima na članove komisija. Bilo ih je, doduše ne agresivnih, nego onako finih i diskretnih. Potpisnik ovih redova je te urgancije pedantno i javno saopštavao već na prvom sastanku komisije. Zanimljivo je još da, kada je o većim iznosima reč, ima ljubaznih ponuda da se ode na ručak ili večeru, a nisam siguran da nije bilo i onih koji su bili spremnni da članovima, ili nekon najuticajnijem članu komisije, ponude i procenat od sredstava koja bi im bila odobrena.
Naravno, lično sam odbijao pozive čak i na "kratki ekspreso" koje su mi nudile neke kolege u Kruševcu i Kuršumliji gde sam odlazio na sastanke komisija kao predstavnik UNS-a. Radi se inače o kolegama sa kojima bi rado popio kafu i prijateljski ćaskao, da nije tog posla u arbitriranju oko para za medije. A posle potpisanih zapisnika sa jednoglasnim komisijskim odlukama, stizale su mi nepristojne i pomalo preteće SMS poruke pojedinih podnosilaca medijskih projekata koji su "izvisili" za pare. Ukoliko se budu ponavljale javno ću saopštiti imena "pisaca" takvih poruka.
Za sada, bara jeste plitka, u njoj se brčka i uči plivanju puno "medijskih krokodila", mnoge lokalne samouprave kasne sa konkursima, a članovi komisija su još uvek na broju. Ko preživi pričaće!
Komentari (9)
ostavi komentar03.06.
2015.
Прочитај па одговарај
Господине Коцићу, нигде у тексту не тврдим да су "сви пројекти" штанцовани, нити да су све комисије "доносиле одлуке једногласно", јер сам наводио и одреднице "многи" и "бар до сада".Остајем иначе при тврдњи да је "бара мала", а да су "крокодили" и бројни и свакакви, јер по Србији је заиста много оних који су умислили да су новинари и медији по оној народној "чула жаба где се кују коњи"...или да се отварају сајтови и портали. Не бих да полемишем са вашим ставовима јер се много не разликују од мојих, али немојте ми приписивати да сам написао он што нисам.Иначе, замерам невладином сектору, што попут ЛАФ-а у Нишу, није тражио да има соје посматраче и мониторинг над радом комисија. У Нишу, где се врти и највише пара за медијске пројекте,може бити и највише притисака на чланове комисије, па самим тим и највише неправди у расподели пара.Јер, знајући власнике медија, апетити су не само медијски, него и политички.
Odgovori29.05.
2015.
Nije bara mala, spram toga kakvi su krokodili
Kao neko ko je takođe bio član jedne od komisija, ne bih se složio sa nekim konstatacijama koje su iznete u ovom tekstu. Nije tačno da se odluke u komisijama donose jednoglasno. U Pirotu ne samo da odluka nije doneta jednoglasno, nego je i nametnuta zbog potrebe da se određenim medijima opredele sredstva po svaku cenu. Čak i po cenu da ti "mediji" nemaju projekte, već svoje programske šeme proturaju kao "projekte".
OdgovoriNe bih se složio ni da je bara mala, a mnogo krokodila. Bara je ovog puta sasvim dovoljno velika za sve "krokodile" koji imaju dobre projekte. Oni koji ne znaju, ili ne žele da znaju kako funcioniše projektno finansiranje, ne mogu biti "krokodili" koji će stati u ovu baru. A zašto nije tako, to je pitanje i za medijska uduženja, i za članove komisija, i za lokalne samouprave i za ministarstvo.
Takođe, nije tačno da su svi projekti šablonski pisani. Ima i te kako kvalitetnih ideja i projekata. Ali, problem je u tome što upravo ovi šablonski i bezlični "projekti" dobijaju finansijsku podršku, a neretko oni pravi, sa jasno definisanim javnim interesom, ostaju bez podrške. U ovo sam se uverio prateći pomno sprovođenje konkursa i u velikom broju drugih opština. Raspodela možda jeste vešta, ali nije pravedna.
Mislim da nije dobro što se olako prihvatilo da će ova godina biti "prelazna" zbog uvođenja novog načina finansiranja, pa se tolerišu brojni propusti. Zakon može da se poštuje ili da se krši, treća opcija ne postoji. A ovde se i te kako krši, problem je samo što retko koga to zanima...
Dragan Kocić
Direktor City radija, Niš
28.05.
2015.
Večita
Gospođa Čabarkapa, kao revnosni borac za novinarska prava i interese, morala bi konačno da i novinaerima i javnosti objasni kada je poslednji put organizovala izbore u tom svom sindikatu.Da odgovori i kome je i kada podnela finsijski izveštaj , kao i izveštaj o svojim putešestvijima na razne međunarodne skupove.Zatim, koliko ima članova sa plaćenom članarinom kako bi bilo jasno da li se radi o reprezentativnm sindikatu,ili o njenoj privatnoj organizaciji sa večitim predsedničkim mestom.I tek posle ovakvih odgovora i tek tada imala bi pravo da se oglašava u javnsti u ime novinara.
Odgovori26.05.
2015.
evo jos
16. мај 2015. | 09:39 | Извор: Бета
OdgovoriСиндикат новинара: Комисије легло корупције
Синдикат новинара Србије (СИНОС) упутио је данас оштар протест због, како наводе, начина на који је Министарство културе и информисања Србије делило средства за суфинансирање пројеката, и што су паре углавном подељене организацијама чији су представници били у комисијама.
26.05.
2015.
evo vam odgovor
Извор: Танјуг
OdgovoriПројектно финансирање медија (ни)је легализовало корупцију?
Прва расподела буџетског новца за пројекте које одобрава Министарство културе и информисања обављена на основу нових правила медијских закона показала је сву слабост и коруптивни потенцијал пројектног финансирања, саопштио је данас Синдикат новинара Србије (СИНОС). С друге стране Коалиција медијских и новинарских удружење и Асоцијација медија саопштавају да су на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја њени представници у независним комисијама радили потпуно аутономно.
"Комисије у којој су већину чинили представници одабраних медијских удружења расподелиле су новац грађана Србије сопственим удружењима, тако да се нико не љути и да сви буду намирени", наводи се у саопштењу.
СИНОС оцењује да су медијски закони и систем пројектног финансирања легализовали корупцију и додаје да је расподела буџетског новца по новим правилима показна вежба дељења главног колача.
"Новац локалних самоуправа, после гашења локалних медија, по истом кључу, ортачки и братски биће расподељен медијским кућама које су чланице удружења и асоцијација које већински одлучују о расподели новца грађана Србије", оцењује СИНОС.
...
Синдикат новинара Србије и Професионално удружење новинара Србије у саопштењу су објавили износе за пројекте у које су имали увид.
Према тим подацима, Удружење новинара Србије добило је 2,67 милиона динара, Независно друштво новинара Војводине 2,21 милиона динара, а Независно удружење новинара Србије 1,2 милиона динара.
Асоцијација медија добила је 1,93 милиона динара, Асоцијација независних електронских медија 1,99 милиона динара, а Агенција Фонет, чији је власник и председник УО Асоцијације медија 2,16 милион динара.
Агенција Бета, која је чланица Асоцијације медија, добила је 2,53 милиона динара, Савет за штампу, чија је председница УО и председница УНС добио је 1,91 милиона динара, а Локал пресс 916.000 динара.
Како се додаје, поред сукоба интереса и одобравања новца за пројекте које су поднеле њихове асоцијације и удружења, "намирене" су и медијске фирме које су у власништву породице министра одбране Братислава Гашића, па су тако фирма АДД Продуцтион и "Зона плус", које су у власништву сина и супруге, на конкурсу добила 768.000, односно 900.000 динара.
Додаје се да је за серију о филантропији Фонд Б92, чији је оснивач Веран Матић, "медијски експерт који је одлучивао о пројектима и један од најближих сарадника државног секретара за информисање у Министарству културе Саше Мирковића", добио нешто мање од четири милиона динара.
Потпуно је јасно, наводи се, зашто је Министарство културе и информисања законом и подзаконским актима онемогућило да у комисијама за доделу пројеката партиципирају представници Синдиката новинара Србије и Професионалног удружења новинара Србије, организација које су упозоравале на негативне последице лоших законских решења.
Коалиција медијских и новинарских удружење и Асоцијација медија: Чланови комисија потпуно аутономни
Коалиција медијских и новинарских удружење и Асоцијација медија саопштили су данас да су на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја њени представници у независним комисијама радили потпуно аутономно и нису били изложени никаквим утицајима и притисцима, ни Министарства, нити оних који су их предложили. У заједнчком саопштењу Коалиције (НУНС, УНС, НДНВ, АНЕМ и Локал прес) и Асоцијације медија навели су да су заједничким договором делегирали своје кандидате за комисије, без утицаја и било каквих интервенција представника власти.
"За чланове комисија бирани су стручни људи са професионалним угледом, који су одлуке доносили руководећи се својом савешћу и знањем, квалитетом предлога пројеката и њиховом усаглашеношћу са законски дефинисаним јавним интересом у сфери информисања", наводи се у саопштењу.
Како се навод, проблеми на који су наилазили јесу, пре свега, у сфери квалитета предложених пројеката, као и неких процедуралних пропуста, које је могуће отклонити у наредном периоду.
Коалиција и Асоцијација подсетиле су да је пројектно финансирање медијских садржаја у јавном интересу, прописано новим Законом о јавном информисању и медијима, био је један од кључних захтева новинарских удружења и медијских асоцијација у реформи медијског законодавства.
Према њима, неопходно је да целокупан процес доделе јавних средстава за суфинансирање медијских садржаја буде у потпуности транспарентан, што подразумева контролу и не искључује критике, али се не сме дозволити да могући пропусти сам овај процес доведу у питање.
Модел суфинансирања јавног интереса у сфери информисања путем независних комисија од кључног је значаја за будућност медија и медијског професионализма у Србији, наводи се у саопштењу.
Додаје се да су дебата и критичко преиспитивање практичне примене конкурсних процедура увек добродошли, јер представљају важну карику у дугогодишњим настојањима новинарских удружења и медијских асоцијација да се однос државе и медија учини што транспарентнијим и инклузивнијим.
У саопштењу се наводи да су у 2015, која је у стручној јавности већ названа "прелазном" или "експерименталном" за спровођење нових медијских закона, унапред очекивани поједини проблеми и пропусти у поступку конкурсног суфинансирања медијских садржаја кроз независне комисије, у складу са јавним интересом, као једном од кључних реформских процеса.
Циљ је да се, после овогодишњег искуства, ти проблеми темељно анализирају и отклоне и цео поступак подвргне евалуацији, како би се, у договору са Министарством културе и информисања, пронашла решења која ће га унапредити, пише у саопштењу.
26.05.
2015.
Lupetanje
Ocigledno da gospodin koji komentarise ovaj tekst, isti nije ni procitao, nije razumeo poentu price ili ga je pak pogodjilo to sto je pravedno doneta odluka o dodeli srestava a njegov "projekat" nije prosao.
Odgovori26.05.
2015.
gladni krokodili
Razlog više da se još jednom preispita Pravionik o učešću na konkursu za projektno finansiranje! Izbacite portale i agencije koji su najdrskiji i najdrčniji za državne pare. Jedni isti konkurišu po celoj Srbiji, prete, ucenjuju i najprljavije igraju. Zna se šta je medij za prosečnog Srbina i srpskog seljaka - televizija, makar i najgora lokalna, radio i novine, ako stigne da ih pročita. Ostali krokodili neka se dokažu kao novinari . Oni bi da rade i za sebe i za druge medije i to nije sukob interesa. Izborite se za drugačije vrednovanje i drugačiji model finansiranja, pa će i krokodili uginuti.
Odgovori25.05.
2015.
Autore
Neverovatno je koliko "anonimus" olako optužuje komisije koje rade na dodeli lokalnih, ina;e skromnih para, po konkursima za medeijske projekte.Očigledno je dea je totalno pobrkao lončiće i pojma nema čemu priča i sa kojim argumentima ima pravo da nekoga naziva mafijom.Zato su i sve njegove ocene i optužbe čisti i neargumentovani "ćorci"!
Odgovori25.05.
2015.
MAFIJA
Koja ste Vi mafija postali , ne vodeći računa o malim, lokalnim medijskim kućama, o činjenici da upošljavaju određeni broj radnika, izmiruju svoje obaveze prema državi, deleći pojedinim medijima milione, a pojedinima ni crkavicu, jer nisu deo Vaše priče. Utvrdite kriterijume za dodelu sredstava, napravite razluku između TV stanica , radija, portala, produkcijskih kuća, i bez omalovažavanja bilo koje opštine ili medijske kuće, pogotovo iz unutrašnjosti Srbije.
Odgovori