Medijski konkursi - projektno sufinansiranje
09. 04. 2016.
Medijski zakoni se ne poštuju
Kriterijumi za dodelu sredstava lokalnih samouprava za medijske projekte, propisani zakonom, u najvećem broju slučajeva se ne poštuju, već se interno stvaraju novi, o kojima se mediji ne obaveštavaju, upozorio je danas suvlasnik ZA medija Dušan Vojvodić.
On je, na okruglom stolu o slobod medija, upozorio da zakon nije zamišljen da bude socijalna kategorija, jer je glavni argument kad se nekom mediju dodeljuju sredstva: "Pa moramo, njih ima 70".
Da, ima ih 70, ali imaju jednu kameru. Oni neće opstati dobili ili ne dobili novac. Dobijanjem sredstava na taj način se podržava agonija nekih medijskih kuća koje nemaju osnov da opstanu na tržištu, rekao je Vojvodić.
On je ukazao i da se došlo u situaciju da se na konkursima dodeljuju iznosi 50, 60 i više miliona dinara, i da to radi komisija sastavljena "adhoc" "i niko ne preuzima nijedan oblik odgovornosti za bilo koju grešku koju napravi prilikom dodele sredstava".
Direktor Građanskih incijativa Maja Stojanović konstatovala je da su medijske slobode osnova za bilo kakvu vladavinu prava i borbu protiv korupcije, i da zato treba pokušati da se u tom smeru okrene i javna debata.
Ona je kao primer navela agenciju Tanjug koja, po zakonu, ne postoji "na papiru", ali je ima i "gledamo očemu oni izveštavaju, prenoe ih mediji".
Prema mišljenju potpredsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragana Janjića, nakon izlaska države iz medija vrlo malo opština uopšte hoće da se potrudi da nađe nove modele za finansiranje.
Lokalne samouprave, istakao je Janjić, izbegavaju da iskoriste sve mogućnosti... Mnogi od njih posmatraju situaciju kao "samo ono što je naše, gde možemo direktno da naredimo, e to ćemo da plaćamo. A to nisu njihove pare, to su pare svih nas", ukazao je Janjić.
Komentari (2)
ostavi komentar09.04.
2016.
promašaj
Medijski zakoni, usvojeni svojevremeno po hitnom postupku, što će reći na brzinu, očigledno su veliki promašaj. u Srbiji ne mogu zaživeti onako kako su ih tvorci kreirali, a većina koji se žale, sada drvlje i kamenje svaljuju na lokalne samouprave. Menjajte ih gospodo, preradjujte, doradjujte, jer se prethodne, kako je neki nazivaju"nulte godine" primene, pokazalo da mnogo toga ne štima. Izjednačili ste TV kuće, štampane medije i radio sa portalima. Šta su potrali? Većina su plagijatori, odnosno prepisivači tudjih vesti, niču ko pečurke i svi hoće pare. Slično je i sa tzv. lokalnim medijskim agenijama, čiji se novinari predstavljaju kao dopisnici nacionalnih TV kuća i zbog toga traže pare. Ima li kraja takvoj beskrupuloznosti.
Odgovori09.04.
2016.
Prepolovljeni Tanjug
Kada se govori o Tanjugu sve se više zaboravlja da je reč o prepolovljenoj agenciji, i to prema kriterijumima i samovolji direktorke Branke Djukić, sa isteklim mandatom, koja je kršeći zakon usmeno, telefonski, otpustila više od 90 zaposlenih. Inspekcija rada obećala je da će "izaći na teren", ali se to do danas nije dogodilo. Nama, iz otpuštene polovine, ostala je dužna novembarsku platu. Sada koristi zgradu koja je u državnom vlasništvu, ime agencije staro 72 godine, i postojeće ugovore. Prema tome, Tanjug koji sada radi i izveštava, potpuno nelegalno, nije onaj Tanjug od pre 1. novembar 2015. Bez posla su ostali upravo pravi tanjugovci koji su zaslužni za imidž te agencije.
Odgovori