Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Naslovna  |  Aktuelno  |  2% za medije  |  Milioni podeljeni, transparentnost polovična
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

2% za medije

18. 07. 2019.

Autor: Zorica Miladinović Izvor: Danas

BIRN, NUNS i Fondacija „Slavko Ćuruvija“ merili vidljivost i dostupnost podataka o državnom finansiranju medija

Milioni podeljeni, transparentnost polovična

Transparentnost podataka o potrošnji budžetskog novca u medijskom sektoru u 2018. nije ništa bolja nego 2017, a prosečan indeks transparentnosti je oko 50 odsto od maksimalnih 100 odsto.

To je pokazalo istraživanje o vidljivosti i dostupnosti podataka o budžetskom finansiranju medija u 20 najvećih gradova i opština, kao i iz vojvođanskog pokrajinskog budžeta tokom prošle godine.

Istraživački tim je proveravao otvorenost i pristupačnost podataka koji se odnose na konkursno sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, pojedinačna davanja, javne nabavke za medijske usluge, direktna ugovaranja, kao i na donacije i sponzorstva.

Podaci su prikupljani, kroz uvid u oficijelne veb-sajtove i preko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u periodu od novembra 2018. do marta 2019. godine, na uzorku od 100 državnih institucija i javnih preduzeća.

Istraživanje je rađeno u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji realizuju BIRN, NUNS i „Slavko Ćuruvija“ fondacija, a finansira Evropska unija.

Prema rezultatima istraživanja, samo za prošlogodišnje konkursno sufinansiranje medijskih projekata u 20 lokalnih samouprava i kroz vojvođanski pokrajinski budžet potrošeno je oko pola miliona evra, a indeks transparentnosti takve potrošnje novca građana je 54 odsto.

Slični su i indeksi transparentnosti javnih nabavki (56,5 odsto), kao i direktnih ugovaranja (53,8 odsto). Donacije i sponzorstva imaju znatno niži indeks transparentnosti (33,3 odsto). Najniži indeks (svega 24,4 odsto) imaju pojedinačna davanja, koja medijski zakoni predviđaju kao način za vanredno finansiranje projekata koji nisu mogli biti podržani u vreme redovnih konkursa za sufinansiranje medijskih projekata.

„Istraživanje je pokazalo da su javni konkursi jedan od najtransparentnijih modela finansiranja – jer imaju najdetaljnije razrađene zakonske procedure, koje podrazumevaju određeni nivo transparentnosti, ali da je te procedure, naročito rad komisija i evaluaciju postignutog, zbog brojnih zloupotreba potrebno detaljnije razraditi. Naime, tokom sprovođenja javnih konkursa pojavljuju se problemi poput nejasno definisane namene, nedovoljne transparentnosti u odlučivanju o dodeli sredstava, dodeljivanja visokih iznosa za programe koji spadaju u redovnu aktivnost medija, nedostataka adekvatnih sankcija za neizvršenje zakonskih odredaba koje se odnose na projektno sufinansiranje, nedostataka nadzora…“, kaže za Danas Tanja Maksić, koordinatorka programa BIRN-a.

U odabranom uzorku, najveću sumu za konkursno sufinansiranje medijskih projekata prošle godine izdvojio je grad Beograd (89 miliona dinara), zatim Novi Sad (74 miliona dinara), Pokrajinski sekretarijat (65 miliona za pet javnih konkursa), pa gradovi Niš i Novi Pazar, koji su opredelili nešto više od 50 miliona dinara.

Maksić još kaže da se glavnina budžetskog novca za „državno“ oglašavanje troši kroz javne nabavke i direktna ugovaranja između medija i javnih preduzeća, iako Zakon o javnim nabavkama i Zakon o oglašavanju ne tretiraju ovu aktivnost na adekvatan način. Po pravilu, obe vrste davanja se ne prijavljuju Registru medija, pa je praćenje ove potrošnje otežano, a transparentnost smanjena.

„Ove nalaze svakako trebalo imati u vidu u procesu izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je u finalnoj fazi izmena, kao i u formulisanju novih medijskih zakona koji će biti na agendi nakon usvajanja Medijske strategija“, kaže ona.

Istraživanje je još pokazalo da su prošle godine putem javnih nabavki institucije i preduzeća iz uzorka potrošile najmanje 88,5 miliona dinara. Najveći budžet za oglašavanje putem javnih nabavki izdvojila je Državna lutrija Srbije – 19,5 miliona dinara, što čini gotovo četvrtinu uzorka.

Putem javnih nabavki naručivani su i prenosi skupštinskih zasedanja, čija se cena značajno razlikovala među lokalnim samoupravama – najmanje ih je platila gradska uprava Užica (792.000 dinara), dok su TV prenosi u Valjevu, Nišu, Šapcu i Loznici koštali i po više miliona dinara. Osim TV prenosa, putem javnih nabavki se naručivalo i oglašavanje u štampanim medijima, a među najvećim „dobitnicima“ su oni sa najvećim tiražom, ali i tabloidnom uređivačkom politikom – Blic, Informer, Srpski telegraf i Alo.

Najveći broj javnih preduzeća je naručivao medijske usluge direktnim ugovaranjem, dok su gradske uprave to činile u nešto manjem broju. Istraživanjem je identifikovano 75 različitih direktnih ugovora koji zajedno vrede preko 222 miliona dinara, s tim što je Državna lutrija Srbije najveći potrošač sa 193 miliona dinara.

Sa stanovišta transparentnosti problematično je što ovaj model finansiranja ne predviđa bilo kakav javni proces pre dodele ugovora, već se ovakvi poslovi sa medijima sklapaju na principu „jedan na jedan“.

Putem donacija i sponzorstava finansirao se redovan rad medija. Ovo nije bio čest model finansiranja, ali jeste vrlo značajan zbog stotina miliona dinara koji su se na ovaj način slili u medijski sektor.

Grad Kragujevac, koji od usvajanja medijskih zakona 2014. niti jedan put nije raspisao javni konkurs za sufinansiranje medijskih projekata, svake godine finansira redovni rad Radio televizije Kragujevac kroz sponzorstva, koja naziva „subvencijama“.

U 2018. godini grad je dao 26 miliona dinara za ovaj medij, koji je i zvanično vraćen pod nadležnost lokalne samouprave nakon što je raskinut privatizacioni ugovor sa prethodnim vlasnikom Radoicom Milosavljevićem.

Vojvođanski Sekretarijat za kulturu i javno informisanje je u 2018. godini podelio ukupno 278.045.250 dinara na ime 22 ugovora o sponzorstvu sa novinama koje objavljuju informacije na jezicima manjina – mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, hrvatskom, bunjevačkom.

Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine je po ovom osnovu isplatio 300.000 dinara za podsticaj rada medija na ovom jeziku.Svega četiri institucije u BIRN-ovom uzorku su se prošle godine opredelile za finansiranje medija kroz pojedinačna davanja – gradovi Novi Sad, Subotica, Šabac i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje.

Ćutanje administracije

„Zabrinjava činjenica da su se istraživači u oko 10 odsto uzorka susreli sa „ćutanjem administracije“, pre svih javnih preduzeća, pošto je odgovor na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja potpuno izostao. Oni su, generalno, lakše dolazili do podataka o planiranju budžetske potrošnje nego do podataka o realizaciji ugovora, odnosno do izveštaja o kvalitetu proizvedenog sadržaja ili medijske usluge“, navodi se u istraživanju.

Uzorak

Budžetsko finansiranje medija po raznim osnovama proveravano je na uzorku koji su činili: gradovi Beograd, Smederevo, Niš, Novi Sad, Šabac, Valjevo, Loznica, Zaječar, Požarevac, Leskovac, Vranje, Kragujevac, Kruševac, Pančevo, Vršac, Pirot i Dimitrovgrad, kao i Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbije, Skupština AP Vojvodine, Sekretarijat za javno informisanje APV, Uprava za kapitalna ulaganja APV, te Nacionalni saveti Mađara, Albanaca, Hrvata i Slovaka.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi