Vesti
27. 09. 2020.
Poverenik za RTS: Godina specifična zbog pandemije, 101 žalba iz te oblasti
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže za RTS da je zbog pandemije ova godina specifična i da je kancelariji Poverenika do sada stigla 101 žalba iz te oblasti, kao i da su u više od 80 odsto slučajeva one bile osnovane. Naglašava da je neophodna promena zakona, jer je postojeći prevaziđen. Otkriva i na šta su se građani najviše žalili.
Milan Marinović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je od 2004. godine, od kada imamo zakon i instituciju Poverenika u Srbiji, velika borba da se napreduje na tom polju.
"Svake godine statistika govori da smo negde na istom nivou. Ima tu više faktora, jedan od njih je da ni građani nisu baš najbolje informisani, iako je toliko vremena prošlo, o tome šta znači pravo da se zna, pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja", kaže Marinović.
Kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti tu je već malo bolja situacija, dodaje Marinović.
Zakon koji je to uredio u Srbiji donet je 2004. godine, a na pitanje koliko ljudi u Srbiji zaista znaju da imaju pravo da od javnih institucija mogu da zatraže bilo koju informaciju od javnog značaja, Marinović kaže da građani nisu dovoljno informisani.
"Jedna od manjkavosti tog zakona, koji je u to vreme kada je donet bio jedan od progresivnijih zakona koji se odnosio na slobodu pristupa informacijama u svetu, međutim on je sada prevaziđen i trebao bi da se menja drastično, jer je pokazao određene manjkavosti koje otežavaju ne samo rad Poverenika, nego i pristup informacijama o javnog značaja građanima", navodi Matinović.
"Građani nisu dobro informisani, posebno građani u lokalnim zajednicama van Beograda i treba stalno raditi na njihovoj edukaciji. Građani ne znaju pre svega da imaju to pravo ni kako da ga ostvare", ističe Marinović.
Mi smo se trudili i preko našeg sajta i preko raznih edukacija i gostovanja da ukažemo na to pravo, ali i dalje ono nekako apstraktno lebdi u vazduhu, dodaje Marinovič.
Ukazao je da ima građana koji to pravo koriste, ali da je ideja da što veći broj ljudi bude upoznat sa tim pravom.
Na pitanje da li se nešto radi na toj promeni zakona, Marinović kaže da je Ministarstvo državne uprave to počelo prošle godine, a da se sada očekuje novo formiranje Vlade.
"Ja se nadam da čim se formira Vlada i bude se znalo ko je ministar državne uprave i lokalne samouprave da ćemo održati sastanak i da će se intezivirati rad na izmeni zakona", naglašava Marinović.
Na šta se građani najviše žale
Na koja pitanja javnost najčešće traži odgovore, a na koja dobija? Marinović kaže da je jedna od manjkavosti zakona što u službi Poverenika ne raspolažu informacijama koliko se traži informacija i iz kojih oblasti.
"Organi koji dobijaju zahteve, koji bi trebalo jednom godišnje nama da dostavljaju izveštaje o tome koliko su imali zahteva i kako je postupano, to ne čine baš redovno, neki dostavljaju neki ne. Tako da mi nemamo relevantne podatke o broju podnetnih zahteva i udovoljenih zahteva", kaže Marinović.
Naveo je da samo raspolažu informacijama koliko zahteva nije udovoljeno, a gde su se tražioci zahteva žalili kanceriji Poverenika – bilo zbog nepostupanja organa vlasti ili zato što nisu bili zadovoljni odgovorom.
"U tom smislu, preko 60 odsto podnosilaca žalbi su građani, pojedinci, oko 20 odsto su nevladine organizacije i negde preko 10 odsto su predstavnici medija", rekao je Marinović.
Istakao je da se najviše žale na nedostupnost informacijama o radu organa i obavljanju njihovih osnovnih poslova – znači ono što je delatnost nekog organa uprave, doma zdravlja, škole...
"Veliki broj žalbi je podnet i na budžet, na trošenje sredstava iz budžeta i raspolaganje javnim novcem, zatim na javne nabavke i na funkcionisanje tužilaštva i pravosuđa", dodaje Marinović.
"Ova godina specifična zbog pandemije"
Ukazao je da je ova godina specifična zbog pandemije koronavirusa, a do juče se pojavila 101 žalba koja se ticala upravo te obasti.
"Mi smo već reagovali na te žalbe i u preko 80 slučajeva smo rešili žalbe, a u odnosu na te podnete žalbe između 80 i 85 odsto su osnovane žalbe, što znači da smo naredili organima vlasti da postupe i daju informacije", rekao je Marinović.
Podsetio je da informacije o stanju zdravlja i ugrožavanju zdravlja, kao i o zaštiti životne sredine, spadaju u posebne informacije za koje je javnost posebno zainteresovana i po zahtevima za slobodan pristup tim informacijama su propisani mnogo kraći rokovi – 48 časova od dobijanja zahteva.
"I zakonodavac je prepoznao da tu treba brzo odgovarati upravo zbog značaja tih informacija", poručuje Marinović.
Naglasio je da je pohvalio kada se krenulo sa praksom svakodnevnih konferencija za medije Kriznog štaba, ali da se založio da to bude i na nižem nivou na nivou lokalnih samouprava.
"Građane primera radi Kraljeva najviše interesuje kakva je zdravstvena situacija u Kraljevu, ne toliko u ostalim gradovima, jer se on u toj sredini kreće i treba da se ponaša", obajsnio je Marinović.
Najavio je da će Kancelarija Poverenika u ponedeljak, 28. septembra, obeležiti Međunarodni dan prava javnosti da zna.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.