Vesti

05. 06. 2023.

Autor: Dragiša Kovačević Izvor: mediadaily.biz

Televizija nekad i sad

Vremena, a i ljudi, se menjaju. Radio i televizija nisu više najbrži i najvažniji izvor informacija od kad su se pojavile društvene mreže. Oni koji duže pamte, sa nostalgijom se sećaju nekih prošlih vremena kada smo se mi u Srbiji, uglavnom, informisali čitajući nekoliko dnevnih listova (Borba, Politika, Večernje novosti, Politika ekspres, Sport...), isto toliko mesečnika ili nedeljnika (Ilustrovana politika, Bazar, Tempo, Praktična žena, Nada, Duga, Sport i svet, Čik, Komunist...).

Građanima su bile dostupne i novine iz drugih republika. Bilo je i onih koji su čitali Vjesnik, Večernji list, Oslobodjenje, Večer, Sportske novosti, Dnevnik, Madjar so, Slobodnu Dalmaciju, Globus, Start, Rilindiju, Vijesti, Mladinu, SN reviju..

Imali smo Radio Beograd (dok se nisu pojavili Studio B, 202 i druge lokalne stanice...) i jedan televizijski kanal - Radio televiziju Beograd.

Radio Beograd je imao svoju publiku, a najslušanije su bile emisije Novosti dana, Vreme sporta i razonode, Veselo veče...

Studio B je bio sasvim dugačiji. Sa visprenim i vrckastim voditeljima, program je išao uživo i za kratko vreme odomaćio se u svim kućama u Beogradu i okolini dokle je dopirao njegov signal.

Pojavio se tada i Radio Šabac i napravio pravu revoluciju.

Možda će neko reći da je to bila preteča sadašnjim rijaliti programima, jer su se u emisiji ČESTITKE, POZDRAVI I ŽELjE ispunjavale želje slušalaca, a emitovane su pesme koje su mnogi tada nazivali Sundom.

Uz odabranu pesmu čestitao se rodjendan, sklapanje braka, slava, odlazak i dolazak iz vojske, polazak u školu, kupovina traktora, rodjenje, ali i prijatan ručak i nedeljno popodne.

Gledano sa ove vremenske distance, ta emisija je oslikavala vreme, ljude i njihove skromne želje i bila je puna empatije i medjusobne ljubavi.

Od dnevnika do sporta

Ali, televizija, u to vreme kao novi medij, ipak je bila posebna atrakcija. Oko "malog ekrana" okupljale su se čitave porodice.

Dnevnik u pola osam je bio najgledaniji, ali i legendarne humorističke serije Radivoja Lole Djukića i Novaka Novaka praznile su ulice. Tu su i druga nezaboravna tv ostvarenja: Kuda idu divlje svinje, Naše malo misto, Kapelski kresovi, Salaš u Malom Ritu, Muzikanti, Grlom u jagode, kao i sve serije iz pera Siniše Pavića...

Posebna atrakcija i radost bili su veliki sportski dogadjaji. Sve to zahvaljujući televiziji.

I dan-danas se prepričavaju utakmice fudbalske reprezentacije. Na svetskom prvenstvu u Čileu Šekularac je uvršten u tim šampionata, Džajićev gol protiv Engleske kada je "slomio" kičmu Bobiju Muru vrteo se danima i noćima, a parte se i golovi Katalinskog na Vald stadionu u Frankfurtu, Karasijev u Atini, Radanovićev u Splitu, Piksijev protiv Španije, Augentalerov autogol na Marakani, Zvezdini penali u Bariju....

U analima i na nekim starim trakama ostaju sećanja na medalje i uspehe Djurdje Bjedov, Vere Nikolić, Daneta korice, Mate Parlova, Marijana Beneša, Slobodana Kačara, košarkaša u Ljubljani ili spektakularne pobede Bobe Živojinovića i Monike Seles...

Nezaboravni bokserski spektakli u kojima je svet oduševljavao čuveni Kasijus Klej, iako su održavani pred zoru po našem vremenu, millione ljudi i u tadašnjoj Jugoslaviji ostavljali su budnima.

Prateći ogromnu popularnost televizije koja je tada predstavljala novi prozor u svet, pojavljuju se nedeljne novine posvećene samo televiziji.

Izdavačka kuća Borba pokreće TV novosti (nešto kasnije Politika izdaje Radio TV reviju) koje objavljuju detaljan tv program, vesti o poznatim licima, o tv ličnostima, tv serijama i filmovima...

TV novosti su prisutne na svim važnim dešavanjima - premijerama, koncertima, na snimanjima serija i filmova, modnim revijama...

TV novosti pokreću razne akcije i dodeljuju brojne nagrade. Prvi put se bira najbolji glumački par. Čitaoci su tada izabrali Milenu Dravić i Ljubišu Samardžića.

Televizijski voditelji i novinari postaju prave tv zvezde i idoli mladih. Mića Orlović, Dušanka Kalanj, Goran Milić, Oliver Mlakar, Željka Fatorini, Saša Zalepugin, Dina Čolić, Mersiha Čolaković, Danka Novović, Kamenko Katić, Dunja Lango, Helga Vlahović, Ljubivoje Ršumović, Minimaks, Biljana Ristić, Minja Subota, Miodrag Zdravković, Ljiljana Marković, Dragan Babić, Svetolik Mitić, Zaharije Trnavčević, Kosara Balabanović, Jovan Šćekić, Perica Slovenski, a posebno sportski komentatori Mladen Delić, Marko Marković, Dragan Nikitović, Vladanko Stojaković, Boris Mutić, Božo Sušec, Petar Lazović, Zoran Popovski, Sead Hadžijahić, Milorad Djurković, uživaju ogomno poštovanje gledalaca i nalaze se na naslovnim stranama novina koje su posvećene televiziji i radiju.

Pored Titove, na naslovnim stranama novina bile su i fotografije jugoslovenskih glumaca, popularnih pevača i sportista.

Podjednako su bili zastupljeni pevači iz svih republika: Ivo Robić, Arsen Dedić, Zaim Imamović, Safet Isović, Djordje Marjanović, Cune Gojković, Tozovac, Majda Sepe, Mišo Kovač, Zdravko Čolić, Kićo Slabinac, Miki Jevremović, Neda Ukraden, Nada Mamula, Tereza Kesovija, Lola Novaković, Ivica Šerfezi, Dubrovački trubaduri, Sedmorica mladih...kao i glumci: Mija i Čkalja, Nela Eržišnik, Bata Živojnović, Boris Dvornik, Karlo Bulić, Relja Bašić, Milena Dravić, Olivera Katarina, Gidra Bojanić, Paja Vujisić, Dragan Nikolić, Smoki Samardžić, Bata Stojković...

I sportisti su bili na naslovnim stranama: Šekularac, Cerar, Daneu, Džajić, Djurdja Bjedov, Parlov, Vera Nikolić, Plećaš, Stekić, Beneš, Svetozar Gligorić...

U medijima su radili iskusni, vrhunski profesionalci, posvećeni poslu, pismeni, obrazovani i stalno su se usavršavali. Televizija je bila najgledanija i urednici u novinama su se utrkivali ko će osmisliti bolju i čitaniju rubriku posvećenu televiziji.

Lapsusi su se pamtili

Naravno, u tako uzbudljivom i dinamičnom poslu bilo je i sitnih grešaka koje su mediji vešto plasirali na udamim stranicama svojih listova.

Inventivni urednici Tv novosti osmisli su divnu akciju "Mis i mister lapsus" u kojoj su sakupljane smešne i komične situacije kada se voditeljima obično "zavezao jezik" pa su neku reč, misao ili rečenicu izgovorili pogrešno.

Bilo je to, u pravim smislu te reči, vreme televizije. I dan-danas se prepričavaju neki od tih lapsusa.

Zanimljivo je to što su obični gledaoci "lovili" greške i slali ih redakciji. Najviše takvih duhovitih omaški pravili su sportski komentatori, ali ni drugi nisu bili bez grešaka.

Dragan Nikitović: "Tadija Kačar je stariji od mladjeg brata", Božo Sušec: "To je skladan par. On i njegov konj", Marko Marković: "Nema više vremena da se završi utakmica", Kamenko Katić: "Sutra će biti toplije, jer stiže pogoršanje", Ljerka Draženović: "Druže direktore dobili smo vest da jaja i dalje skaču", Mira Adanja Polak: "Muškarci nemaju svoj dan žena...

Svaki vlasnik tabloida ima i svoju televiziju

Ovo su bila neka druga vremena. Pred kamerama i mikrofonima bili su ljudi koji su se školovali za taj posao. Od njih je tv gledalac mogao puno toga da nauči. Televizija je imala zadatak da informiše, ali i obrazuje.

A danas? Šta se sada nudi gledaocima u Srbiji?

Kada pogledate biografije ljudi koji vode televizije i uredjuju te programe ne može se ništa naročito očekivati na stotinama kanala koji su dostupni gledaocima.

Pitanje je: koje televizijsko iskustvo imaju, gde su stekli ta znanja i od koga su učili novinarski zanat ti koji sada uredjuju tv programe?

Danas postoji više televizijskih kanala nego novinara u vreme kada je u Srbiji bio jedan tv kanal i nekoliko radio stanica.

Ko su ti ljudi koji nam se sada obraćaju iz te čarobne kutije, kojim putem su stigli na male ekrane i koje nam poruke šalju?

Bilo bi normalno da vlasnici televizija imaju obavezu da gradjane objektivno informišu, da u studio dovode ljude koji su obrazovani, kulturni od kojih se nešto može naučiti, ali, nažalost, danas televizije, uglavnom, služe da bi njeni vlasnici i vodje imali moć, uticaj i novac.

U Srbiji sada gotovo svaki vlasnik tabloida ima i svoju televiziju

Koja je uloga regulatornog tela (REM) i do kada će gledalac, koji je obavezan da plaća pretplatu nacioalnoj televiziji, biti prinudjen da sa ekrana gleda nasilje, primitivizam, nedolične scene i individue kojima je potrebna ozbiljna pomoć i briga.

Sve bi dali za bolje rejtinge

Ovih dana vodi se u Skupštini žestoka rasprava da li rijaliti treba proterati sa malih ekrana ili bar njihovo emitovanje pomeriti na noćne termine. Opozicija traži smenu REM-a, optužujući ga da je regulator glavni krivac što je svojim neradom i nesposobnošću potpuno devastirao medijsku sliku u Srbiji nabrajući mnoge primere u kojima dominiraju sadržaji sa skandaloznim scenama nasilja, tuča i prostakluka.

Urednicima i vlasnicima televizija bitni su rejtinzi i šerovi pa sve što je bizarnije i jadnije to više privlači pažnju gledalaca.

Sebe tv zvezdama nazivaju voditelji koji su svoju karijeru gradili i time se hvale u Zadrugama, Farmama i drugim nakaradnim "formatima" kako vlasnici tih televizija nazivaju te sadržaje hvaleći se rejtinzima i šerovima tih "formata".

Scene seksa, vredjanje, šutiranje, psovanje su u cilju dizanja rejtinga, a najava jedne od tih samozvanih zvezda da će voditi program bez odeće uklapa se u mozgove i "formate" tih medijskih magnata.

Ne bih želeo da spomenem imena osoba koje sebe smatraju tv zvezdama, ali se mesecima prepričavaju gafovi tih samozvanih "kraljica šerova" koje svešteno lice nazovu protojerejom- stafordom, a za počivšeg partrijarha Irineja reći "njegova svetlost" je uvreda i poniženje ove časne profesije.

Kad se to desilo očekivao sam da će baš ta dva bizarna i ružna primera urazumiti one koji odlučuju kome će omogućiti da se pojavljuje na ekranu, ali avaj. Postalo je još gore.

Što primitivnije, prizemnije, jeftinije, ogavnije, to je šansa još veća da ta osoba bude perjanica i lice kojim se te televizije hvale i ponose.

To što ih običan narod ismejava, a tabloidi i gazde kuju u zvezde, samo je dokaz u kom pravcu