Vesti
21. 03. 2013.
Ne mogu svi mediji da prežive
Stav medijskih udruženja je jasan - definisanje uloge države u medijskom sistemu je centralno pitanje ne samo tog sistema, već i slobode informisanja u Srbiji. To je, naime, pitanje na kome će Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima i Vlada Srbije pokazati svoj odnos prema medijima i slobodi izražavanja - istakao je, govoreći na jučerašnjem panelu „Država i medijsko tržište Srbije“, Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije i dodao da država treba da omogući jednake uslove za sve medije, te da je tu početak i kraj njene uloge.
Takođe, podsetio je na izveštaj Verice Barać koji je pokazao da država direktno finansijski učestvuje na medijskom tržištu, te da je samo u 2011, 40 odsto prihoda medija poticalo iz budžeta, što za rezultat ima politički pritisak i kontrolu medija.
Na jučerašnjoj diskusiji, koju je organizovao „Danas konferens centar“, najviše je reči bilo o Nacrtu zakona o informisanju i medijima, o kom se inače poslednjih nedelja burno raspravlja i u javnosti. Govoreći o ovoj temi, Obradović je naglasio da su mediji zadovoljni predlogom, ali i da smatraju da se i dalje favorizuju takozvani državni mediji. On je naveo da se tokom javnih diskusija povodom Nacrta zakona najveći broj zamerki odnosio na izlazak države iz medija, odnosno na način finansiranja, te da postoji veliki pritisak pojedinih kuća da se zadrži dosadašnji sistem finansiranja, gde je posebno izdvojio Studio B.
Aleksandar Gajović iz Ministarstva kulture i informisanja kazao je da Nacrt zakona ne ukida medije koji se finansiraju iz republičkog, regionalnog ili budžeta lokalne samouprave, kako se moglo čuti prethodnih nedelja, već propisuje njihovo novo ponašanje i transformisanje u pravcu privatizacije. On je istakao da „ne mogu svi mediji da prežive, jer i u ovoj sferi važi pravilo da najjači ostaju“.
Prema njegovim rečima, Nacrt zakona trebalo bi da se u drugoj polovini aprila nađe u skupštinskoj proceduri. Na javnim raspravama o Nacrtu zakona, koje su održane u četiri grada, kako je rekao Gajović, od 23 poglavlja, odnosno 156 članova zakona, tom prilikom je osporavano ili kritikovano samo četiti ili pet oblasti, odnosno dvadesetak članova, što po njegovoj oceni znači da je radna grupa dobro uradila svoj posao.
Vladimir Radomirović, član Uprave Udruženja novinara Srbije, istakao je da se UNS zalaže da u zakon uđe odredba po kojoj bi mediji, pored državne pomoći koju dobijaju, morali da navedu i pomoć od stranih izvora.
On je istakao da UNS smatra da bi zakonom trebalo definisati i jasne kriterijume po kojim država interveniše na medijskom tržištu, te je stoga neophodno definisati obim sredstva koja se dodeljuju medijima. Prema predlogu tog udruženja, to bi moglo da bude dva odsto budžeta lokalnih samouprava, rekao je Radomirović.
Dragiša Kovačević, vlasnik SOS kanala, rekao je da razume da država želi da ima medije pod svojom kontrolom, ali da bi trebalo da postoji samo jedan javni servis, Radio televizija Srbije, odnosno RTV Vojvodina.
- Imam poverenje u ljude koji su radili na Nacrtu zakona, ali je pitanje kako će on u praksi biti primenjen, odnosno kada će početi da funkcioniše. Jer mi već imamo nagoveštaje da do 2014. neće biti privatizovani svi mediji. Ako tako bude, mnogi mediji do tada neće preživeti. Već se traže neke mogućnosti da opstane lagodni način življenja u nekim medijima. Razumem te ljude, jer svi bi oni da rade u takvim medijima, odnosno da ne prave novac, ali da ga troše - naveo je Kovačević.
Regionalni servisi dogovor DS-a i URS-a
Prema rečima Vukašina Obradovića, regionalni javni servisi su politički koncept, koji je nastao direktnim dogovorom Demokratske stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. Oni su, kaže, u vreme prethodne vlade podelili medijsko tržište Srbije na šest servisa.
- Kada se javila i Socijalistička partija Srbije bilo je ih je osam, pa na kraju u Medijsku strategiju nije ni ušao broj, jer nisu mogli da se dogovore gde bi bili medijski servisi - kazao je Obradović.
Šta smo uradili?
Sanja Ignjatović, direktorka Info biroa, kaže da se po pitanju medija godinama unazad ponavljaju iste teme i pitanja, te da sada ključno šta država medijima treba da da, već šta su sami novinari uradili da preduprede i reše sva ta pitanja. „Pitanje je šta smo od svega onoga što pričali zaista i uradili. Od toga treba krenuti. Druga stvar je da li ćemo se i dalje deliti. Zašto je u medijskoj sferi nemoguće napraviti najmanji zajednički sadržilac interesa za ostvarivanje cilja - navela je Ignjatovićeva. Kako je dodala, medijski radnici ne treba da čekaju da država ponudi predlog zakona već da iznesu svoj.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.