Vesti

25. 03. 2013.

Autor: Boban Karović Izvor: Danas

Mediji nespremni za tržišnu utakmicu

Definisanje uloge države u medijskom sistemu centralno je pitanje ne samo tog sistema već i slobode informisanja u Srbiji. Ovako bi, iskazano u jednoj rečenici, mogao da glasi stav medijske zajednice u Srbiji, iznet na panel-diskusiji „Država i medijsko tržište Srbije“, koju je organizovao Danas konferens centar.

 

Prema rečima Vukašina Obradovića, predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, to je pitanje na kome će Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima, ali i Vlada Srbije, pokazati odnos prema medijima i slobodi izražavanja.

- Država bi trebalo da omogući jednake uslove za sve medije i tu je početak i kraj njene uloge. U ovom trenutku, međutim, država, ne samo da generiše tržišne uslove, pre svega kroz zakonodavnu delatnost, već i neposredno učestvuje na medijskom tržištu, stvarajući tako neravnopravne uslove za ostale aktere u toj utakmici - konstatovao je Obradović i dodao da država ima vlasnički udeo u Politici i Večernjim novostima.

On je podsetio i na izveštaj Verice Barać koji je pokazao da država direktno finansijski učestvuje na medijskom tržištu, i da je u 2011. godini 40 odsto prihoda od marketinga u medijima poticalo iz budžeta, što ukazuje na politički pritisak i kontrolu medija. Pažnju panelista najviše je privukao Nacrt zakona o informisanju i medijima, koji je, inače, izazvao burnu reakciju javnosti.

Sudeći prema Obradovićevoj izjavi, medijska zajednica, koju čine NUNS, UNS, ANEM, NDNV i Lokal pres, uglavnom je zadovoljna predlogom, mada i dalje ostaje utisak da se favorizuju takozvani državni mediji. On je naveo da je najviše zamerki, izrečenih kroz javne diskusije o Nacrtu zakona, na izlazak države iz medija, odnosno na način finansiranja.

Obradović je ukazao i na to da postoji veliki pritisak pojedinih medija da se zadrži dosadašnji sistem finansiranja, pri čemu je posebno izdvojio Studio B. Kako je ocenio, ne treba praviti nikakve izuzetke, jer se u današnju situaciju i došlo zato što se to činilo.

- To je centralno pitanje na kome će se lomiti koplja i videćemo kakav će biti odnos političkih snaga kada zakon prođe filter svih odbora, stigne do Vlade a zatim i u Skupštinu. Tada će se znati da li će zadržati njegova osnovna intencija ili će Vlada i Ministarstvo podleći pritiscima raznih interesnih grupa - naveo je Obradović.

Govoreći o regionalnim javnim servisima, on je naveo da su nastali kao rezultat direktnog dogovora Demokratske stranke i Ujedinjenih regiona Srbije. Te stranke su, tvrdi, u vreme prethodne vlade podelili medijsko tržište Srbije na šest servisa.

„Kada se javila i Socijalistička partija Srbije, bilo ih je osam, ali u Medijsku strategiju nije ušao broj, jer nisu mogli da se dogovore o rasporedu medijskih servisa - kazao je Obradović.

Aleksandar Gajović iz Ministarstva kulture i informisanja demantovao je tvrdnje koje su se prethodnih nedelja mogle čuti, da Nacrt zakona ukida medije koji se finansiraju iz republičkog, regionalnog ili budžeta lokalne samouprave, već propisuje nova pravila ponašanja tih medija čija transformacija treba da ide u pravcu privatizacije.

- Delim strah onih medija koji su se finansirali iz budžeta, jer sada moraju da se uključe u tržišnu utakmicu i da se snalaze u novim pravilima igre. Ipak, izvesno je, da neće svi mediji preživeti, jer i u ovoj sferi važi pravilo da najjači ostaju. A ko je najjači to će se znati posle dve do tri godine, koliko je potrebno da se stvari iskristališu - komentariše Gajović.

Prema njegovim rečima, Nacrt zakona bi trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri u drugoj polovini aprila. Na javnim raspravama, koje su održane u Novom Sadu, Novom Pazaru, Beogradu i Nišu, od 23 poglavlja, odnosno 156 članova zakona, na udaru kritike našlo se samo četiri ili pet oblasti, odnosno dvadesetak članova, što, ocenio je Gajović, znači da je radna grupa dobro uradila svoj posao. On je govorio i o privatizaciji medija, koja se u prethodnom periodu nije pokazala „bog zna kako uspešnom, ali razlog za to nije loš zakon“.

- Kao član Radne grupe za izradu Nacrta zakona najčešće sam postavljao jedno pitanje: ako se država povlači iz medija, ko će onda biti njihov novi vlasnik. Nije mi svejedno, budući da sam još uvek novinar, da li će list za koji pišem dobiti za vlasnika nekog ko nikako ne bi trebalo da se nađe u toj poziciji. Jer, one koji imaju para da kupe medije, a takve najčešće nazivamo tajkunima, informisanje i novinarstvo gotovo da i ne zanimaju. Njih zanima politički uticaj koji će preko medija ostvariti. Upravo zato Nacrt zakona predviđa nekoliko modaliteta privatizacije koja bi trebalo da bude uspešnije nego do sada - naglasio je Gajović.

Vladimir Radomirović, član Upravnog odbora Udruženja novinara Srbije, istakao je da se to udruženje zalaže da u zakon uđe odredba po kojoj bi mediji, pored državne pomoći koju dobijaju, morali da navedu i pomoć dobijenu od stranih izvora. To je bitno zato što će čitaoci i gledaoci znati ko finansira neki od medija.

„Jer, ako se poštuju kodeksi i objavljuju tekstovi koji su od javnog interesa, onda nema potrebe da se skriva ko su donatori.“

- Osim toga, stav UNS-a je da bi zakonom trebalo precizirati i kriterijume prema kojima država može da interveniše na medijskom tržištu. U skladu s tim neophodno je definisati obim sredstva koji se dodeljuju medijima. Koalicija zaposlenih u medijima i UNS predlažu da to bude dva odsto budžeta lokalnih samouprava. Da bi ta državna pomoć bila raspoređena u skladu sa javnim interesom, najvažnije je da komisije koje budu određivale ko će dobiti novac budu većinski sastavljene od članova udruženja novinara, koji će biti pod lupom javnosti, odnosno neće pod političkim pritiskom određivati ko će dobiti sredstva - rekao je Radomirović.

Prema njegovom mišljenju, pojedine odredbe Nacrta zakona bi trebalo pojačati time što bi se propisale obaveze državnih organa da redovno dostavljaju izveštaje koliko su novca dali medijima i za koje svrhe, kako bi javnost mogla da oceni efekat korišćenja tih sredstava. Smatra, takođe, da javna preduzeća, koja imaju monopol na tržištu, ne bi trebalo da se oglašavaju u medijima, osim kada žele da o nekoj važnoj odluci obaveste potrošače. Komentarišući najavljenu privatizaciju medija, Radomirović je naveo da je predlog UNS-a da se razmotri mogućnost da po izlasku države iz medija od velikog javnog značaja, vlasništvo preuzmu javne fondacije sa potpuno otvorenom strukturom upravljanja.

Uz konstataciju da razume interes države da medije drži pod svojom kontrolom, Dragiša Kovačević, vlasnik SOS kanala, naglasio je da bi, ipak, trebalo da postoji samo jedan javni servis - Radio-televizija Srbije, odnosno RTV Vojvodina.

- Imam poverenje u ljude koji su radili na Nacrtu zakona, ali je pitanje kako će on u praksi biti primenjen, odnosno kada će početi da funkcioniše. Jer, mi već imamo nagoveštaje da do 2014. neće biti privatizovani svi mediji. Ako se to dogodi, mnogi mediji neće preživeti - upozorio je Kovačević.

On je, takođe, otkrio da je, kao direktor Studio B 1996. godine, kada je to bio medij na „drugoj strani“, odlučio da televizija pređe u okrilje Skupštine grada, i da su ga zbog te odluke optuživali da je izdao nezavisni medij i predao ga u ruke socijalistima. „Međutim, nekoliko meseci kasnije na vlast je došla Demokratska stranka, tako da iz ove perspektive deluje licemerno da se ljudi, koji su tada govorili o nezavisnosti, protive odvajanju od Skupštine grada“, prokomentarisao je Kovačević. On je izneo i primedbe na račun jednog javnog preduzeća koje je preuzelo televiziju sa četiri kanala. Ta medijska kuća otkupila je pravo na prenos najvećih sportskih takmičenja, a pritom ima gledanost od oko 600.000 gledalaca.

- Za dobro funkcionisanje medijskog tržište važan   je i zakon o oglašavanju, kojim se dobro može urediti ova oblast. U tom zakonu bi, između ostalog, trebalo da piše da javna preduzeća ne mogu da se reklamiraju u državnim medijima. Ili, mogu se oglašavati, ali besplatno. Jednom od odredbi zakona trebalo bi precizirati i to da sve kompanije koje posluju u Srbiji mogu da se oglašavaju samo u medijima koji su dobili dozvolu za rad od Republičke radiodifuzne agencije, jer će tako novac ostati u zemlji - predložio je Kovačević.

Sanja Ignjatović, direktorka Info biroa, primetila je da se, kad je reč o medijskoj sceni, već godinama unazad nameću ista pitanja i dileme. Ona smatra da u ovom trenutku ključno pitanje nije šta država medijima treba da da, već šta su sami novinari uradili da preduprede neka loša rešenja.

- Pitanje je šta smo od svega onoga što smo pričali prethodnih deset godina zaista i uradili. Gde smo mi u toj situaciji? Da li danas imamo bolju medijsku sliku nego pre deset godina? Od toga treba krenuti. Važno je i to da li ćemo se i dalje deliti. Zašto je u medijskoj sferi nemoguće napraviti najmanji zajednički sadržalac interesa za ostvarivanje cilja? Zato što ćemo se podeliti na privatne i državne, štampane i elektronske, nacionalne i regionalne, na razne interese i oglašivače - navela je Ignjatovićeva.

Ona je uverena u to da zaposleni u medijima nisu smeli da čekaju da država ponudi predlog zakona, već su trebali da izađu sa sopstvenim predlogom. Prema njenoj oceni od države se traži samo jedno - sistem sa jednakim pravilima igre, koja će važiti za sve.

- Naša profesija je specifična zbog uticaja i, rekla bih, dvostruko veće odgovornosti za izgovorenu, ili napisanu reč. Zato od države očekujemo samo to

- da se zna po kojim pravilima igramo. Želimo da utakmica bude jednaka za sve. U tom slučaju i mesar može da se pojavi u ulozi kupca recimo neke novinske kuće i da pokaže svoj talenat u pravljenju najboljih novina. I ako plaća porez u ovoj zemlji i poštuje pravila koja su ista za sve, ja ću ga podržati u toj nameri - kazala je Ignjatovićeva.

Ipak, dodala je, u Srbiji nije zaživela tržišna ekonomija i zato država najpre mora da se dogovori u kom sistemu ćemo živeti i poslovati, odnosno „da li je Tito umro, ili nije“.

Na pitanje zašto ne postoji jedinstvo u novinarskoj profesiji, odgovor je dao Vukašin Obradović. On je rekao da je to zato što postoji jedna grupa privilegovanih medija i novinara koji imaju obezbeđenu materijalnu sigurnost, zatim grupu medija koja se bori za opstanak na tržištu, ali i grupu koja predstavlja produženu ruku tajkuna, političkih ili nekih drugih interesnih grupa.

- Iluzorno je očekivati da se postigne konsenzus u situaciji kada osnovno pravilo na medijskom tržištu glasi - ćuti i radi, jer sutra mogu da dovedem nekog ko će isto to raditi i za manje novca. U takvim okolnostima ne može se govoriti o profesionalnoj solidarnosti - zaključio je Obradović.

Test za novu vlast

- Najvažnije je kako će se zakona o informisanju i medijima, ukoliko bude usvojen, primenjivati u praksi. To je važno zato što se u taj dokument uvode nove kategorije poput konkursa, komisija, raspodela sredstava, projektnog finansiranja. Sve to dobro zvuči, ali moramo da budemo svesni i potencijalne opasnosti od kupovine političkog uticaja. U svakom slučaju, to će biti test za novu vlast, jer ćemo videti da li je spremna da se odrekne mogućnosti da novcem poreskih obveznika kupuje politički uticaj u medijima - smatra Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Vukašin Obradović,

predsednik NUNS-a

Država bi trebalo da omogući jednake uslove za sve medije i tu je početak i kraj njene uloge. U ovom trenutku, međutim, država, ne samo da generiše tržišne uslove, pre svega kroz zakonodavnu delatnost, već i neposredno učestvuje na medijskom tržištu, stvarajući tako neravnopravne uslove za ostale aktere u toj utakmici.

 

Aleksandar Gajović,

predstavnik Ministarstva kulture i informisanja

Kao član Radne grupe za izradu Nacrta zakona najčešće sam postavljao jedno pitanje: ako se država povlači iz medija, ko će onda biti njihov novi vlasnik. Jer, one koji imaju para da kupe medije, a takve najčešće nazivamo tajkunima, informisanje i novinarstvo gotovo da i ne zanimaju. Njih zanima politički uticaj koji će preko medija ostvariti.

 

Vladimir Radomirović,

član UO UNS-a

Stav UNS-a je da bi zakonom trebalo precizirati kriterijume prema kojima država može da interveniše na medijskom tržištu. U skladu s tim neophodno je definisati obim sredstva koji se dodeljuju medijima. Koalicija zaposlenih u medijima i UNS predlažu da to bude dva odsto budžeta lokalnih samouprava i da rad članova komisija koje određuju ko će dobiti novac bude pod lupom javnosti.

 

Dragiša Kovačević,

vlasnik SOS kanala

Za dobro funkcionisanje medijskog tržište važan je i zakon o oglašavanju, u kojem bi, između ostalog, trebalo da piše da javna preduzeća ne mogu da se reklamiraju u državnim medijima. Ili, mogu se oglašavati, ali besplatno. Trebalo bi precizirati i to da sve kompanije koje posluju u Srbiji mogu da se oglašavaju samo u medijima koji su dobili dozvolu za rad od Republičke radiodifuzne agencije, jer će tako novac ostati u zemlji.

 

Sanja Ignjatović,

direktorka Info biroa

Naša profesija je specifična zbog uticaja i, rekla bih, dvostruko veće odgovornosti za izgovorenu, ili napisanu reč. Zato od države očekujemo samo to - da se zna po kojim pravilima igramo. Želimo da utakmica bude jednaka za sve. U tom slučaju i mesar može da se pojavi u ulozi kupca recimo neke novinske kuće i da pokaže svoj talenat u pravljenju najboljih novina.