Vesti

16. 08. 2024.

Izvor: Ćirilovanje

„Ćirilica će naći svoj put na Kosovu i Metohiji, ali mi joj moramo pomoći“ – Sagovornici „Ćirilovanja“ o upotrebi ovog pisma u javnoj komunikaciji

Kompleksni višedecenijski problem očuvanja ćirilice na Kosovu i Metohiji prelio se, kako kažu sagovornici „Ćirilovanja“, i na medije. Nepoštovanje Zakona o ravnopravnoj upotrebi jezika i iščezavanje ćirilice iz sredstava javnog informisanja na srpskom jeziku, saglasni su oni, loš je signal kada je u pitanju opstanak ovog pisma na KiM.

„Srbin koji je sa ćiriličkim natpisom na majici završio u bolnici u Prištini dobio je od lekara džemper da se obuče, iako se opirao i govorio da mu nije hladno. Lekar Albanac ga je ipak naterao da se obuče, kako bi ga sačuvao od eventualnih neprijatnosti. Pacijent do kraja nije shvatio zašto je dobio džemper na poklon“, priča za „Ćirilovanje“ predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS), novinar i književnik Živojin Rakočević.

Ovakav strah je, sudeći po onome što je Rakočević rekao, i razlog koji je posledično doveo do povlačenja ćirilice iz javnog života. Ćirilica je, kako dodaje, zajedno sa srpskim jezikom, postala okidač za diskriminaciju - etničku, institucionalnu, versku, životnu.

Upotreba ćirilice u javnom životu Kosova i Metohije je, smatra Rakočević, svedena na nekoliko oznaka ili amblema poput KFOR-a i dodaje da od 1999. godine do danas sve manje ljudi koristi ćirilicu.

„U tom prvom fatalnom periodu, potpune hermetične izolacije, ćirilica se više upotrebljavala nego danas. Mnogi mediji su u geto sredinama prvo koristili ćirilicu, a onda su pod pritiskom administracije, potrebe da ih čitaju stranci i uslovljeni finansijama prelazili na latinicu. Ovaj proces je posebno došao do izražaja nakon samoproglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine“, dodaje on.

 

Medijski projekti pisani ćirilicom bi, kako je dodao, gotovo svakog puta bili odbačeni, a upravo to učinilo je da latinica uzima primat nad ovim pismom. Gotovo sva medijska obraćanja su, kaže Rakočević, na latinici.

Lokalne zakone koji omogućavaju zajednicama ravnopravnu upotrebu jezika i pisma ne poštuje, kaže Rakočević, ni javni servis Radio-televizija Kosova na srpskom jeziku, iako ga plaćaju građani.

Ipak, u izdavaštvu, koje je, kako dodaje Rakočević, takođe smanjeno i desetkovano u odnosu da predratni period, situacija je mnogo bolja.

Ovakvo stanje je u javnoj komunikaciji je, sudeći po onome šta je rekao Rakočević, refleksija manjka upotrebe ćirilice na KiM u svakodnevnom životu. Kosovska policija, kako dodaje on, svake godine kontroliše hiljade posetilaca Gazimestana i sve što je napisano na ćirilici zaplenjuje.

„Na ovdašnjim ličnim kartama piše i ćirilicom ’lična karta', ali se odmah ispod toga kapitalnom latinicom upisuje nacionalna pripadnost 'Kosovar'. Reč 'Kosovar' ne postoji u srpskom jeziku, a na latinici izgleda kao potpuno nova i smišljena je da kao termin napravi raskid i sa ćirilicom i sa srpskim postojanjem na Kosovu i Metohiji, ističe on.

Osim političkih, jedan od uzroka nestanka ćirilice na KiM može se pronaći u razvoju digitalnih medija na kojima je uobičajeno korišćenje latinice, što pokazuju i podaci Registra nacionalnog internet domena Srbije, prema kojima je u martu 2024. godine bilo registrovano 138036 latiničnih domena (.rs) i samo 3595 ćiriličkih domena (.srb).

Korišćenje ćirilice posebno je važno za KiM

Srpski jezik, kako ističe lektor Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Dušan Stefanović, ima sinhronu digrafiju, što znači da njegovi govornici podjednako umeju da čitaju i da pišu dva pisma – i ćirilicu i latinicu. Zbog toga, dodaje, upotreba latinice, nije pogrešna. Ipak, u ovom kontekstu je, kako smatra, upotreba ćirilice važna zbog naše bogate istorije, tradicije, svojevrsnog identiteta naroda.

 

Upravo zbog toga, kako navodi, brojni faktori utiču na to da se ćirilica potpuno istisne iz KiM.  

„O njima svedoči i činjenica da su pripadnici kosovske policije i na severu KiM uklonili ćirilične saobraćajne table i postavili dvojezične, s tim da je prvo navedeno ime mesta na albanskom, pa tek onda na srpskom jeziku, i to na latinici“, dodaje on.

Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu i filolog Dragiša Bojović takođe je stava da je ćirilica pred stalnim udarom privremenih vlasti na KiM već 25 godina. Tome, navodi on, treba dodati i nemar prema ovom pismu, koji se naročito ispoljava u svakodnevnoj komunikaciji.

 

„Kada je reč o medijima na ovom prostoru, oni su, čini mi se, deo opšte medijske slike na čitavom srpskom kulturnom prostoru. Ipak, štampani mediji čuvaju dosledno ćirilicu. Tu pre svega mislim na list  "Jedinstvo", glasilo duge i respektabilne tradicije“, dodaje on.

Za Razliku od Rakočevića, Bojović smatra da na ređu upotrebu ćirilice u javnoj komunikaciji nije presudno uticala situacija posle 1999. godine (iako je, kako dodaje, ne treba zanemariti), već ukupna nemarnost za ćirilicu, koja potiče još iz ranijeg perioda.

Zašto je važno koristiti ćirilicu na KiM

Informacije o upotrebi ćirilice su, kako kaže Živojin Rakočević, obeshrabrjujuće, posebno ako se uzme u obzir da je istorija ćirilice na Kosovu i Metohiji istorija postojanja naše civilizacije, kulture, duhovnosti i književnosti.

Iako se, kaže Dragiša Bojović, čini da je pitanje upotrebe ćirilice na KiM manje bitno, nesumnjivo je, ističe, da marginalizacija ovog pisma utiče na sveukupno teško stanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

„Iako se zakoni Republike Srbije teško ostvaruju na ovom prostoru, može se reći i da su suspendovani, umesto njih treba uključiti svest, neprestano negovati potrebu odbrane identitetskih znakova i znamenja. Imamo za to i dobre primere u izdavaštvu. Primer su Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, izdavačka delatnost domova kulture u Zubinom Potoku i Gračanici“, dodaje on.

Savršeno zakonodavstvo koje se savršeno ne primenjuje

„Sve što imamo nastalo je na ćirilici i u ćirilici. Danas se stvara opasni kulturološki diskontinuitet u kom ćirilica prestaje da postoji, a samim tim u velikoj meri prestaju da postoje i njeni korisnici“, ističe Živojin Rakočević.

Stoga je, kako navodi, izuzetno važno na mikro nivou sačuvati upotrebu ćirilice u medijima, u izdavaštvu i ličnoj komunikaciji. Ovi individualni pomaci su, smatraju sagovornici „Ćirilovanja“, od izuzetnog značaja za podsticanje upotrebe ćirilice.

„Zaštita jezika i pisma je deo ovdašnjeg savršenog zakonodavstva koje se savršeno ne primenjuje. Tu bi trebalo vršiti stalan i kontinuiran pritisak na mikro nivou u našim geto zajednicama“, dodaje Rakočević.

Ćirilica će, smatra Rakočević, u svakom slučaju naći svoj put i sačuvaće se kroz pisce, slikare, novinare.

„Ipak, mi joj moramo pomoći onoliko koliko možemo. Ako je u sred turskog ropstva prosvećeni kaluđer Nikanor otvorio štampariju na ćirilici u Gračanici sto godina posle Gutenberga, sigurno je za to postojala velika potreba. Naše štamparije su posle sukoba 1999. godine prestale da postoje, ali postoji svest da je prostor Kosova i Metohije rodno mesto ćirilice“, dodaje on.

Kada nema govornika jednog jezika, kako smatra Dušan Stefanović, nestaje i narod koji je govorio tim jezikom. Isto je, kaže, i sa pismom.

„No, kod srpskog naroda na Kosovu i Metohiji izražena je prevelika i iskrena borba kako za očuvanjem svojih ognjišta tako i svog pisma i prilično sam siguran da će ćirilica ostati pismo koje će se koristiti na tim prostorima, te da neće biti potrebe za ikakvim posledicama koje se tiču njene (ne)upotrebe“, dodao je on.

U slučajevima isključivanja ćirilice iz javne komunikacije na KiM prenebregava se činjenica da je Ustavom Republike Srbije utvrđeno da je u službenoj upotrebi upravo ćiriličko pismo.

Iako je 2021. godine usvojen Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, na terenu južno od Ibra, je, kako kaže Stefanović, stanje je takvo da je i srpski jezik gotovo iščezao iz upotrebe u javnim institucijama, a pogotovo ćirilica.

„Česti su primeri da se zbog upotrebe srpskog jezika ne može dobiti povratna informacija bilo da su u pitanju pravne službe, zdravstvene ustanove ili ustanove od javnog značaja. Time dolazimo ne samo do pitanja opstanka ćirilice, već i do pitanja opstanka naroda“, dodaje on.

Dragiša Bojović smatra da je za očuvanje ćirilice u javnoj komunnikaciji na KiM važno da srpske državne institucije sprovedu afirmativne mere.  

„Srpske državne institucije moraju finansijski, ali i drugim afirmativnim merama, podsticati upotrebu ćirilice. Uloga škole je nezamenljiva, pa je potrebno i u prosveti osmislite programe i akcije, koje će doprineti tome“, objašnjava Bojović.

Iako je očuvanje ćirilice važno u svim medijima u Srbiji, činjenica da je ona ujedinjujući faktor na Kosovu i Metohiji, čini, kažu sagovornici, njenu upotrebu na ovom prostoru još značajnijom.