Vesti
17. 05. 2013.
Energična reakcija novinara „Pančevca“ za primer
List „Pančevac” odnedavno u svakom broju ugošćava javne ličnosti i s njima otvara nimalo lagodne teme – od aktuelnih zbivanja u visokoj politici, preko situacije u lokalu, do položaja u kom se nalazi novinarstvo.
Dragana Nikolić Solomon je od 2007. šefica medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji, gde obavlja i dužnosti višeg savetnika šefa Misije po pitanju medija, predstavlja OEBS-ovu medijsku politiku državnim institucijama Republike Srbije, medijima i nevladinim organizacijama i obaveštava relevantne institucije međunarodne zajednice o situaciji i napretku na medijskoj sceni Srbije.
Ona je takođe savetnica u kontekstu izrade novih medijskih zakona i pruža stručne savete zakonodavcima, relevantnim institucijama međunarodne zajednice i institucijama Republike Srbije po pitanju zakonodavstva i njegovog usklađivanja s međunarodnim standardima.
Dragana Nikolić Solomon ima višegodišnje iskustvo u razvoju i rukovođenju projektima, uključujući i one vezane za stručno usavršavanje novinara u Srbiji u cilju poboljšanja kvaliteta izveštavanja, a sa posebnim akcentom na jug i jugozapad Srbije.
Njeno veliko iskustvo uključuje i vreme koje je provela kao urednica i direktorka Balkanske istraživačke mreže, kao i pomoćnica urednika u Institutu za izveštavanje o ratu i miru za područje Balkana.
PANČEVAC: Kakva je uloga medija u javnom životu i koliko je slobodno novinarstvo u Srbiji?
DRAGANA N. SOLOMON: Građani danas više nego ikad imaju mogućnost da dobiju informacije iz najrazličitijih izvora u svakom trenutku i na način koji njima odgovara. U eri kada društvene mreže sve više formiraju javno mnjenje, uloga medija da objektivno i pravovremeno informišu javnost je ostala nepromenjena. Oni, međutim, ne bi trebalo da budu puki prenosioci poruka, već i da nadziru postupke državnih organa i otvaraju teme značajne za javnost. Najvažnije za opstanak i uspeh nekog medija je da očuva kredibilitet i poverenje svoje publike.
Da bi u tome uspeli, mediji treba da budu, što je više moguće, oslobođeni političkih i finansijskih pritisaka na svoje uređivačke politike. Prema poslednjim izveštajima međunarodnih organizacija koje se bave medijskim slobodama, poput „Reportera bez granica” ili „Fridom hausa”, beleži se blagi napredak Srbije na godišnjim tabelama, što je pozitivan signal.
Dublji uvid u te podatke pokazuje, međutim, to da se mediji u Srbiji i dalje percipiraju kao „delimično slobodni”. Takođe, u izveštaju Evropske unije o napretku Srbije u 2012, u pohvalnom kontekstu se spominju napori vlasti u pružanju zaštite novinarima koji su izloženi ozbiljnim pretnjama, ali se pominje i zabrinutost zbog nekažnjavanja za ubistva novinara.
Veliki izazov za slobodu medija u Srbiji je i autocenzura kojoj su, uglavnom zbog straha od gubitka posla, posebno podložni novinari lokalnih medija. U manjim sredinama mediji su izloženiji direktnim pritiscima, naročito kada imamo u vidu broj medija koji su još uvek u vlasništvu lokalnih samouprava i čiji prihodi zavise upravo od onih čiji rad treba da nadziru.
• Koje su pozitivne promene u novom Zakonu o javnom informisanju i medijima i na šta je Odeljenje za medije Misije OEBS-a stavljalo akcenat pri izradi nacrta?
– Ministarstvo kulture i javnog informisanja je učinilo veliki napor da se medijska reforma nastavi i da se stvore uslovi za slobodan razvoj nezavisnih i profesionalnih medija. Veoma je pozitivno to što su u izradu nacrta novih zakona uključeni i predstavnici relevantnih novinarskih i medijskih udruženja. Za nastavak reforme je veoma važno to što je država pokazala rešenost da se povuče iz medijskog vlasništva. Značajno je i to da će se državna sredstva za finansiranje proizvodnje sadržaja od javnog interesa medijima dodeljivati na transparentan način. Očekujemo da to rešenje doprinese nezavisnosti uređivačkih politika, kao i otklanjanju poremećaja na tržištu.
Ohrabrujuće je i to što je Ministarstvo imalo sluha za komentare pristigle u javnoj raspravi i uvelo mogućnost projektnog finansiranja do tri godine, što značajno doprinosi stabilnosti i predvidivosti planova produkcije. Pozdravljamo i odredbe kojima se obezbeđuje transparentnost medijskog vlasništva, što će građanima omogućiti da znaju ko stoji iza informacija što im se pružaju. Značajne su i odredbe kojima se sprečava prekomerno objedinjavanje vlasništva nad medijima, jer će se na taj način sprečiti da bilo koja interesna grupa ili pojedinac ima presudnu ulogu u formiranju javnog mnjenja.
Misija OEBS-a se od početka medijske reforme zalagala za to da se medijsko zakonodavstvo osavremeni i uskladi s međunarodnim standardima. Bitno je i da se otklone kontradiktornosti nastale time što su ista pitanja na suprotne načine uređena različitim zakonima. Pored pomoći koju smo pružili Ministarstvu kulture i informisanja, u organizovanju javnih debata o Zakonu o javnom informisanju i medijima, u kojima je učestvovalo preko 600 ljudi, naša misija je imala i posmatrače u radnoj grupi koja je radila na nacrtima novih zakona.
• Da li mediji koji su već bili privatizovani, pa je privatizacija raskinuta, ponovo treba da prolaze kroz isti proces, to jest da li je podela besplatnih akcija novinarima idealno rešenje?
– U toku pisanja nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima predstavnici Misije OEBS-a i Delegacije EU zalagali su se da se pitanje privatizacije medija u vlasništvu države rešava u tesnoj saradnji sa ministarstvom i agencijom nadležnima za privatizaciju. Nedostatak strategije u privatizaciji medija u Srbiji početkom prethodne decenije, bez prepoznavanja njihovih specifičnosti i značaja za razvoj demokratskog društva, doprineo je neuspehu ovog procesa u većini slučajeva.
Novi nacrt predviđa prodaju ili besplatnu podelu akcija, a i novinarska udruženja se zalažu za to da zaposleni preuzmu vlasništvo nad medijima u kojima rade. Stručnjaci, takođe, odavno skreću pažnju na to da zakon predviđa i postojanje medija civilnog društva, a da ta mogućnost nije dovoljno iskorišćena pri transformaciji državnih medija.
Ministarstvo kulture i javnog informisanja preuzelo je na sebe to da se sa drugim nadležnim institucijama konsultuje o mogućim modelima buduće privatizacije medija.
• Šta mislite o poslednjem ataku neformalnih centara moći na „Pančevac”?
– U okviru svog mandata, Misija OEBS-a dokumentuje slučajeve pritisaka na uređivačku politiku medija, napade na novinare, kao i druge oblike ugrožavanja medijskih sloboda. U tom smislu, nedavno smo sa predstavnicima novinarskih udruženja – NUNS-om, UNS-om i NDNV-om posetili „Pančevac”. Istom prilikom imali smo i vrlo produktivan sastanak s Predragom Živkovićem, predsednikom Skupštine grada Pančeva.
Zbog toga mogu da kažem da smo vrlo dobro upoznati sa svim aspektima dešavanja u „Pančevcu”.
Poput vašeg, i mnogi drugi mediji, naročito u lokalu, često kontaktiraju s OEBS-om i žale se na učestale pritiske koji dolaze iz različitih izvora, a koji im onemogućavaju da profesionalno rade svoj posao. Upravo zbog toga, od ključnog je značaja da se medijska reforma uspešno sprovede kako bi se stvorio bezbedniji ambijent za rad novinara i kako bi redakcije bile nezavisnije i otpornije na pritiske.
Ono što su poslednji događaji u „Pančevcu” pokazali, a što do sada nije bio slučaj, jeste energična reakcija novinara spremnih da se bore za slobodu argumentovanog kritikovanja društva u kome žive. Veoma je važno da postoji solidarnost među novinarima i da novinarska udruženja zajednički deluju u pravcu adekvatne zaštite kolega, razvoja profesionalnih standarda u novinarskoj profesiji i pružanju otpora bilo kojoj vrsti pritiska na slobodne uređivačke politike. Takođe, vrlo je važno da novinari održavaju najviše standarde novinarskog integriteta i etike i da svoj posao rade profesionalno i odgovorno.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.