Vesti
15. 05. 2025.
Teku rokovi za novi Savet Rem-a, može li se sprečiti nova farsa
Kada bi mediji u Srbiji bili slobodni, kada bi telo koje je zaduženo da se stara o sankcionisanju onoga što režimski tv tabloidi emituju i kada bi sadržaji čiji je jedini cilj da crtaju metu na ružičastim i drugim frekvencijama bili zabranjeni, možda bi i Srbija uz druge pretpostavke, imala slobodne izbore.
Zna to vlast, zna to Evropa koja nas podseća da dogovoreno još nije urađeno, a zna to i opozicija i zato su mnogi oprezni kada studenti zovu na izbore. A zahvaljujući studentima i blokadi javnog servisa, imamo novi konkurs za članstvo u Savetu REM-a. Ako bi bilo iskrene volje, za nekoliko nedelja, pomenuto telo moglo bi zaista da počne da funkcioše kako Zakon predviđa. Koliko je sve to realno i znaju li se kandidati nove trke, Jelena Kikić, reporterka Dnvenika na TV Nova.
Još devet dana ima grupa od 9 ovlašćenih predlagača da skupštini dostavi svoje kanidate za Savet REM-a. I kao da prethodni konkurs nije propao zbog neregularnosti odnosno povlačenja 7 nezavinsih kandidata i kao da REM protivno zakonu mesecima nema svoje rukovodstvo, kreće se od nule, kao da ničeg nije bilo.
„Mi smo završili sa više od pola, 17 nelegitnimih kandidata, ne znam koliko, isto tako 34 nelegalna predlagača i ceo proces, evo mi smo jedina zemlja valjda koja šest meseci nema Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i niko nije odgovarao“, kaže Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS.
Vlast se ipak vodi jednostavnom matematikom po kojoj ispada da će do početka sezone godišnjih odmora Srbija ispuniti jedan od uslova koji će joj omogućiti novac iz Evropske unije i nastavak pregovora.
„Procedura je pokrenuta, 15 dana je rok za prijavu kandidata koji treba da prođu određena udruženja, vrlo je komplikovano i na kraju nekoliko sednica tog odbora, mislim da je realno da se to završi do kraja maja, samim tim početkom juna ili u prvoj polovini juna bi mogli sve to i da isporučimo“, poručila je Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije.
Jeste, procedura za izbor članova Saveta REM je komplikovana i dosadna, što ne znači da nije jako važna, i to za sve, ne samo za zapolesne u medijima.
„Savet REM i svaki kandidat u Savetu REM, odnosno član, on se brine za javni interes, on se brine za implementaciju Zakona o elektronskim medijima i svih onih 15 podzakonskih akata koji prate taj zakon i koji uređuju medijsku scenu u Srbiji. Ako ih predalžu deca oni sad zastupaju decu? Ne. Ili crkva? Nije uopšte stvar u tome. Svako od predalgača mora da nađe kredibilne ljude koji ispunavju kriterijume i oni nisu njihovi eksponenti u tom savetu, ne, oni su čuvari našeg javnog inetersa“, objašnjava Filipović Stevanović.
Te čuvare Skupštini Srbije predlaže devet predlagača, od Zaštitnika građana i oba poverenika, preko novinarskih udruženja, izdavača elektronskih medija, državnih i privatnih akreditovanih univerziteta, udruženja koja se bave zaštitom dece, slobodom izražavanja, kao i filmskim, scenskim, dramskim umetnicima i kompozitorima, odnosno nacionalni saveti i verske zajednice. A iza njih zapravo desetine udruženja i organizacija, od kojih je dobar deo, pokazao je prethodni poništeni konkurs, formiran samo da bi prošli kandidati koji odgovaraju vlasti, ne i javnom interesu.
„Omer onoga što se dešavalo i opseg može da se negde izmeri i poredi sa Ćacilendom koji je evo tu pored nas, to su tako neke fantomske pojave i tako neka udruženja koja je Odbor za informisanje odobrio i rekao da nema nikakvih problema i da je ona legitimna, ali svako ko iole se bavio ovim poslom ili ima bilo koju svest o tome, kada uporedi kriterijume i ono što piše u zakonu lako će uočiti da određeni kandidati ili krše, imaju sukob interesa ili ne ispunjavaju kriterijume kroz svoj angažman“, ističe Dragoslava Barzut, Građanske inicijative.
Na papiru sve izgleda kako treba, praksa je dokazala da vlast uz skupštinsku većinu i medije koje kontroliše može svašta. Udruženja, ona prava, svesna su i napravljene štete i posla koji mora da se obavi.
„I Evropska unija, vrlo jasna poruka je i njima poslata, nije do toga da ćemo samo štiklirati da smo izabrali taj Savet REM-a, to je prvi korak, ono što čeka taj Savet REM-a to je najveći posao i šta će taj Savet REM-a raditi. Prvo kako će izgledati, a onda šta će raditi. Jer to što je nerad prethodnog Saveta REM-a napravio sad treba tih nekih 9 kredibilnih ljudi enormnu energiju i kredibilitet da ulože u rad da bi se malo pomerili na toj medijskoj sceni. Da nije bilo studenata i dvonedeljne blokade RTS-a teško da bi iko osim stručne javnosti i parlamentarne opozicije konstatovao važnost REM-a. I ništa se od prošlog do ovog konkursa nije promenilo. Jedina novina je zapravo nada da će građani više obratiti pažnju na to koga vlast pokušava da im poturi kao stručnjake koji će voditi brigu o onome što se u medijima gleda i sluša“, objašnjava Filipović Stevanović.
„Ima nade , ima razloga za optimizam više nego ikada jer su upravo studenti ti koji su to pitanje sa svojim zahtevom, izoseći zahtev da REM mora da bude izabran i da to bude transparentno i po slovu zakona u stvari popularizovali u jednoj širokoj, u javnosti šta REM znači i koliko je on važan“, smatra Barzut.
Za sada, imena kandidata nema u javnosti, a ovlašćeni predlagači još pregovaraju i ne žele da prejudiciraju konačna rešenja.
„U prošlom konkursu su naši kandidati bili Dubravka Valić i Rodoljub Šabić, tako da ovde ćemo imati neke male izmene, ali u principu mi ostajemo verni našim kandiatima i kandidatkinjama tako da je to prosto jasno i neće biti nekih velikih iznenađenja“, poručuje Barzut.
„NUNS još nije doneo odluku o definitivnom učešću u procesu ali ovih dana bi izvršni odbor trebalo da donese odluku ovakvu ili onakvu videćemo, ne mogu ništa da prejudiciram“, kaže Filipović Stevanović.
Dok civilno društvo i profesionalan udruženja pokušavaju da uvedu red u decenijama zanemaren i zarobljen sistem, istražni organi i inspekcije tihuju. Vračarski SSP je saopštio da je najmanja a najgušće naseljena beogradska opština za malo više od godinu dana dala preko milion i 452 hiljada dinara režimskom glasilu, a nekada uglednoj televiziji Studio B i 450.000 dinara novinama Alo.
Po kom osnovu i u čijem interesu ne zna se. Sa javnim konkursima i nezavisnim lokalnim medijima situacija je mnogo gora.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.