Vesti
13. 07. 2025.
Zaposleni za prestanak rada Al Džazira Balkans saznali iz drugih izvora: Ozbiljan udarac na slobodu medija u regionu
Zatvaranje Al Džazire Balkan predstavlja ozbiljan udarac na pluralizam i slobodu medija u regionu, upozoravaju stručnjaci i novinarska udruženja u BiH.
Regionalna TV mreža Al Džazira Balkans (AJB) zvanično je prestala sa radom. Poslednje vesti emitovane su u subotu (12. jula), a emitovanje ranije snimljenog materijala nastaviće se do kraja jula, nakon čega će signal biti trajno ugašen.
Al Džazira, medijska kuća iz Katara, postoji od 1.novembra 1996, a program za Balkan je pokrenula 11. novembra 2011. Bila je poznata po istraživačkom novinarstvu, originalnim dokumentarnim serijalima i regionalnoj mreži dopisnika iz Beograda, Zagreba, Skoplja, Podgorice, Ljubljane i Prištine. Organizator je međunarodnog festivala dokumentarnog filma AJB DOC, koji se održava u Sarajevu i okuplja autore iz celog sveta.
Zatvaranje ove televizije izazvalo je brojne reakcije u medijskoj zajednici, ali i šire. Udruženje BH novinari i Linija za pomoć novinarima saopštili su da zatvaranje AJB predstavlja „udarac na medijski pluralizam i javni interes“: „Četrnaest godina Al Džazira Balkan izveštavala je o ključnim temama Balkana i sveta, otvarala debate o izazovima mira i stabilnosti, i bila lider u dokumentarno-edukativnim sadržajima“.
Nezvanične informacije: otpremnine i dodatne privilegije za zaposlene
Ova odluka znači i prestanak radnog odnosa za sve zaposlene. Posebna zabrinutost izražena je zbog činjenice da su mnogi zaposleni za prestanak rada saznali iz drugih izvora. BH novinari pozivaju menadžment AJB na transparentnost i zakonito sprovođenje otkaza, i podršku novinarima – uključujući pravnu i psihološku pomoć.
Generalni direktor AJB, Tarik Đođić, nije odgovorio na upit DW-a o razlozima prestanka emitovanja.
Kako prenosi portal Klix.ba, uprava AJB uputila je pismo zaposlenima: „Sa velikim žaljenjem dužan sam da vam saopštim da će, odlukom vlasnika AJMN Doha, AJB prestati s emitovanjem medijskih sadržaja 31. jula 2025. Faktički, AJB prestaje da postoji zbog promenjenih ekonomskih, tehničkih i organizacionih razloga. Uz sve naše napore, odluku nismo uspeli da promenimo“.
Isti izvor navodi da je zaposlenima obećana isplata otpremnina iznad zakonskog minimuma, uz dodatne pogodnosti čija priroda za sada nije precizno definisana. Prema navodima Kliksa, atmosfera u redakciji u subotu bila je istovremeno emotivna i dostojanstvena – obeležena osećajem zajedništva i profesionalnog ponosa među zaposlenima.
Kolumnista Al Džazire Dragan Bursać: „Gasi se svetionik slobodnog novinarstva“
„I šta sada? Kome sada šaljemo tekst, kolumnu, vapaj za istinom? Nema više Al Džazire Balkans. Nešvatljivo, ali je tako. Kao da vam ode neko blizak. Najbliži“, piše za AJB kolumnista i novinar Dragan Bursać u osvrtu na gašenje ove regionalne televizije. On ističe da je AJB bila mnogo više od medijske kuće – bila je, kako kaže, „škola, kuća i azil za istinu“.
Gašenja i u američkim servisima
Gašenje AJB dolazi u trenutku kada su i druge međunarodne medijske kuće pod pritiskom. Predsednik SAD Donald Tramp nedavno je potpisao naredbu kojom je Glas Amerike (VOA) prestao s radom.
Mediji su preneli da su svi zaposleni u VOA, ali i u Radiju Slobodna Evropa, 15. marta poslati „na administrativni odmor“, a u maju da će EU za početak preuzeti finansiranje Radija Slobodna Evropa sa 5,5 miliona evra.
Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever upozorava da je gašenje AJB veliki gubitak za javnost i demokratiju u regionu. „Ovo nije samo još jedan udarac na novinare i novinarstvo – ovo je udarac i na demokratiju. Zato se svi moramo zapitati: ko je sledeći na udaru populizma, štednje i ignorancije“, poručila je Sever.
Podsetila je i na nedavne otkaze 26 zaposlenih u televiziji N1, uz obrazloženje da je reč o „rekonstrukciji“, i istakla da su novinari obe redakcije hrabro radili u interesu javnosti. „Zastanite i zamislite koliko bi afera, korupcije i krađe ostalo skriveno da nije bilo novinara“, navela je Sever.
Lejla Turčilo: „Veliki broj novinara bez posla, društvo bez nadzora“
Lejla Turčilo, profesorka na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu upozorava da su turbulentna dešavanja na medijskom tržištu u BiH problematična iz više razloga: „Za medijsku scenu BiH ovo je značajno smanjenje pluralizma i raznovrsnosti izvora i perspektiva koje su građani imali na raspolaganju u kontekstu razumevanja lokalnih i globalnih dešavanja“.
Oko 200 zaposlenih u AJB ostaje bez posla. „Teško je zamisliti da medijsko tržište u BiH može da apsorbuje toliki broj profesionalaca. Ovo ne pogađa samo novinare, već i njihove porodice, a širi se i na celo društvo“, kaže Turčilo za DW.
Ona upozorava da će prestankom rada uticajnih medija poput Glasa Amerike i AJB biti smanjen i nadzor nad društvenim akterima, „što otvara prostor za smanjivanje transparentnosti, posebno u političkim institucijama“.
„Iako su svi mediji koji se gase ili restrukturiraju od početka utemeljeni s određenom agendom, pa i političkom – kao produžena ruka politika i država iz kojih su dolazili – ipak su bili visoko profesionalni i odgovorni i zaista su postavljali etičke i profesionalne standarde veoma visoko. U tom kontekstu, ovo je izuzetno težak trenutak za medijsku scenu, ali i za društvo u celini“, kaže Lejla Turčilo.
Boro Kontić: „Ozbiljna destabilizacija medijske scene u BiH“
Direktor Medija centra Boro Kontić za DW kaže da je gašenje AJB i Glasa Amerike znak ozbiljne destabilizacije medijske scene u BiH: „Ne želim da predviđam budućnost drugih medija, ali pitanje opstanka je ozbiljno ugroženo. Radi se o medijima koji su bili kičma ovdašnjeg profesionalizma i uređivačke nezavisnosti. Iskreno, zabrinut sam.“
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.