Vesti

06. 08. 2025.

Autor: Danijel Apro Izvor: Cenzolovka

REM o pamfletu Zlo doba: Kriminalizacija, dehumanizacija, omalovažavanje, propaganda

Stručna služba REM-a predložila je pokretanje postupka protiv Pinka i B92, jer su emitovali uradak prorežimskog Centra za društvenu stabilnost, koji je, prema ovoj službi, najbliži pamfletu. U njemu se ciljaju novinari N1 i Nove S, protivno osnovnim načelima profesionalnog novinarstva, uz diskreditovanje, omalovažavanje bez verodostojnih informacija i na granici je političke propagande, kako je zaključila služba REM-a. I dalje nema Saveta koji bi se o zahtevu stručnjaka izjasnio.

Kriminalizacija. Dehumanizacija.

Političko diskreditovanje. Profesionalno omalovažavanje. Nedostatak verodostojnih informacija. Vrsta nesvojstvena televizijskom mediju. Granica političke propagande.

Pamflet.

Ovim rečima Služba za analizu i nadzor Regulatornog tela za elektronske medije (REM) opisala je film pod naslovom „Zlo doba“, delo iza kojeg stoji – režimu vrlo bliska – organizacija Centar za društvenu stabilnost (CZDS).

Stručna služba REM-a predložila je pokretanje postupka protiv onih koji su emitovali sporni film u kojem se ciljaju novinari televizija N1 i Nova S, zbog, kako navode, sadržaja koji nije u skladu s Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u medijima.

Nedostaje jedna sitnica

Na ovom mestu, ipak, javlja se jedan očigledan, pa, tehnički nedostatak: od 4. novembra prošle godine Savet REM-a ne postoji.

Članovima je istekao mandat, a novi – suprotno zakonu – nisu izabrani. Postupak je u toku. Uz zastoje, zloupotrebe i nelogičnosti. I ne mnogo optimizma.

I dok Srbija nema legitimno telo koje odlučuje o domaćim radijskim i televizijskim stanicama, slučaj „Zlo doba“ je samo poslednji u kojem stručna služba uradi svoj posao i nadalje se jasnoća postupka gubi.

Isto telo u martu je zaključilo da ono što emituje TV Informer „ne odgovara nijednom novinarskom žanru“ (više je rijaliti, manje informativa, kažu). U njemu se, kako piše u izveštaju, pritiska pravosuđe, vređaju mediji, izaziva strah i panika.

Cenzolovka je ranije pisala da, čak i dok je Savet postojao i radio u punom sastavu, ponekad – na primer, TV Pink vs. Tamara Skorzza – odlučivao je protiv zaključaka sopstvene službe. Hladno odbijao predloge, bez rasprave.

Patriotsko informisanje

„Zlo doba“ je video-uradak od oko 45 minuta. Najavljen kao „novi dokumentarni film koji razotkriva mehanizme medijske manipulacije i njene stvarne aktere“, daje odgovore na ključna pitanja o nastanku Junajted medije, o kontroli medijskog narativa, te „krajnjim ciljevima“ medijske manipulacije.

„Imena, strategije, interesi – sve što nije smelo da bude otkriveno, sada izlazi na svetlo dana. CZDS odgovara na pitanja na koja drugi nemaju odgovor – ili se ne usuđuju da ih izgovore“, tvrde autori.

A autori, dakle CZDS, za sebe kažu da se „zalažu za pospešivanje tolerancije u javnom dijalogu“ i „jačanje svesti o neophodnosti demokratije kao političkog i društvenog sistema vrednosti“.

Dakako, „na patriotskim osnovama“.

Na listi saradnika ovog centra su javni funkcioneri mahom iz Vojvodine: ministar za evropske integracije Nemanja Starović, bivši član gradskog veća za obrazovanje Novog Sada Petar Đurđev, direktor Studentskog kulturnog centra (SKC) u Novom Sadu Obrad Škrbić…

U toj organizaciji kažu da u filmu „donose priču o metodama, interesima i ciljevima medijskih struktura koje utiču na javno mnjenje“. Otkrivaju „pozadinu opozicione medijske scene“, analiziraju „instrumente za oblikovanje pritisaka“. Sve te dobre stvari.

INFORMER URUŠAVA CIVILIZACIJSKI NIVO MEDIJSKOG IZVEŠTAVANjA U prvih nekoliko meseci postojanja TV Informer Službi za analizu i nadzor REM-a podneto je 16 prijava protiv te televizije. Delovanjem ovog emitera, smatraju u stručnoj službi, „urušava se civilizacijski nivo medijskog izveštavanja“. I tako iz dana u dan. Bez smetnji. Samo tri dana pre nego što je članovima Saveta REM-a istekao mandat, oni su jednoglasno TV Informer dodelili dozvolu za emitovanje na teritoriji Beograda. „Zaslužili su, sve su uslove ispunili i imali su perfektan elaborat, imaju novca da plaćaju državi Srbiji za to što su dobili i ja im od srca čestitam i želim im svu sreću u radu“, izjavila je tada aktuelna predsednica Saveta Olivera Zekić. Ona je istovremeno izrazila želju da „neki novi Savet REM-a Informeru dodeli nacionalnu dozvolu“. Nakon što je, pola godine kasnije, postalo moguće pratiti TV Informer i na SBB-u, ova televizija je obavestila REM da vraća dozvolu za emitovanje na teritoriji Beograda, kako je objavio UNS. Konačnu odluku o oduzimanju beogradske dozvole Informeru doneće Savet REM-a – jednom kada bude formiran.

O čemu se zapravo radi u filmu?

„Zlo doba“ jeste „opasna mešavina dezinformacija, manipulacija, poluistina i tendencioznih tumačenja“, saopštila je neposredno po emitovanju Junajted medija, u okviru koje posluju televizije N1 i Nova S.

„Video materijal, emitovan na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, otvoreno targetira rukovodioce naše kompanije, novinare, medije i TV lica – sa jasnim ciljem: njihova dehumanizacija, kriminalizacija i konačno uklanjanje iz javnog prostora“, navodi se u saopštenju.

Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever ocenila je emitovanje filma „opasnim i neodgovornim“.

„Imam osećaj nekakve mučnine i nelagode. Jako je opasno. Podseća na toliko stvari iz prošlosti da je to zastrašujuće. Onda su to bili tekstovi u kojima su se targetirali kolege i koleginice novinari. Nažalost, moram reći, Slavko Ćuruvija“, rekla je Sever.

Ona je ocenila da je pojedinim osobama na vlasti jedina namera da se tu i zadrže.

„Koji je krajnji cilj – zar nije krajnji cilj izgraditi bolje društvo za sve građane? Ne, nekim ljudima je krajnji cilj održati se na vlasti i to je izuzetno opasno. Postoje neki koji razumeju da je nezavisno i kritičko novinarstvo važno za demokratiju građana i da je ono korektiv društva i da služi građanima.“

Zloupotreba lakovernosti gledalaca

„Zlo doba“ emitovano je 5. aprila, između ostalih i na televizijama B92 i Pink, neposredno nakon centralnih informativnih emisija.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) podneo je prijavu protiv te dve televizije.

Citiraju se povrede zabrane govora mržnje, prava druge strane, dostojanstva i autentičnosti ličnosti, povreda korišćenja video snimaka i fotografija… CRTA ističe da film promoviše nepotkrepljene teorije o učešću novinara u obaveštajnim operacijama, političkim manipulacijama i krivičnim delima.

„Ovakvim postupanjem direktno se zloupotrebljava lakovernost gledalaca“, navodi CRTA.

U filmu se ređaju navodna „saznanja“ CZDS o Draganu Šolaku i njegovim „intenzivnim kontaktima“ s britanskom obaveštajnom službom. Teorija je da je platforma N1 u regionu pokrenuta kao „britanski politički projekat sa intencijom suprotstavljanja medijskom uticaju Ruske Federacije na Balkanu“.

N1 i Nova S optužuju se da izazivaju „nasilne društvene reakcije“ i utiču na druge medije, pre svih nacionalni i pokrajinski javni servis.

U prijavi CRTA tvrdi da film krši zabranu govora mržnje kroz promovisanje netrpeljivosti prema novinarima i vređa dostojanstvo više osoba kroz upotrebu omalovažavajućih kvalifikacija.

Videti pod: autošovinistički novinar.

Pamflet, uprkos tome što nije svojstven televiziji

Analizirati ovakav video-uradak nije lako.

„U smislu konkretne novinarske vrste sadržaj nije moguće opredeliti“, piše u izveštaju službe REM-a.

Dodaje se da bi „najbliža odrednica bila pamflet, iako je ta vrsta nesvojstvena televizijskom mediju“.

U fokusu je Junajted medija, predstavljena kao „sistem usmeren protiv države“ i povezan sa stranim službama „koje deluju subverzivno“. Argumenti su „podaci do kojih je došao“ CZDS.

„Priroda objavljenih informacija je da su u najvećem delu nepristupačne javnosti, te bi se, ukoliko su tačne, mogle smatrati poverljivim“, piše u analizi.

Profesionalnom omalovažavanju i političkom diskreditovanju najviše su izloženi novinari N1 i Nova S. Na tapetu su Olja Bećković, Žaklina Tatalović, Jelena Obućina, Goran Dimitrijević…

Kao „društveno štetne“ u filmu se pojavljuju istraživačke mreže BIRN i KRIK koje „kriminalizuju vlast“.

„Politička tendencija emisije je“, piše u analizi, „u nekim trenucima postajala očigledna i dosezala je granicu političke propagande“.

Sve to zajedno, zaključak je stručne službe, protivno je osnovnim načelima profesionalnog novinarstva.

„Izrazito jednostranim izveštavanjem o aktuelnim događajima od javnog značaja koji se odnose na društveno konfliktnu situaciju, faktičkim silaskom u političku arenu i svrstavanjem na jednu stranu u tom konfliktu, pružilac medijske usluge je na grub način učinio upravo ono (kriminalizacija i dehumanizacija) što se predmetnim filmom zamera Junajted grupi.“

A Saveta nema pa nema

Izveštaj je, dakle, sastavljen i zaveden. Neizvesno je šta će se s njim dogoditi.

Da li će po njemu postupati neki budući Savet ili će ostati u arhivi i čekati bolje dane?

Saveta nema pa nema. Ipak, REM kao institucija i dalje postoji. Barem na papiru. Javni funkcioneri i ljudi iz samog REM-a izjavljivali su da druge službe nastavljaju nesmetano da rade.

Međutim, kako je Cenzolovka ranije pisala, REM je odbijao da odgovori na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja i tako izbegavao zakonsku obavezu da njegov rad bude transparentan. Obrazloženje je uvek isto: Savetu je istekao mandat.

Poverenik za informacije od javnog značaja ustanovio je da je takav odgovor neosnovan.

Izazovi su brojni.

„Regulator je ključno mesto kontrole, iako je teško reći da u jednom razrušenom sistemu on može sve ili mnogo“, ocenila je u nedavnom razgovoru za Cenzolovku Snježana Milivojević, nekadašnja profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„REM je već godinu dana spavao, a još pre toga aktivno je radio na uništavanju medijskog sistema.“

U poslednjem izveštaju Evropske komisije navodi se da su „ozbiljno zabrinuti“ za nezavisnost REM-a.

Prošlog meseca Udruženje novinara Srbije (UNS) je od Odbora za kulturu i informisanje zatražilo da se Zakon o elektronskim medijima primenjuje jednako prema svima i ocenilo da šestoro kandidata ne ispunjava uslove za izbor članova Saveta REM-a.

Iz skupštinskog odbora stigao je odgovor da je lista kandidata već utvrđena i da „ponovno razmatranje ovih grupacija ne bi bilo pravno utemeljeno niti svrsishodno u ovom trenutku“.

Uprkos sopstvenoj službi

U međuvremenu, Služba za analizu i nadzor REM-a nastavlja da piše svoje izveštaje.

U martu je Slavko Ćuruvija fondacija došla do saznanja da REM – dok je još uvek bio u punom mandatu – nije pokrenuo postupak protiv TV Pink, uprkos analizi sopstvene stručne službe.

Prošlog leta je ocenila da je novinarka Tamara Skrozza bez osnova „postavljena u kontekst osobe koja poziva na ubistvo predsednika“ i na „likvidaciju političkih protivnika“. Za njih ovo predstavlja raspirivanje netrpeljivosti i pretnju. Ali Savet REM-a jednoglasno je odbio postupak protiv Pinka.

Protiv Tamare Skrozze sinhronizovano su delovali državni funkcioneri, televizije s nacionalnom pokrivenošću, prorežimski tabloidi i analitičari.

Još uvek nekažnjeno.