Vesti
08. 08. 2025.
Čitanje vesti zahteva oprez: Kako se toliko ljudi primilo na očiglednu laž o radnicima iz Gane
Ovih dana imali smo nekoliko poučnih studija slučaja o medijskoj (ne)pismenosti značajnog broja građana Srbije, i to onih koji sebe smatraju bolje obaveštenim od konzumenata režimskih medija poput Pinka ili Informera.
A takođe smo imali lavinu rasizma kod raznih „tastatura ratnika“, kao neželjeni bonus.
Da se podsetimo. Srpski ministar inostranih poslova Marko Đurić bio je nedavno u Gani i tamo je potpisao razne sporazume, koji se uglavnom svode na spisak lepih želja (u diplomatskom rečniku to se zove Memorandum o razumevanju), ali to je sada manje bitno.
Domaćinima iz Gane se dopala mogućnost da Srbija otvori vrata i za njihove radnike, jer Beograd navodno ove godine planira da izda 100.000 radnih dozvola za strance. Jedan deo tih dozvola bi eventualno dobili i radnici iz Gane. Đurić je rekao da se u najvećoj meri radi o sezonskim poslovima u poljoprivredi.
E, ali onda je krenula lažna grudva da se uvećava. Ako se ne varam, prvi ju je bacio portal Serbian Times, koji vodi srpska dijaspora u SAD. Oni su maliciozno u naslovu („Ima posla ko hoće da radi…“) napisali da će čitavih 100.000 radnika iz Gane doći u Srbiju.
Tek mnogo niže u tekstu stoji „detalj“ da se broj odnosi na sve strane radnike, a ne samo one iz Gane. Tu je krenula histerija na Iksu (X) iako su pojedini srpski mediji, pozivajući se na medije u Gani, preneli vest kako treba. Ali to kao da više nikoga nije zanimalo.
Zašto je ova epizoda važna? Zato što nam ponovo pokazuje koliko je važno zastati, zamisliti se i postaviti sebi neka razumna pitanja kada konzumiramo „senzacionalne“ vesti.
– Ko je izvor ove vesti?
– Šta znamo o tom izvoru?
– Šta kažu drugi izvori, posebno oni kojima inače verujemo?
– Da li nam zaista zvuči realno da će doći 100.000 radnika iz neke tamo Gane (ili Norveške, svejedno)?
– Šta će ti ljudi u Srbiji da rade?
– Koliko će da ostanu? Itd, itd.
Ova epizoda ima još jednu zabrinjavajuću dimenziju – rasizam. U komentarima na koje sam naišao tih dana priča se o dolasku „crnčuga“ koji će „da nam jebu žene“, donesu „boleštine“ i koji „provereno imaju niži IQ od nas“.
Ovo je samo deo bogate riznice ovde ponuđenih gadosti. Negde je rasizam izražen time da su Afrikanci „jednostavno“ drugačije boje kože i da ne mogu da se uklope u naše društvo, a negde prikriven brigom za domaću radnu snagu.
E sad, o ekonomskim posledicama uvoza strane radne snage možemo da diskutujemo, ali mislim da bi najbolje bilo da se pre toga da prostor u medijima onima koji tu tematiku proučavaju, a nije da ih u Srbiji i van nje nema.
Razlika između naslova i izjave
Tih dana naišao sam na još jednu zanimljivu ilustraciju značaja medijske pismenosti. Neko je iskopao intervju koji je lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović pre tri godine dao nedeljniku Vreme. Naslov „Nećemo protiv Vučića ako krene ka Zapadu, ali ni raditi s njim“ neki su protumačili kao izdaju, jer ovo, valjda, vide kao podršku Aleksandru Vučiću.
Međutim, ta „podrška“ je zapravo rezultat loše uredničke odluke u Vremenu. Naslove, posebno one koji idu na naslovnu stranu, trebalo bi da piše urednik, ali ne znam da li je tako i u Vremenu. Ono što je Grbović u intervjuu rekao o Vučiću bilo je:
„Ukoliko on zaista krene ka Zapadu, to bi bilo verovatno najbolje nasleđe njegove politike i to bi značilo da je krenuo u pravcu koji PSG zastupa. Mi ne bismo bili protiv toga, ali ne bismo mogli ni zajedno da radimo jer bi to značilo konfirmaciju i legitimisanje njihove unutrašnje politike koja je nanela toliko zla Srbiji.“
Složićete se, razlike između ove izjave i naslova nisu male. Da li je u pitanju bila samo bezazlena greška ili manjak znanja, ne znam i nije bitno. Važno je da svi znamo da bi urednici morali u naslove da stavljaju precizne reči koje su njihovi gosti izgovorili, a ne da ih interpretiraju kako se njima sviđa. Tako će biti sigurni da nema zabune.
Neko je na mrežama pitao i zašto Grbović nije reagovao i zašto je dopustio takav naslov. I tu je važno da znamo da nijedne novine koje drže do sebe i profesionalnog novinarstva neće NIKADA svojim gostima dati tekst i naslov na autorizaciju. Čak ni kada je gost zamoljen ili angažovan da napiše kolumnu (ono što se u Srbiji nelogično naziva „autorski tekst“). Obrada teksta je posao urednika.
Zato, sledeći put kada naiđemo na „čudan“ naslov, nemojmo odmah optuživati sagovornika, nego hajde da se potrudimo da malo zagrebemo i vidimo zaista šta je ko rekao. Nije teško i ne zahteva više od par minuta uloženog vremena. A isplati se višestruko.
Takođe, ako ne želimo da budemo žrtve prevara ili clickbait-a – moramo da se potrudimo više i uložimo trud – koji nije veliki – u proveravanje ovakvih vesti. Tek tada ćemo biti bolji od onih „krezubih“ kojima se smejemo.
* Autor je novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.