Vesti
15. 08. 2025.
Kao da sam na ratištu, a ne usred Novog Sada: Novinari i fotoreporteri o noći u kojoj su projektili leteli oko glava
Scene su bile nadrealne. Flaše i kamenice, baklje i topovski udari. Maskirani mladići s motkama u rukama. Dim. I novinari negde usred svega. Pokušavaju da se sačuvaju i prenesu sliku o onome što se događa
„Ovo mi je 16. ili 17. godina da fotografišem proteste. Prvi put sam u životu dobio ozbiljne batine. Dobijao sam ih i ranije, ali ovakve nisam. Za napadače mogu da kažem samo da su bili – ‘kao pušteni s lanca’. I uzgred da kažem, ja sam batine dobio od policije.“
Vojin Ivkov, fotoreporter iz Novog Sada, povređen je u noći između srede i četvrtka na radnom zadatku. Tada su ispred prostorija Srpske napredne stranke (SNS) na dve odvojene lokacije izbili neredi nasilniji od svih prethodnih viđenih u ovom gradu.
Scene su bile nadrealne. Flaše i kamenice, baklje i topovski udari. Maskirani mladići s motkama u rukama. Dim.
I novinari negde usred svega. Pokušavaju da se sačuvaju i prenesu sliku o onome što se događa.
U isto vreme tokom demonstracija u više gradova u zemlji zabeleženo je još najmanje deset ozbiljnih napada na medijske radnike.
Narednog dana napadi su nastavljeni. „Pristalice SNS u centru Beograda krenule su u juriš ka okupljenim novinarima“, javila je reporterka portala Zoomer.
„Epidemija pretnji redakcijama i napada na novinare“, piše Danas.
Novinari i fotoreporteri iz Novog Sada za Cenzolovku govore o noći u kojoj su projektili leteli pored njihovih glava.
Odgovaraju na pitanja kako se ovi protesti razlikuju od prethodnih i šta sve vreme radi policija. Da li se novinari mogu zaštiti i kako to izgleda izveštavati iz glavnog grada Vojvodine posle 1. novembra 2024?
„Svesno organizovan nered“
Prvi sukob dogodio se ispred prostorija SNS u Stražilovskoj ulici, u blizini univerzitetskog kampusa. Drugi takođe kod prostorija vladajuće stranke, na Bulevaru oslobođenja, (simbolično) na putu ka zatvorenoj Železničkoj stanici.
„Simptomatično je da su nagrnuli na građane iz dva pravca“, priča novinar O radija Petar Klaić.
Napadači su bili ispred stranke, ali su se organizovano pojavili i s druge strane.
„U Stražilovskoj ulici pripadnici SNS i svi ljudi koji su se nalazili tamo iza zgrade počeli su da ispaljuju vatromete, rakete, topovske udare. Da bacaju flaše i kamenice. Bilo je jasno da žele da naprave ozbiljan incident.“
Na toj lokaciji novinar Razglasa Žarko Bogosavljević napadnut je palicom.
„Kao novinaru ovo ti je, kao, redovna stvar. Izveštavanje s protesta, nešto što radim decenijama. Okupe se ljudi, idu na jednu stranu, na drugu, protestuju, demonstriraju… Međutim, sve ostalo što se desilo – nije bilo normalno“, priča Bogosavljević.
„Kao nikad ranije osetio sam da neko direktno želi da mi ugrozi život. Ne samo meni, nego i da ozbiljno povredi sve druge ljude koji su bili prisutni.“
Prema Bogosavljevićevim rečima, kolona demonstranata kretala se iz kampusa i, kada su prolazili ispred SNS-a, na njih je ispaljen vatromet.
Jedan od maskiranih mladića udario ga je šipkom, što je novinar uspeo da snimi.
„Za razliku od drugih događaja s kojih sam izveštavao, ovog puta video sam ljude koji žele da nas fizički povrede. Ne da iskažu stav, da demonstriraju, budu glasni… Ne – nego da nas fizički povrede. To je glavna razlika i to treba sve da nas zabrine. Neko želi da povredi ljude. Šalje ih organizovano u automobilima, u fantomkama, s motkama.”
I Ivkov o incidentima govori kao o „svesno organizovanom neredu“.
„Imam pravilo da se uvek pred protest pojavim da me vide, da sam tu. Da me kordon policije vidi sa žutim prslukom, natpisom PRESS, s fotoreporterskom opremom… Da su svesni da sam tu, to je neko staro pravilo. Tako je i ovaj put bilo“, priča Ivkov.
„I samo je u jednom trenutku krenulo. Da se tuče i da se ne bira. Na svu sreću, nije bilo toliko povređenih koliko sam pomislio da je moglo da ih bude. S obzirom na to kako je izgledalo, kako su došli spremni da razbijaju…“
„Kreiranje paralelnih svetova“
U istoj noći predsednik Aleksandar Vučić optužio je antivladine demonstrante za nasilje i rekao da „nigde niko demonstrante nije napadao“.
Snimci, fotografije i izjave prisutnih govore nešto sasvim suprotno.
Uopšte, od početka masovnih studentskih i građanskih protesta talas dezinformacija je preplavio domaću medijsku sferu.
U prvih šest meseci otkako je redakcija FakeNews tragača počela da beleži manipulativne vesti o blokadama i protestima na najčitanijim portalima arhivirala je ukupno 6.420 manipulativnih vesti. Njih 5.773 potiču s portala Informer, Alo i Novosti. U proseku 32 manipulacije dnevno.
Urednik FNT Ivan Subotić u sredu uveče bio je ispred prostorija SNS-a.
Priznaje da ga „profesionalno izuzetno iritira kreiranje paralelnih svetova“ u medijima naklonjenim vlastima. U ovim glasilima se, kaže, slika s ulica iskrivljuje do te mere da deluje da su njihovi izveštači prisustvovali sasvim drugom događaju.
„Za novinare je ovo uvek teška pozicija, jer je rad u uslovima u kojima vam iznad glave lete kamenice, petarde, vatrometi i drugi predmeti težak i izazovan. Deluje mi da je građanski protest ušao u jednu novu fazu u kojoj se ne preza od sukoba“, smatra Subotić.
„Poslednji incidenti su definitivno bili drugačiji u odnosu na dosadašnje. Do sada nismo imali ovoliko nebezbednu situaciju. Demonstranti nisu pokazivali toliki stepen spremnosti da se sukobe, pre svega s aktivistima SNS, ali i s policijom. Za novinare ovo znači samo još teži posao.“
Subotić podseća da su protesti za novinare radno mesto i da se u kriznim situacijama njihove smene nužno produžavaju. Na ulicama se ostaje i dvocifren broj sati.
„Uslovi za rad su nemogući, ali mislim da novinari, koji su zaista zagriženi za svoj posao, žive za izveštavanje sa događaja poput ovog protesta, jer se oni mogu ispostaviti kao istorijski“, ocenjuje Subotić.
„Mislim da je pred novinarima izuzetno težak period, ali da su ovo trenuci u kojima svi moramo da pokažemo koliko nam je bitno da u svojim člancima i prilozima prenesemo najobjektivniju moguću sliku sa ulica.“
Nigde sigurnosti: novinari napadani, pljuvani, gađani, vređani
Na pitanje Cenzolovke da li je moguće da se u ovom kontekstu novinari osećaju bezbedno, Subotić odgovara:
„Iskreno, mislim da nije. I na protestima pre ovog svedočili smo da se dešavalo da policija napada novinare bez obzira na njihove legitimacije i PRESS prsluke. Bilo je čak i privođenih novinara“, podseća Subotić.
„Ako vam policija ne garantuje bezbednost, ili čak ugrožava vašu bezbednost tokom izveštavanja, kome onda novinari mogu da se obrate u kriznim situacijama poput ove? Šta nam preostaje?“
„Novinari apsolutno nisu bezbedni“ na protestima, kaže Petar Klaić, i dodaje da to „nije produkt ljudi koji učestvuju u demonstracijama“.
„To je pre svega zajednički poduhvat pristalica SNS s jedne i pojedinih pripadnika policije s druge strane. Došli smo do toga da novinari moraju da prate događaje s distance, jer kad su pred kordonom ili bliže neredima bivaju napadani, pljuvani, gađani, vređani“, objašnjava Klaić.
Njegov kolega Žarko Bogosavljević ocenjuje da se u Novom Sadu trenutno „niko ne oseća bezbedno“, a da to važi i za novinare.
„Mi se malo bezbednije osećamo, jer, eto, imamo neki žuti prsluk, neko ima kacigu ili šlem. Ali ovo prosto više nije normalna situacija i sve je upitno. Ako te napadnu, nema zaštite“, kaže Bogosavljević.
On priznaje da je „prvi put od vremena provedenog u vojsci“, pre dvadeset godina, počeo da razmišlja o putanjama ispaljenih projektila ili gde da se sakrije ili zakloni ako nešto u njegovoj blizini eksplodira.
„Kao da sam na ratištu, a ne usred Novog Sada. Kad lete desetine topovskih udara, poludiš u sekundi. To su ozbiljne stvari“, priča Bogosavljević.
U tim situacijama, kako kaže, prvo pomišlja kako da zaštiti sebe i druge, a tek posle o tome kako će da izveštava.
„U redu, napraviš neki snimak ili fotografiju, ali uvek gledaš kako da se zaštitiš. Došli smo do toga da moramo da se čuvamo na ulicama od maskiranih ljudi s letvama“, kaže.
„Novinari su uvek bili ugroženi, a sad su svi ugroženi. Tukli su sve redom – novinare, građane, studente, bajkere. Ljudi su dobijali batine samo zato što su na ulici.“
AKTIVISTI, NAPREDNjACI, POLICIJA - DOBIJAMO KRITIKE OD SVIH, IGRAMO NA TANKOJ ŽICI
Vojinu Ivkovu, kako kaže, pretili su i ranije, pre svega zbog dokumentarnog rada o Linglongu, izgradnji takozvanog Limana 5 u Novom Sadu, snimaka iz Moldavije…
„Jedino što vidim je neka vrsta, da je tako nazovem, ‘medijske bezbednosti’. Bezbednosti u zajednici. U našoj medijskoj i u ljudskoj, komšijskoj. Drugačije bezbednosti nema, prepušten si sam sebi“, smatra Ivkov.
Prema njegovim rečima, „kad se podvuče crta, bezbednost novinara je nikakva“, a kontinuirani rad na ulici, u kriznim situacijama, ima i vidljive i one manje vidljive posledice.
„Aktivisti, naprednjaci, policija – dobijamo kritike od svih. Igramo na tankoj žici. Šta pišemo, šta objavljujemo. Burnout je problematičan. Pogotovo što ovo traje već dugo. Sve vreme je adrenalin na visokom nivou, a dosta kolega ne oseti odmah posledice, ne vide to na sebi. Ali oseti se to. I na terenu i u tekstovima i u stvarima koje snimaju.“
„Znate li koga štitite?“
Jedna od najčešće viđenih slika tokom sati napetosti na novosadskom Bulevaru oslobođenja bile su stotine građana koje pokušavaju da „pregovaraju“ s policijom u punoj opremi za razbijanje demonstracija.
Želeli su da znaju zbog čega oni ne reaguju na organizovane napade iz stranačkih prostorija. Uglavnom su ponavljali fraze kao što su: „Kako vas nije sramota“ i „Znate li koga štitite“.
U jednom trenutku pronela se pogrešna informacija da će simpatizeri SNS pokušati da zauzmu fakultete. Građani su od policije pokušavali da saznaju da li će braniti Univerzitet ili im je posao samo da štite kancelarije jedne stranke.
Odgovora nije bilo. Samo ciničnih osmeha, pretnji i uvreda.
„Postupci policije bili su sramni, zbog izostanka reakcije prema aktivistima SNS koji su ugrožavali bezbednost demonstranata, novinara, čak i samih policajaca. Mislim da ni njima nije prijatno što su gurnuti u ovu paradoksalnu ulogu u kojoj maltene štite izazivače sukoba“, smatra Subotić.
Bogosavljević ocenjuje da „policija nije radila ništa“.
„Stajala je sa strane i posmatrala, nisu učinili ništa da spreče pristalice SNS u napadima na građane. Reagovali su isključivo u krajnjoj samoodbrani, kao onaj pripadnik Kobri, za kojeg i dalje nije jasno zašto je bio s one strane i zašto je pucao.”
Klaić kaže da ga postupci policije „dovode u sumnju“ da je napad na kolonu u Stražilovskoj ulici „izveden uz saglasnost policijskih snaga“.
„Na Bulevaru oslobođenja je bila malo drugačija priča. Policija je očigledno dobila naređenje da odbiju ljude što dalje od prostorija SNS. Međutim, nisam siguran da li ih je bilo nedovoljno ili je bilo nedovoljno njihovog angažmana. I to se pretvorilo u ono što smo videli“, kaže Klaić.
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je da je posle incidenata, privedena jedna osoba zbog sumnje da je jednom policajcu zadala udarac nogom u predelu grudi.
NOVI SAD NAJČEŠĆA META VLASTI, NAROČITO HULIGANA
Svetski mediji prenose dešavanja iz Srbije, s posebnim fokusom na Novi Sad.
Rojters ističe da su pristalice SNS-a u Novom Sadu bacale baklje i petarde na demonstrante, a mediji u regionu akcenat stavljaju na upotrebu pištolja pripadnika Kobri, prenosi Vreme.
Novi Sad je ključna tačka protesta. Ovde je sve počelo kada se 1. novembra obrušila nadstrešnica Železničke stanice i ubila 16 osoba.
Premijer je bio Miloš Vučević, bivši gradonačelnik. Stanicu je svečano otvorila Maja Gojković, premijerka Vojvodine i takođe bivša gradonačelnica.
Vučević je predsednik Vlade bio do januara kada je, posle još jednog incidenta ispred novosadskog SNS, podneo ostavku. U ranim jutarnjim satima tada su stranački simpatizeri napali grupu studenata u blokadi. Jednoj devojci je bejzbol palicom slomljena vilica.
Vučević je tada podneo ostavku, kako je istakao, „kao odgovoran čovek“.
Međutim, u međuvremenu će predsednik Vučić te iste batinaše nazvati „herojima“. Zvanično će ih pomilovati, čime je krivični postupak protiv njih obustavljen.
„Novi Sad je od početka ovih protesta bio najčešća meta vlasti, a naročito huligana. Iz očiglednih razloga: trebalo je smiriti pobunu u gradu i to ulivanjem straha. Ovde je epicentar borbe, zbog pogibije 16 ljudi na Železničkoj stanici koja je posledica korupcije i kriminala“, smatra Klaić.
„Više nema drugog izlaza“
U lokalnim reporterskim krugovima često se čuje kako je „1. novembar promenio sve“.
Kako za vlast i građane tako i za dopisnike iz stereotipično „dosadnog“ grada koji su postali najagilniji članovi svojih redakcija. „Zvezde“ na najtragičniji mogući način.
Za svoje izveštavanje o padu nadstrešnice i masovnim studentskim i građanskim protestima koji su usledili grupa njih zaslužila je godišnju nagradu Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).
O poslednjoj seriji sukoba ispred SNS-a oni govore kao o još jednoj prekretnici.
Dominantni osećaji su – ljutnja i bes.
„Ono što smo sada videli podignuto je na jedan potpuno novi nivo. Pratio sam proteste godinama, ali poslednji incident u Novom Sadu pokazao mi je da među demonstrantima postoji velika većina koja je užasno ljuta. I koja više neće da trpi ništa i više se ne plaši“, smatra Petar Klaić.
Žarko Bogosavljević dodaje da ga ljuti što smo „kao društvo došli u ovakvu situaciju“.
„Ne želim nikad da upotrebim izraz ’građanski rat’. Ali ono jeste izgledalo kao rat, bilo kakav rat.”
Za Ivana Subotića ljutnja proizlazi iz činjenice da, kako kaže, „ne vidi prostor za razrešenje političke krize bez nastavka sukoba“.
„Mislim da su studenti i građani pokušali gotovo sve da tokom proteklih devet meseci ne dođe do nereda koji su se na kraju dogodili. Deluje da više nema drugog izlaza iz trenutne situacije“, zaključuje sagovornik Cenzolovke.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.