Vesti
31. 08. 2025.
Glasovi iz Gaze - Sami Abu Salem: Ubijanjem novinara, ubija se istina
“Očekujemo da možemo biti ubijeni u bilo kom trenutku. Možda ću biti ubijen sada, dok razgovaram sa vama. Nisam meta kao osoba, ali kao novinar, jesam”, reči su Sami Abu Salema, novinara iz Gaze, saradnika Švedskog radija, nacionalnog javnog servisa Švedske i instruktora za bezbednost Međunarodne federacije novinara (IFJ).
U ratu u Gazi ubijeno je više od 60.000 Palestinaca, uključujući 233 novinara i medijskih radnika; stopa smrtnosti je viša od deset procenata, dramatično veća nego kod bilo koje druge profesionalne grupe, ističe Međunarodna federacija novinara (IFJ) konstatno pozivajući Izrael na odgovornost.
Jedan od najstrašnijih napada na novinare u Gazi dogodio se 11. avgusta kada su snage IDF-a ciljano bombardovale bolnicu Al-Šifa i ubile šestoricu novinara, petočlanu ekipu Al Džazire i jednog frilensera.
Razgovor sa Sami Abu Salemom je obavljen tri dana nakon ubistva njegovih prijatelja:
“Jedan od njih je Mohamed Haldi. Kao i svi novinari i on je bio raseljen. Bio je iz Palestinskog novinarskog sindikata. Anasu al-Šarifu je Izrael pretio nekoliko puta, bombardovao je kuću njegove porodice, ubijen je njegov otac. Mohamed Nufal, pomoćnik snimatelja i vozač izgubio je i majku i brata. Majka mu je ubijena pre dva meseca, brat prošle godine. Mohamed Krejgeh, tokom napada u bolnici je bila i njegova majka. I majka je ubijena. Dakle, ako ne ubiju mene, možda će ubiti člana moje porodice”.
“Namerno ubistvo novinara Al Džazire u Gazi pokušaj je da se ućutka izveštavanje o tekućoj kampanji genocida i izgladnjivanja. Ubistvo novinara baš kada Izrael najavljuje svoj plan za preuzimanje grada Gaze nije slučajnost, već namerni pokušaj da se ućutkaju oni koji bi razotkrili zločine IDF-a svetu”, ocenilo je četvoro specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija (UN).
Nakon što je u oktobru 2024. godine IDF optužio al-Šarifa i još petoricu novinara Al Džazire za povezanost sa Hamasom, u četiri uzastopna videa objavljena: 12, 20, 23. i 24. jula 2025. godine, direktno ga je targetirao i Avičej Adri, portparol IDF-a. I tada je, odbacujući optužbe Izraela kao neosnovane, reagovala specijalna izvestiteljka UN za slobodu mišljenja i izražavanja Ajrin Kan.
Izraelska vojska saopštila je da im je meta bio upravo mladi Anas al-Šarif označivši ga kao “šefa terorističke ćelije Hamasa”.
“Izrael ima dugogodišnji, dokumentovani obrazac optuživanja novinara da su teroristi, bez pružanja ikakvih verodostojnih dokaza”, saopštio je američki Komitet za zaštitu novinara (CPJ).
„Nije slučajno da su se blaćenja protiv al-Šarifa – koji je izveštavao danonoćno za Al Džaziru od početka rata – pojavljivala svaki put kada je izveštavao o važnom razvoju događaja u ratu, a najskorije o gladi izazvanoj odbijanjem Izraela da dozvoli dovoljnu pomoć na teritoriju“, rekla je regionalna direktorka CPJ-a Sara Kudah.
“Izrael kaže da je bio član Hamasa. Da li to znači da ga treba ubiti?”, nastavio je Sami Abu Salem o okrutnosti:
“Izrael ima veoma precizno oružje, laserski vođeno oružje, kvadrokoptere, satelite i mogu da ubiju samog reportera. Ali, namera je da ubiju što više ljudi. To je jedna od slika ovog rata. Neko koga Izrael traži - sam je na ulici, šeta, vozi bicikl – ostave ga. Ali, kada ode kuću punu dece, članova porodice - bombarduju. I kažu: “tamo je terorista”. Zašto nisu ubili teroristu napolju dok je bio sam?”.
Mi nismo Hamas
Narod Gaze nije Hamas, podvlači iznova u razgovoru ugledni palestinski novinar, ističući da je sam bio njihova žrtva.
“Netanjahu je rekao da su novinari iz Gaze “glas” Hamasa. To je velika laž. Nisam pristalica Hamasa. Nisam “glas” Hamasa. Hamas me je nekoliko puta ranije pritvarao i tukao”, podcrtava Sami Abu Salem koji je sarađivao i sa palestinskom novinarskom agencijom WAFA.
“Trener sam za bezbednost i imam dovoljno iskustva da zaključim - ovaj rat Izraela protiv ljudi u Gazi uništava sve principe i veštine i sve što je relevantno za bezbednost. Sve je beskorisno jer je izraelski rat, spontano bombardovanje i ciljanje novinara mnogo veće od bilo čega što se moglo očekivati”, ističe Sami Abu Salem i apeluje:
“Nema uslova da se bude bezbedan. Uzaludno bi bilo da se koriste oklopna vozila, kojih ni nema. Rakete su veoma, veoma snažne”.
“Uzgred”, nastavlja, “gde su ubijena šestorica naših kolega? Na kapiji bolnice. Zašto idu tamo? Pokušavaju da saznaju tačan broj žrtava, od izvora, pitaju svedoke za informacije. Tamo je i generator sa gorivom koje su obezbedile međunarodne nevladine organizacije. Punimo naše laptopove i kamere. I postoji internet signal”.
Bombardovanje civilnih bolnica je težak prekršaj međunarodnog humanitarnog prava. Sami Abu Salem objašnjava da je namanje 40 glavnih bolnica širom Pojasa Gaze uništeno. Te i da je Al-Šifa bila zapravo ono što je ostalo nakon što je glavna zgrada uništena, odnosno mala klinika koju su lekari koristili kao bolnicu.
Nakon razgovora sa Sami Abu Salemom, 25. avgusta, bombardovana je bolnica Naser u južnom delu Pojasa Gaze. Ubijeno je najmanje 20 ljudi, među kojima i petoro novinara: Rojtersa, Asošijejted presa i Al Džazire.
Glad, bolest i pohlapa
Palestinski novinar Sami Abu Salem otac je četvoro maloletne dece. Spasiti porodicu od raketa i bombi, sačuvati je u vreme rata i usred gladi obezbediti hranu je gotovo nemoguć zadatak:
“Dok razgovaram s vama, ja sam gladan. Moja deca su gladna. Jedemo jedan obrok dnevno, možda jedan i po. Fokusiramo se na ćerku koja ima šest godina. Pokušavam da izađem napolje da joj kupim nešto, ali ne nalazim. Dete me je zamolilo da mu donesem piletinu. Nema piletine. Nema proteina. Gubimo na težini. Izgubio sam oko 15 kilograma. Moj sin isto. Gubimo imunitet. Pojavljuju se bolesti s vremena na vreme”.
U vremenu jezivih zločina i tragedije bilblijskih razmera, pohlepa i zelenaštvo su u punom cvatu.
“Zapravo nema gotovine. Možda imam novac na bankovnom računu, ali ne mogu da ga uzmem, jer je provizija oko 50 odsto. A zamislite kilogram brašna je oko 60 dolara, kilogram šećera oko 100 dolara. To je nezamislivo”, u očaju će Sami Abu Salem.
Pojašnjavajući da je Gaza i pre rata “primala oko 600 kamiona dnevno”, ocenjuje da je pomoć koja sada stiže – samo kap u moru, ali se mediji fokusiraju na to.
“Zamislite danas oko 50, 100 ili 80 kamiona. Ne poričem da kamioni dolaze, ali to je kap u moru. To je zbog izraelske propagande. I isporuke iz vazduha. To nije ništa. Ali, dobro je za medije. Kamere snimaju izbacivanje, padobran pada na ljude, ostavlja utisak da imamo hrane i da nema problema”.
Problem i te kako postoji ističe palestinski novinar:
“Mi gladujemo! Nemamo osnovne stvari. Glad je kontinuirana i mnogo dece je umrlo zbog gladi. Plus ubijanje!”
Genocid će se nastaviti
“Genocid će se nastaviti sve dok američka administracija i zvanična Evropa ne izvrše pritisak na Izrael. Ubijanje novinara će se nastaviti. Ubijanje porodica i dece će se nastaviti. Ubeđen sam”, podvlači naš sagovornik i napominje:
“Postoje neki napori novinara širom sveta poput vas i drugih. Postoje demonstracije protiv Izraela, na primer, u Evropi. Hvala im na njihovim stavovima, na podršci miru i pravdi. Ali, verujem da to neće funkcionisati bez pravog pritiska”.
U otvorenom pismu 209 bivših ambasadora Evropske unije zatražilo je da zvanični Brisel preduzme najmanje devet mera protiv Izraela uključujući i suspendovanje izvoza oružja u Izrael, zaustavljanje finansiranja projekata koji uključuju subjekte iz Izraela, uvođenje sankcija za kršenja ljudskih prava, zabranu trgovine robom i uslugama s ilegalnim naseljima (što je Slovenija već učinila), zabranu ulaska u luke i korišćenja vazdušnog prostora izraelskim vojnim brodovima i avionima, ali i gonjenje optuženih izraelskih i palestinskih ratnih zločinaca.
Premda javnih osuda i bude, konkretnih mera nema. Na sastanku održanom juče (30. avgust) u Kopenhagenu, ministri spoljnih poslova iz 27 zemalja članica EU, ostali su podeljeni oko sankcija Izraelu.
“Čujemo samo neke osude bla, bla, bla… “Ne slažemo se”. “Ne prihvatamo”. “Neverovatno je”. To su gluposti! Potreban je pravi pritisak. I kada kažem pravi, ne mislim da Evropa ili arapske zemlje pokrenu rat protiv Izraela. Ne, ne, ne, ne, ne! Ima mnogo načina poput ekonomskog, političkog, akademskog pritiska… To funkcioniše. Znaju i SAD i Evropa i Velika Britanija kako da zaustave Izrael, ali njih nije briga. To su politički interesi”, očajan je Sami Abu Salem.
Moralna obaveza
Svakoga jutra kada se probudi, nakon što proveri da su svi tu na okupu, Sami Abu Salem stavi press prsluk i kreće. Sa svim rizicima, u nemogućim uslovima, novinari Gaze nastavljaju da rade:
“Nastavljamo da radimo. Ja i dalje radim. To je moja moralna dužnost, ljudska dužnost više nego posao. Ako ne bih govorio, ako ne bih slikao, ko će reći svetu? Svet ne bi znao šta se ovde dešava, bio bi i dalje prevaren i mislio da je rat između dve vojske, izraelske vojske i vojske Hamasa, što nije istina. Mi znamo rizike, znamo opasnost, znamo šta nas okružuje, ali nemamo šta da uradimo, samo da – živimo. To je to. Nemamo drugu opciju!”
Molba kolegama širom sveta
“Na predajte se!” Kao ogledalo savesti upućuje nam poruku Sami Abu Salem:
“Ne predajte se! Nastavite da govorite istinu! Nastavite da govorite da ljudi umiru od gladi, da ih ubijaju dok idu po hranu. Ne slušajte izraelske laži da ciljaju teroriste ili da napadaju samo Hamas ili da je ovaj rat protiv Hamasa. Molim vas raširite naše glasove po svetu i recite im da Gaza nije Hamas. Ovo je rat protiv civila, protiv našeg postojanja”.
Ovaj rat sravnjuje sa zemljom sve u Gazi, podseća, od uništene ekonomije do uništenih univerziteta i škola:
“Dakle sve! Uništeni su bunari. Nema vode za piće. Da li se Hamas krije u bunarima? Sprečavaju pristup ženskim ulošcima, mleku u prahu i pelenama. Ovaj rat nije protiv Hamasa. Protiv nas je. Mi smo civili”.
“Molim vas, molim, recite istinu, ne predajte se”, ponavlja naš sagovornik i uz težak uzdah poručuje:
“Izrael tvrdi da Palestinci preteruju. Pa, dozvolite stranim novinarima da uđu u Gazu. Dve godine nijednom stranom novinaru nije dozvoljen ulaz. Možda će ih pustiti za godinu ili dve, kada sve bude sravnjeno sa zemljom i neće videti razaranje. Ljudi su mi rekli, u Rafi, gde su uništene kuće, sada su i ruševine nestale”.
Briše se svaki trag.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.