Vesti

30. 07. 2013.

Autor: A. Gajović Izvor: Ilustrovana politika

Preti li gašenje javnim servisima

(Pre)teška materijalna situacija u RTSu i RTVu, koja već duže pritiska oba srpska javna servisa, preti da dovede do njihovog nestanka (!) s medijskog neba Srbije, jer su ih najavljena programska stagnacija i gubljenje liderske pozicije u gledanosti već uveliko obuhvatili.

Dramatična situacija na ivici egzistencije u oba domaća medijska javna servisa (RTS i RTV) u najkraćem bi se mogla svesti na onu narodnu - sit gladnom ne veruje! Poslanici u Skupštini i članovi aktuelne srpske vlade bezrezervno daju podršku održanju RTSa i RTVa, ali pravih rešenja za nagomilane finansijske probleme tih medijskih kuća ili nema, ili su na (pre)dugom štapu.

Ako se nešto hitno ne preduzme, nećemo ekonomski izdržati i lidersku poziciju gledanosti posle punih osam godina prepustićemo televizijama koje emituju rijaliti šou programe ili onima na kojima se snima skrivena kamera s voditeljkom bez donjeg veša koja pokušava da razgovara s premijerom Srbije - izjavio je pre pet meseci u TV emisiji „Možda da, možda ne" generalni direktor RTSa Aleksandar Tijanić.

Nije sve „dovedeno do duvara"

Tijanić, naravno, nije ni prorok ni vidovnjak, ali tada verovatno ni najveći pesimisti nisu očekivali da će on baš toliko biti u pravu i da će se njegovo surovo i oporo predviđanje obistiniti, i to, ruku na srce, u mnogo gorem svetlu. Može neko da veruje ili da ne veruje, tek, danas se Medijski javni servis Srbije (RTS) gotovo „guši" u beznađu nemanja osnovnih sredstava za pravljenje programa i novca za plate zaposlenih, dok se o komunalnim dugovanjima ili plaćanjaju naknada po osnovi autorskih prava (i ugovora) u Takovskoj 10 govori sa snebivanjem i uglavnom šapatom.

Za mesec ili mesec i po zbog nemaštine ćemo biti prinuđeni da obustavimo rad ili ga, u najboljem slučaju, svedemo u okvire minimuma, što, verujem, neće biti samo naša bruka - kaže o mogućem kolapsu RTSa Tijanić. - Nešto manje od dva miliona evra koje smo dobili u vidu kredita od države i isto toliko koliko prihodujemo od redovne pretplate, čija je naplata u poslednje vreme drastično opala, na manje od 30 posto, nisu dovoljni „ni za vodu", a kamoli za nešto ozbiljnije, na televiziji koja, kao i do sada, nastoji da obavlja važnu i ozbiljnu informativnu i kulturnu funkciju u korist svih građana Srbije.

Doduše, neki smatraju da se u RTSu poslovalo nedomaćinski i široke ruke, što je, navodno, i dovelo do njegovog kolapsa. Koliko ima istine u tome da je sve „dovedeno do duvara" teško je reći, pošto predstavnici nekoliko nezavisnih revizorskih firmi, koji mesecima nisu izlazili iz RTSa, nisu pronašli ozbiljnije finansijske anomalije.

Funkcionisanje RTSa i RTVa?

Ekonomska situacija u Medijskom javnom servisu pokrajine (RTV) takođe je više nego alarmantna. Zaposleni u toj televizijskoj kući, između ostalog, već četrnaest godina prave i realizuju program u iznajmljenom i neodgovarajaćem radnom prostoru, pošto je poslovna zgrada TV Vojvodina uništena tokom agresije NATOa 1999. godine. Ta okolnost, uz sve ostalo što pritiska dalji rad ove televizije, dodatno opterećuje ionako katastrofalnu finansijsku stvarnost pokrajinskog javnog TV servisa, zbog čega se u javnosti ovih dana oglasio i njihov Upravni odbor:

 Neshvatljivo je da Vlada Srbije, od dva javna servisa u Srbiji, onaj u Novom Sadu tretira kao tuđu brigu, iako je po zakonu neposredno nadležna za obezbeđivanje stabilnog finansiranja oba javna servisa u Republici. Napominjemo da pokrajinskim budžetom nisu odobrena transferna sredstva za podršku RTVu.

Zbog stalnog opadanja sgepena naplate i smanjenja novčanog priliva po osnovu pretplate za 145 miliona dinara u prvom delu ove godine, gubici RTVa su udvostručeni, pa je uprkos racionalizaciji i štednji, funkcija ovogjavnogservisa postala gotovo neodrživa. Iz mnogo razloga, Upravni odbor RTVa traži od Republike Srbije pomoć za RTS i RTV, da premostetešku ekonomsku situaciju u kojoj se već duže nalaze. Nešto preUpravnogodbora RTVa, svoje saopštenje o kritičnoj finansijskoj situaciji objavio je i Upravni odbor RTSa:

S obzirom na to da je RTS javni servis i predstavlja vlasništvo i pravo građana Srbije, obaveza nam je da sve obavestimo o izuzetno teškoj materijalnoj situaciji u kojoj se nalazi najznačajnija medijska ustanova u regionu. Zbog nemogućnosti obezbeđenja adekvatne pretplate, dovedeno je u pitanje normalno funkcionisanje Javnog servisa Srbije, što je, pored ostalog, posledica najave da će građani Srbije biti oslobođeni televizijske pretplate. Navedena finansijska situacija dovela je u pitanje opstanak Javnog servisa i ostvarenje njegove osnovne funkcije. Iz tog razloga apeluje se na sve nadležne organe da hitno preduzmu mere kojima bi se obezbedilo stabilno, dovoljno i transparentno finansiranje Javnog servisa.

Prave i ozbiljne televizije

Pospe navedenih apela o preduzmanju odlučnih i odgovarajućih koraka za spasavanje srpskog Medijskog javnog servisa, neupućeni bi s pravom mogli da postave pitanje: Da li nam je uopšte potreban Medijski javni servis? Odgovor bi, bez dileme, bio pozitivan - iz bezbroj razloga, uključujući i onaj iz ugla običnog gledaoca - RTS i RTV su jedine prave domaće TV stanice i jedine liče na ozbiljne televizije, što se za mnoge druge ne bi moglo reći. Informativni, obrazovnoškolski, naučni, kulturnoumetnički, dečji, sportski, zabavni i igrani programi, koji su izuzetno bitni za očuvanje pluralizma i demokratije koja je u Srbiji još krha, u kontinuitetu se mogu pratiti jedino na kanalima pomenutih javnih servisa. 0 njihovoj sgvarnoj važnosti među TV kanalima u Srbiji s nacionalnom pokrivenošću bolje i da se ne govori, jer bi ta priča za neke televizijske emitere bila bolna i sramotna. I ne samo iz tog razloga, bilo je potpuno prihvatljivo nastojanje da se ekonomija RTSa i RTVa reguliše kroz normativnu delatnost, ali se pojavio još jedan problem u nizu, zato što zakoni koji pripadaju toj informativnoj oblasti - kasne! U ovom momentu, po svemu sudeći, zakon o elektronskim medijima i zakon o javnim servisima, koji bi trebalo da pruže rešenje o finansiranju oba javna servisa, još su na (pre)dugom štapudousvajanja i praktične primene. Njihove nacrte, naime, prvo očekuje postupak javne rasprave, pa tek onda sve ostalo predviđeno procedurom, što, izgleda, i neće tako skoro! A dotle, RTS i RTV treba da žive i prežive! Kako?

Teško ili nikako! Jednostvano, para niotkuda trenutno nema, a dok se ne nabave ili ne stvore, vredi se ponadati da se Tijanićeve crne slutnje i prognoze, ipak, neće ostvariti. U suprotnom, posledice po obe televizijske kuće mogu biti- nesagledive!

Nema dileme da država mora (i treba) da učini sve kako bi pomogla RTSu i RTVu, jer bi bio nedozvoljiv presedan da se srpski Medijski javni servis ugasi zbog - nemaštine! Dodatna finansijska injekcija iz budžeta Vlade Republike Srbije u ovom slučaju svima bi dobro došla, ali bi sigurno i ubrzano donošenje seta medijskih zakona imalo svoj pozitivni efekat na pomenutu vrlo složenu situaciju u RTSu i RTVu.

Ogledalo ljudskih prava

Regulativa iz ove oblasti sama po sebi je veoma osetljiva, jer je uključena u oblasti na kojima se temelje ljudska prava, na kojima, inače, počiva napredno evropsko zakonodavstvo - kaže Slovenka Sandra BašićHrvatin, ekspert Evropske komisije zadužene za praćenje rada na medijskim zakonima u Srbiji. - Nikako se ne sme dozvoliti najgori scenario za RTS i RTV, pošto bi to predstavljalo političku neodgovornost, u koju ne verujem kad je reč o Srbiji. Tačno je da vaš Medijski servis ima specifičnosti i svoje pozitivne strane, ali je takođe tačno da država ima odgovornost prema njemu u pronalaženju stabilnog i nezavisnog finansiranja, koje ne bi ugrožavalo transparentnost i uređivački koncept lišen svakog političkog uticaja.

Da li je, možda, uređivačka nezavisnost srpskih javnih servisa, koju pominje gospođa BašićHrvatin, ugrožena konačnim ukidanjem pretplate i prelaska RTSa i RTVa na finansiranje iz državnog budžeta na dve godine? Za one koji to možda ne znaju, već nekoliko meseci upravo je to sugestija iz vrha Vlade Srbije, s kojom se radna grupa za izradu medijskog seta zakona nije u potpunosti složila.

Njihov predlog zasnivao se na jednoj vrsti kombinovane varijante - pretplata ostaje, uz efikasniji sistem naplate, a nedostajuća sredstva, u zavisnosti od naplativosti, treba nadomestiti iz budžeta. Oba modela nisu nepoznata u Evropi.

Neke skandinavske države i, recimo, Španija i Crna Gora, svoje medijske servise finansiraju direktno iz budžeta, dok ostali manjeviše primenjuju druge modalitete, uključujući i onaj koji je predložila Stručna radna grupa za izradu medijske regulative.

Ne mogu „i jare i pare"

Mene više od svega zanima zašto građani Srbije izbegavaju da plate TV pretplatu kao svoju obavezu, a tako mnogo vremena provode prateći programe RTSa i RTVa - pita se Sandra BašićHrvatin. - Znam da je u Srbiji teška ekonomska situacija, koja najviše pogađa najsiromašnije slojeve, koji nemaju od čega da plate ono što gledaju na televiziji. Ali meni se čini da je pravi uzrok ove krize što ste pre otprilike jedne decenije ukinuli pretplatu, a zatim je nekoliko godina kasnije vratili i tako priznali da je u tom pogledu greška načinjena. Bojim se da tako ne bude i ovog puta, jer se postavlja pitanje šta posle dve godine budžetskog finansiranja, koje takođe, suštinski, finansiraju građani Srbije? Kakva će tada biti finansijska održivost vaših javnih servisa?

Da li će istekom planiranog roka pretplata opet biti aktuelna? Upozorila sam vaše nadležne da bi povratak TV pretplate posle dvogodišnje pauze bio ravan nemogućoj misiji. 0 svemu treba još jednom podrobno razmisliti, jer se s građanima ne može jednog dana jedno, a sutradan drugo! 0 samoj sumnji kako će javni servisi sredstvima iz budžeta neprestano zavisiti od političke volje onih na vlasti ne bih ovom prilikom, pošto je to za moje shvatanje poslednja solucija.

Sasvim je izvesno da se ni u ovom slučaju ne mogu imati „i jare i pare". Ono što je, ipak, u ovom trenutku imperativ, svakako se odnosi na donošenje medijskih zakona po hitnom postupku, koji bi okončali agoniju srpskih javnih servisa, bez obzira na modalitet samog finansiranja. U tom pogledu, ohrabruju najave iz resornog Ministarstva kulture i informisanja, gde postoji uverenje da će RTS i RTV opstati do konačnog rešenja problema, koji je za oba medijska servisa ekonomsko pitanje svih pitanja. U slučaju odugovlačenja, nepreduzimanja neophodnih koraka sanacije i obezbeđivanja neophodnih sredstava za nastavak rada, Srbija će se suočiti s neprijatnošću - nestankom javnih sevisa!

Situacija oko RTSa i RTVa svakodnevno se prati i niko u Srbiji neće dozvoliti da se ta dva javna servisa ugase tvrdi se u Ministarstvu kulture i informisanja. - Nedavno je predstavljanje medijskih zakona najavljeno na sednici Skupštinskog Odbora za kulturu i medije. Čini se sve kako bismo izašli iz situacije koja nikome ne čini na čast.

Vlada Srbije nezvanično je već izašla s predlogom da se na godišnjem nivou izdvoji 26 miliona evra za RTS i duplo manje za RTV. Negde u martu pričalo se o 60, odnosno 20 miliona evra za oba srpska javna servisa, ali je rebalans budžeta u međuvremenu očito smanjio navedene cifre. Međutim, bez obzira na to o kojem će iznosu na kraju biti reč, mora se imati u vidu da RTS i RTV po raznim osnovama duguje više od 150 miliona evra, što su i za zemlje bogatije od Srbije ozbiljne pare.

Iako vreme za odlučivanje o sudbini finansiranja i daljeg opstanka oba javna servisa polako ističe, svi su izgledi da će ovo pitanje morati da se rešava hitno, najkasnije u septembru. Naime, tada će biti veoma važno, da ne kažemo presudno, pozabaviti se sudbinom RTSa i RTVa, jer u oktobru sledi prvi i za mnoge najvažniji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije prema Evropskoj uniji, u kojem svaka pozitivnost, pa i ona o medijskoj regulativi, može presudno uticati na jezičak vage koja određuje dalju evropsku sudbinu Republike Srbije.

Neizvestan modalitet

Iako smo imali uveravanja u Ministarstvu kulture i informisanja da će minule sedmice biti doneta konačna odluka o načinu finansiranja javnih servisa (RTS i RTV), do toga ipak nije došlo. Zato je i nadalje otvoreno pitanje - na koji način i koji će model biti primenjen prilikom budućeg finansiranja oba javna servisa? Da li će to biti iz državnog budžeta, što nije deo uobičajene evropske prakse, ili će pretplata ostati u okvirima sadašnjeg modaliteta, ili će se, možda, posegnuti za nekom kombinovanom varijantom? Odgovora trenutno nema, iako nam je u Ministarstvu kulture i informisanja nagovešteno da će u vezi s ovim pitanjem sve biti jasnije u nedelji koja je pred nama, odnosno posle rekonstrukcije Vlade Republike Srbije.