Vesti

19. 01. 2026.

Autor: Branko Čečen Izvor: Cenzolovka

Veštačka inteligencija ne može da izađe na teren

Kako odgovorni mediji da izađu na kraj sa potrebama mlade publike, „digitalnih stvaralaca" koje baš briga za pravila novinarske profesije, influenserima i kohortama uvlakačkih jutjubera, zadovoljnih svojim klikovima...? Šta za digitalno novinarstvo i medije predviđa 280 istaknutih profesionalaca iz 51 države sveta u novom izveštaju Rojtersovog instituta za medije?

Početkom svake od poslednjih 11 godina, Rojtersov institut za proučavanje novinarstva objavljuje rezultate ankete (“Digital News Project”) istaknutih urednika, menadžera i urednika za digitalni razvoj o budućnosti informativnog novinarstva na internetu.

U drugoj polovini svake godine, Rojtersov institut sprovodi i vrlo konkretno istraživanje na preko 50 medijskih tržišta sveta, koje je do sada pokazivalo visok stepen podudarnosti sa predviđanjima ovih anketa. Što je dobar razlog da se uputimo u ovo viđenje budućnosti eksplozije onlajn novinarstva i medijske produkcije i ove godine. Jer, iako smo u dubokoj informativnoj i medijskoj krizi, Srbija ipak nije ostrvo, bar na geografskim kartama i internetu, i trendovi vrlo brzo zapljusnu i naše obale.

Ekspanzija videa

Za početak – bilo bi mudro da redakcije koje nemaju značajnu video produkciju u ponudi, počnu hitno da rade na tome. Platforma koju daleko najviše anketiranih vidi kao buduće mesto za plasman svojih proizvoda je – YouTube. Mnogi će uložiti više napora i u produkciju za TikTok i Instagram, neki i u Google Discover( agregator vesti po algoritmu koji Google stvara na osnovu individualnih interesovanja), ali su od Fejsbuka i Iksa izgleda gotovo svi digli ruke.

U Srbiji Fejsbuk i dalje ima značajno veliki procenat korisnika (po nekim istraživanjima, po prvi put ga je u prošloj godini prestigao Instagram), a to je slučaj i sa mnogim drugim zemljama sveta, ali se razvoj sasvim logično vezuje za buduću, dakle mlađu publiku.

Fejsbuk je u većem delu sveta postao mreža za (uglavnom) starije korisnike interneta, baš kao i X, koji u Srbiji brojem korisnika nikada nije mogao ozbiljno da konkuriše Fejsbuku.

No, sasvim u skladu sa najavljenom ekspanzijom videa, TikTok je kod nas doživeo veoma ozbiljan skok sa brojem korisnika u samo jednoj godini, a ponašanje korisnika najavljuje još i veći. Sve platforme koje nude video, posebno kratki video, prosto divljaju, savršeno obrnuto proporcionalno količini vremena i koncentracije koju su korisnici spremni da ulože u razumevanje sveta u kojem žive.

Ogroman pad posete veb sajtovima

Optimizacija za pretraživače (SEO) je još jedna ranije važna aktivnost koja se više ne pojavljuje u planovima medijskih lidera sveta. Verovatno zato što se očekuje da ona reka korisnika koja je na veb sajtove proizvođača informative stizala sa pretraživača značajno presuši.

Rezultati istraživanja sa preko dve i po hiljade veb sajtova iz SAD i Evrope (specijalno sprovedenog za ovu anketu) govore da je broj korisnika koji pristiže sa Google pretraživača pao za čitava 33 procenta, a sa Google Discover platforme, koja je veoma važna za tržište Android operativnog sistema, za 21 procenat.

Ovakvi procenti su numerički prikaz istinski drastičnih promena na medijskom tržištu i zapravo znače desetine miliona korisnika kojih na ovim platformama više jednostavno nema.

Tako se nameće i jasna potreba za predviđanjem prirode i dinamike promena, ali i fleksibilnosti medijskih organizacija koje moraju da im se nekako prilagode, ako misle da prežive.

Digitalni stvaraoci, neopterećeni novinarskim standardima

Izraz digital creator, koji je uhodio novinare godinama, sada je postao jasno prisutna opasnost.

Podkasteri, tiktokeri, Jutjub objašnjivači, Instagram zvezde i svako ko bez odeće skače sa prvog sprata na glavu u bodljikavi žbun, odvlače pažnju korisnika informative i kada se ne bave vestima, a sada sve više njih „jaše” i na važnim događajima i procesima u svojim i tuđim društvima.

Problem koji mediji imaju sa njima nije u tome što su konkurencija. Medijski svet je brutalno konkurentan od kada postoji. Rat „svakog protiv svih” za korisnike je ugrađen u novinarski i medijski DNK i izazov privlačenja pažnje publike, ali po standardima novinarske profesije je nešto sa čime se informativa nosi već mnogo decenija.

Problem u toj jednačini su baš ti „standardi novinarske profesije”, koji „digitalne stvaraoce” uglavnom ne opterećuju mnogo, još češće uopšte, čineći njihovu produkciju brzom, bučnom i veoma privlačnom. Ali ne i konstruktivnom, u previše slučajeva.

Status društvenih mreža kao „ne-medija” koje ne podležu čak ni zakonima, a kamoli pristojnosti i bilo kakvim profesionalnim standardima, već samo efemerno neuhvatljivim „pravilima korišćenja“ mreža, stvara izuzetno nelojalnu konkurenciju kredibilnom novinarstvu, koje je skupo i često komplikovano da se proizvede.

Sličnu „opasnost” predstavlja i kredibilna samostalna novinarska proizvodnja na alternativnim platformama. Sasvim dobri novinari koji stvaraju sopstvene izvore informativne produkcije na Jutjubu ili Instagramu, konkurencija su kojoj treba mnogo manje vremena da izbaci materijal, sa mnogo manje kontrole, uređivačkih i produkcionih procedura i tehnoloških zahteva u odnosu na standardne medije i njihovu onlajn produkciju.

Industrija vesti „krvari” kvalitetne ljude (što brine 39 procenata anketiranih) u taj čudesni svet individualnog novinarstva, koji onda još postanu brza, atraktivna i kreativna konkurencija.

Zahvaljujući ovom trendu, 76 procenata anketiranih će tražiti od svojih novinarki i novinara da rade više kao digitalni kreatori nego kao do sada, a polovina će potražiti neku vrstu partnerstva sa već postojećim kreatorima.

Bauk profesionalnog novinarstva

Većina anketiranih namerava da smanji aktivnosti vezane za servisne informacije, takozvane „evergrin sadržaje” (nevezane za aktuelne događaje) i vesti van užeg fokusa svojih korisnika.

Razlog je najnoviji bauk profesionalnog novinarstva – veštačka inteligencija (VI) putem koje korisnici sve češće dolaze do ovakvih sadržaja, zaobilazeći tako posetu medijskim platformama, što znači i manji monetarni doprinos redakcijama.

Eto sasvim opipljivog negativnog uticaja VI na informisanje. Očekujmo ih još mnogo, naravno. No, s druge strane, formati i metode kojima redakcije planiraju da odgovore na ovaj „napad” možda i nisu tako loša trampa – najveći procenat anketiranih planira da baci više novinara na autentična istraživanja i prisustvo na terenu, što nikada nije loše.

Ako razmislimo o tome (a urednici su već razmislili, bar oni malo ambiciozniji), mnogo je bolje „trošiti” svoje novinare na nešto kreativno i značajno nego na to koje su autobuske linije skraćene zbog snega, što će VI i tako da pokupi za pola sekunde sa veb sajta javnog preduzeća.

VI je super, ali ne može da izađe ni na kakav teren, ili ubedi svedoka visoke korupcije da kaže šta zna o tome.

Naravno, zbog toga će redakcije da proizvode i druge stvari koje VI ne može, ili je bolje da to ne radi.

„Ljudske priče“ su jedan zabavan primer (zatražite tako nešto od bilo kojeg VI servisa i nećete znati da li da se smejete ili plačete – dosta ljudski, ali sasvim nekorisno), a za kontekstualne analize je već i činjenično utvrđeno da VI bukvalno folira kada se neko prevari pa ih zatraži, poziva se na nepostojeće događaje, pa čak i izmišlja događaje i izvore, i to čitave veb sajtove.

Kohorte uvlakačkih jutjubera

Mnogo je manje jasno, međutim, kako će mediji da izađu na kraj sa mladom publikom koja ima sve „tanje“ veze sa tradicionalnim, odgovornim medijima i sve lakše i lakše veruje u to da u „čet prozoru“ nekog VI servisa može da nađe korisne činjenice, što je ponekad tačno, a ponekad nije. A to nije dovoljno pouzdana statistika, ako vam je stalo do informisanja.

U adekvatnom kontekstu, koji je jedino važan za razumevanje devet od deset vesti, korisnik u tom VI prozorčetu ne može da ih nađe uopšte. Što je manje opasno od činjenice da publika koja koristi VI za informisanje (srećom još uvek ne tako brojna) ima poverenja u taj sadržaj.

Još je manje jasno kako će se izaći na kraj sa kohortama uvlakačkih jutjubera kojima se političari radosno podmeću za nekritičke intervjue u kojima pričaju šta hoće i ćute o bilo čemu što im ne odgovara.

Ta poplava sramotne servilnosti omogućava onima koji odlučuju o životima radosnih konzumenata da potpuno zaobiđu profesionalno propitivanje, proglase profesionalne medije za fake news i potom neuznemireno kradu državni novac, krše zakone i ustave i vojno i policijski intervenišu kako i gde im odgovara. Naravno da ih mediji u tome ne mogu sprečiti, ali mogu o tome da izveste.

Jutjuberi su savršeno zadovoljni svojim klikovima i posledičnim dolarima i ne gube mnogo sna nad sudbinama ostalih osoba na planeti. Kada ovome dodamo nezabeleženo širenje pravnih i medijskih napada na kredibilne medije i sistemsko srubljivanje slobode medija i izražavanja, situacija nam se oslikava kao duboko zabrinjavajuća, ako ćemo da okolišamo.

Ako nećemo, videćemo u svojoj budućnosti potpuno opasan, organizovan, sjajno finansiran i beskrupulozan napad na vrednosti koje počivaju na ljudskim pravima i demokratiji, a tako „obrađenim“ društvima slobodni i kredibilni mediji ne samo da ne trebaju, već i nepodnošljivo smetaju.

Bot-armije sveta zadovoljno trljaju ruke – tako rudimentarno i neprofesionalno informisanje više se jednostavno ne može razlikovati od njihovih, obično smandrljanih manipulacija. Tužno. Što rek’o Tramp.

Uzmimo onda i optimizam anketiranih medijskih lidera razvoja jednako ozbiljno kao i sva ova predviđanja – novinarstvo snažnije zasnovano na autentičnom „glasu“ i ličnosti novinara, multi-formatirani medijski proizvodi (audio, video, grafika, animacija…), odgovorno i transparentno korišćenje VI u produkciji i organizaciji kredibilnog novinarskog sadržaja, trebalo bi da donesu veću efikasnost, kao i relevantnije i privlačnije novinarstvo.

Mnogo lidera vidi u snalaženju između svih ovih faktora put u sigurnu budućnost njihovih medija, ako ne i u kvalitetnije novinarstvo uopšte.

Što se tiče efikasnosti, privlačnosti i više novinarske ličnosti u izveštavanju, ako se zadrže standardi – i bilo je vreme. Odavno. Što se tiče kvaliteta novinarstva, međutim, teško je biti optimista.

Ko i kako

Mišljenja i predviđanja pažljivo odabranih 280 osoba strukturirana su u ovoj anketi u skladu sa rezultatima i metodologijom prošlogodišnjeg detaljnog statističkog istraživanja (“Digital News Report”) digitalnih medijskih tržišta, u koja je od prošle godine obuhvaćena i Srbija.

Svi učesnici ankete na neki su način u svojim organizacijama zaduženi za strategije razvoja njihovih medija, a uzorak nije posebno formiran, pa rezultati predstavljaju presek mišljenja ovih profesionalki i profesionalaca.

Projekat podržava Google News Initiative, koji finansira projekte usmerene na razvoj i popularizaciju kredibilnog novinarstva i vesti. Autor ankete je Nik Njumen, viši saradnik Instituta, koji radi u sklopu Oksfordskog univerziteta.