Vesti
06. 03. 2026.
Razvoj veštačke inteligencije i novinari: Pokradeš, zaradiš, odbaciš
Meta je za razvoj svojih modela veštačke inteligencije koristila bez dozvole ogromne količine materijala u Evropi koji je zaštićen autorskim pravima - knjige, novinarske tekstove, naučne radove. Evropski pisci i novinari zahtevaju da prestane sa nezakonitim korišćenjem njihovih tekstova.
Dok u Sjedinjenim Američkim Državama kompanija Meta vodi računa o autorskim pravima novinara prilikom obučavanja svojih modela veštačke inteligencije, u Evropi pak ilegalno eksploatiše autorska prava. Upravo je u SAD sklopila višemilionski ugovor sa kompanijom News Corp., izdavačem Volstrit žurnala, vredan 50 miliona dolara godišnje. Ništa slično u Evropi.
Holandsko udruženje pisaca (Auteursbond), Holandsko udruženje novinara (NVJ) i Fondacija Lira poslali su zvaničan zahtev Meti, kompaniji koja stoji iza Instagrama i Fejsbuka, i programeru modela veštačke inteligencije Lama, da odmah prekine sa nezakonitim korišćenjem autorskih dela holandskih pisaca, prevodilaca i novinara u obuci svojih modela veštačke inteligencije, objavila je Evropska federacija novinara (EFJ).
VI nezakonito koristi rad pisaca i novinara
„Nismo protiv velikih jezičkih modela, ali industrija veštačke inteligencije vredi milijarde dolara, a nezakonito koristi i preuzima rad pisaca, prevodilaca i novinara. To mora da prestane. Razumno je da moraju da počnu da plaćaju. Autori nisu besplatan resurs za veštačku inteligenciju”, podvukla je Lizbet van Zonen, predsednica Udruženja holandskih pisaca.
„Bez našeg rada, nema veštačke inteligencije”, podvlači Tomas Bruning, generalni sekretar NVJ-a i dodaje:
„Pravedna nadoknada je neophodna kako bi se osiguralo da novinari i pisci mogu da nastave svoj rad. Njihov rad je neophodan za razvoj i inovacije velikih jezičkih modela. Bez tog temelja, ovi modeli će izgubiti relevantnost i kvalitet.“
Razvijajući modele veštačke inteligencije, Meta je nelegalno koristila ogromne količine materijala zaštićenog autorskim pravima iz skupova podataka. To uključuje knjige, članke i druge tekstove koji su kopirani i distribuirani bez dozvole autora.
Dozvola nije tražena od dotičnih autora, niti je isplaćena bilo kakva naknada, kako ističu u NVJ. To krši autorska prava, ali i potkopava ekonomski i kreativni položaj pisaca, prevodilaca i novinara.
Sa ovim modelima veštačke inteligencije, Meta je vođena komercijalnim interesima i očekuje da će u budućnosti ostvariti velike ekonomske prihode.
To je u „dubokoj suprotnosti”, kako kažu u svom zahtevu Meti, sa položajem autora tekstova, koji su u riziku da budu izbačeni na marginu od strane sistema obučenih korišćenjem rada koji im je zapravo ukraden.
Upravo zato ove organizacije zahtevaju da kompanija prestane da nelegalno koristi izvore podataka za obučavanje modela veštačke inteligencije, ali i pozivaju Metu da otpočne razgovore o legalnom korišćenju.
S druge strane Atlantika, sa kompanijom News Corp, čiji je predsednik emeritus Rupert Merodok, a vodi je Robert Tomson, sporazum će trajati najmanje tri godine i omogućiće Meti da koristi sadržaj zaštićen autorskim pravima iz medijskih usluga Nenjs Corp. u SAD i Velikoj Britaniji. Tomson je nagovestio dodatne sporazume naredne nedelje.
Još u decembru kompanija je najavila da počinju da nude „širi spektar sadržaja u realnom vremenu na platformi Meta AI – od globalnih, udarnih vesti do zabave, priča o načinu života i još mnogo toga“.
Ej-Džej Vest: Odvratno
Prošle godine je u Londonu stotine autora protestovalo ispred sedišta Mete zbog neovlašćenog korišćenja njihovih dela za obuku modela veštačke inteligencije. Protest je usledio nakon što je otkriveno da je Meta navodno eksploatisala onlajn biblioteku LibGen (Library Genesis), bazu podataka u kojoj se nalazi 81 milion istraživačkih tekstova i više od 7,5 miliona knjiga. Velika većina dela su zaštićena autorskim pravima.
Prema dokumentima američkog suda, tu praksu je interno odobrio Mark Zakerberg.
„To što se moj rad, koji sam pisao godinama i u koji sam uložio srce i dušu, koristi da bi se zaradilo još više novca za tehnološke milijardere, bez moje dozvole, toliko je odvratno“, izjavio je za AFP Ej-Džej Vest, engleski pisac i novinar.
Generalna direktorka Britanskog društva autora, Ana Ganli, ocenila je da su pisci sa pravom ljuti.
I ovo nije jedini problem sa kojim se suočava Mark Zakerberg.
Zastupnici Ministarstva pravde Novog Meksika smatraju da je gigant društvenih mreža godinama davao prioritet profitu u odnosu na bezbednost dece. U tužbi tvrde da je Meta omogućila predatorima da ciljaju i eksploatišu decu.
Tokom suđenja, predstavili su niz internih imejlova i drugih komunikacija od 2014. do 2017. godine koji pokazuju da su zaposlenima u Meti dati ciljevi u pogledu produženja vremena korišćenja platformi i povećanja prihoda.
U jednom mejlu iz 2015. godine navedeno je da je cilj 25 milijardi dolara prihoda za naredne godine, kao i povećanje vremena korišćenja Fejsbuka od 12 odsto.
Državni tužilac je istakao da su zaposleni u toj kompaniji otkrili da je „nekoliko karakteristika proizvoda Instagrama i Fejsbuka dizajnirano da obezbedi nalet dopamina kako bi se povećalo vreme provedeno na njima“.
Da li Meta čita poruke na WhatsApp-u?
U okviru suđenja u Santa Feu, prekjuče su porotnici čuli snimljeno svedočenje kompanije Meta Platforms Ink. i osnivača Fejsbuka, koje je na mrežama ocenjeno uglavnom kao – neubedljivo.
Ovo je samo jedna od tužbi koje su protiv kompanije pokrenute širom SAD. Američke vlasti istražuju i da li kompanija može da pristupi privatnim komunikacijama korisnika WhatsApp, a nakon što je protiv Mete podneta tužba u kojoj se upravo to tvrdi.
Advokatska firma koja je podnela tužbu, navodna otkrića pripisuje neimenovanim „hrabrim“ uzbunjivačima iz Australije, Brazila, Indije, Meksika i Južne Afrike.
Meta negira navode i sugeriše da je takva tvrdnja taktika za podršku NSO grupi, izraelskoj firmi koja razvija špijunski softver koji se koristi protiv aktivista i novinara, a koja je nedavno izgubila tužbu koju je pokrenuo WhatsApp.
Američki savezni sud je u oktobru 2025. godine, a nakon šestogodišnjeg sudskog spora, trajno zabranio izraelskoj firmi za špijunski softver da cilja korisnike WhatsAppa svojim špijunskim softverom Pegasus.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.