Vesti
30. 04. 2026.
Pritisci i pretnje eskalirale na Balkanu: Novinarke na udaru
Uz stalni pad medijskih sloboda na Zapadnom Balkanu sve više je pritisaka na novinare, koji rade pod raznim vrstama pritisaka, uz pretnje i zastrašivanje, kakvi su eskalirali proteklih godina, čemu su naročito izložene novinarke, poručili su danas učesnici konferencije Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Mreže Sejfžurnalist.
Bezbednost novinara na Zapadnom Balkanu odraz je ukupnog medijskog okruženja, političkih pritisaka, bez odgovora insitucija, uz normalizaciju mizoginog izražavanja, naročito u digitalnom prostoru, dodatno nesigurne uslove rada, uz neujednačenu zaštitu u redakcijama, rečeno je na skupu „Od činjenica do promena: bezbednost i položaj novinara na Zapadnom Balkanu“, povodom 3. maja – Međunarodnog dana slobode medija.
U Srbiji su novinarke počele da dobijaju i batine na ulici, izjavila je generalni sekretar NUNS Tamara Filipović Stevanović.
Ona je ocenila da je najgori primer Srbija, gde je prošle godine zabeleženo 276 slučajeva pretnji po život i napada na novinare pojedince, ne i redakcije, u kojima se 78 odnosilo na žene.
U Crnoj Gori su zabeležena 33 napada na novinare, pri čemu su žene bile žrtve 18 puta.
Prema podacima NUNS, u Bosni i Hercegovini je bilo 35 slučajeva, od čega osam napada na žene.
U Hrvatskoj su od 24 napada na novinare u 11 žrtve bile žene, a u Severnoj Makedoniji su žene bile žrtve u dva od šest incidenata.
Navodi se da su se u Albaniji dogodila 42 incidenta, pri čemu su 13 puta bile targetirene novinarke, dok su u 68 napada na novinare na Kosovu devet puta žrtve bile žene.
Zakonodavni okviri u većini zemalja postoje, bar delimično, ali praksa izostaje. Redakcije često nisu bezbedno mesto, a svuda je jedinstven problem da novinarke ne prijavljuju incidente, zbog nepoverenja u institucije i utiska da će posledice, nakon prijave, biti nikakve, što ih obeshrabruje.
Zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Beogradu Plamena Halačeva je navela da se od Srbije, kao kandidata za članstvo u EU, zahteva da zaštiti novinare, uz protekciju izveštača, primenu zakona i posvećenost da novinari rade slobodno i bezbedni, svakog dana.
Plamena Halačeva je izjavila da pritisci na novinare nisu ograničeni samo na jednu zemlju, pošto izveštači širom sveta rade pod opsadom pretnji, nadzora, kleveta.
Za žene novinare su opasnosti pomnožene kroz mizoginiju, seksualno uznemiravanje i sračunate kampanje, ocenila je Plamena Halačeva.
Prema njenim rečima, od 2020. godine nasilje prema novinarima je u porastu od 25 do 42 odsto, dok je digitalno nasilje prešlo u fizičku opasnost po izveštače, dok je okruženje mnogo opasnije.
Ambasador Australije u Beogradu Piter Trasvel je ocenio da je bezbednost novinara problem javne bezbednosti, zbog čega zahteva odgovor institucija.
Trasvel je izjavio da je njegova zemlja u prošloj godini finansirala projekte podrške novinarima na Balkanu i dodao da bezbednost novinara mora biti utemeljena kroz profesionalno okruženje.
Konferencija će okupiti novinare, predstavnike institucija i međunarodnih organizacija, pravne stručnjake, istraživače i organizacije civilnog društva, radi predstavljanja najnovijih nalaza istraživanja i otvaranja dijaloga o bezbednosti novinara, sa posebnim fokusom na položaj žena u medijima.
Novinar iz Bosne i Hercegovine Mirna Stanković Luković je navela slučajeve napada na Tik Tok nalogu protiv četiri novinarke u BiH, zbog kojih uhapšeni napadač čeka suđenje u Sarajevu, dok je u Banjaluci osuđen lokalni političar, zbog pretnji novinarki.
Prema rečima novinara iz Srbije Marije Babić, zabrinjavajuće je što su među 77 napada na izveštače u Srbiji, uključjući 26 ataka na žene, zabeleženi policajci.
Trend neprijavljivanja napada je prisutan naročito na lokalu. Većina pretnji novinarima u onlajn sferi je rodno zasnovana, uz trend nekažnjivosti, izjavila je Marija Babić.
Prema njenim rečima, novinarke su kao problem isticale što se njihove redakcije nisu dovoljno angažovale u slučajevima napada.
Novinar iz Crne Gore Marijana Camović Veličković je navela da je u njenoj zemlji postignut pomak u rešavanju slučajeva napada na novinarke, kojih je u prošloj godini bilo 18, ali je većina nerešena.
Najviša kazna za pretnju novinarki je devet meseci zatvora. Napadači na novinarke u Crnoj Gori su uvek muškarci iz kriminalnog miljea, biznis sektora i politike, izjavila je Marijana Cemović Veličković.
Novinar sa Kosova Džemalj Redža je rekao da su novinarke otpornije i da se ne zaustavljaju lako posle pretnji.
Novinarsko udruženje im pruža pravnu pomoć u tim slučajevima. Postoji saradnja sa novinarima sa severa Kosova, kao i u slučaju napada na urednika portala KoSSev Tatjanu Lazarević, naveo je Redža.
Prema rečima novinarke iz Albanije Blerjane Bilo, iako u njenoj zemlji postoje protokoli za postupanje u slučajevima napada na novinare, malo ih je procesuirano.
Blerjana Bilo je izjavila da su ustanovljeni mehanizmi protiv SLAPP tužbi, koji su u početnoj fazi, zbog obaveza Albanije prema Evropskoj uniji, ali da još ne funkcioniše.
Novinar iz Hrvatske Monika Kutri je navela da je u njenoj zemlji lane zabeleženo 30 pretnji i napada na medijske radnike.
To nije ni trećina stvarnih napada. Najveći problem je što ih Državno tužilaštvo ne procesuira po službenoj dužnosti, iako je to inkorporirano u zakon, tvrdi Monika Kutri.
Novinar iz Severne Makedonije Milan Spirovski je govorio o nekažnjivosti i neprijavljivanju napada na novinare, uz nedostatak sistemske podrške.
Pretnje novinarima se normalizuju, a odgovor institucija je nedovoljan i nedosledan, iako je u Makedoniji napad na novinara formalizovan kao na službeno lice, ocenio je Spirovski.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.