Vesti
02. 05. 2026.
„Niko nije slep“: Zašto je sloboda medija u Srbiji u nikad goroj situaciji?
Svetski dan slobode medija koji se obeležava 3. maja Srbija dočekuje sa nikad lošijim rezultatima. U najnovijem izveštaju Reportera bez granice (RSF), koji meri Svetski indeks slobode štampe, naša zemlja se ubraja u one sa “teškom situacijom”, rangirana je na 104. mestu, osam mesta lošije nego u predhodnom izveštaju.
U odnosu na zemlje u okruženju i tu smo na začelju tabele. Medijski radnici u Srbiji nisu iznenađeni zbog toga, jer kako kažu “niko nije slep” da vidi šta se u Srbiji dešava i koliko vlast radi na gušenju informisanja.
Izuzev Kosova koje je napredovalo za 15. mesta, sloboda medija na Zapadnom Balkanu je generalno u padu. Ispred Srbije se na listi nalaze Slovenija koja je na 36. mestu, Crna Gora na 41, Severna Makedonija na 45, Hrvatska 53, Albanija 83, Kosovo 84, a Bosna i Hercegovina je na 90. poziciji.
„Iako Albanija (83. mesto, pad od tri mesta), Bosna i Hercegovina (90. mesto, pad od četiri mesta) i Srbija (104. mesto, pad od osam mesta) teže da se pridruže Evropskoj uniji (EU), sve tri zemlje su neprijateljski nastrojene prema novinarstvu i ranjive na propagandu“, ukazuje RSF.
Izveštaj pokazuje i da se Srbija, iako ima i kvalitetno novinarstvo koje je nagrađivano za istraživanja kriminala i korupcije, nalazi između rasprostranjenih lažnih vesti i propagande. Uprkos solidnom pravnom okviru, novinari su izloženi političkom pritisku, a zločini počinjeni nad njima ostaju nekažnjeni.
“Sa više od 2.000 registrovanih medija u zemlji, tržište je veoma fragmentisano. Najuticajniji mediji uključuju javni servis RTS, druge nacionalne TV kanale, nezavisni kablovski kanal N1 i nekoliko tabloida. Istraživačko novinarstvo dobija na vidljivosti i uticaju. Ruski propagandni TV kanal RT (ranije Russia Today), zabranjen u Evropskoj uniji u okviru sankcija zbog ruske invazije na Ukrajinu, sada ima ogranak u Beogradu pod nazivom RT Balkan. Propaganda Kremlja se emituje i putem nacionalnih medija,” navodi se u izveštaju Reportera bez granica.
Takođe zapažaju i da su, u političkoj klimi koja je dodatno polarizovana antivladinim protestima od 2023. do 2025, novinari bili često meta napada članova vladajuće elite predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji se smatra “predatorom medijskih sloboda”, a ti napadi se dodatno pojačavaju na pojedinim nacionalnim TV kanalima.
Slobodan Ćirić, potpredsednik Udruženja novinara Srbije, kaže za Danas da nije iznenađen ocenom „Reportera bez granica“ po kojoj je indeks slobode medija u Srbiji u padu u odnosu na prethodni period.
“Mislio sam, čak, da će taj pad biti i veći”, kaže on.
U zemlji u kojoj predstavnici vlasti, kako kaže, kvalitet novinarstva mere stepenom služenja istoj toj vlasti i stepenom propagandnog, a ne kritičkog uticaja medija na javnost, logično je da indeks slobode medija bude nizak.
“U zemlji u kojoj dobar deo ljudi koji se zovu novinarima, iz straha ili iz neposredne materijalne koristi, svoj posao – traganje za istinom, zamenjuje propagandno-poltronskim traganjem za željama vlastodržaca, logično je da indeks slobode štampe bude na niskom nivou. Konačno, u zemlji u kojoj i dobar deo stanovnika više voli da bude malograđanin – da zaviruje u tuđi novčanik, tanjir ili krevet, nego da bude građanin – slobodan čovek koji misli svojom glavom, logično je da indeks slobode medija bude na niskom nivou. I teška je zabluda misliti da je sve ovo samo pitanje medija i novinarske profesije i da se stvari mogu promeniti reformom samo tih sfera. Ne, sve ovo je pitanje dubokih sistemskih promena, koje, zna se kako dolaze….”, zaključuje on.
Istovremeno, novinar Branko Čečen, komentarišući to što je Srbija po indeksu slobode medija zabeležila do sada najlošiji rezultat i što smo najgori u regionu, kaže da niko nije slep, naročito ne Reporteri bez granica da vide šta se dešava.
“Pravo pitanje je šta je još preostalo režimu da uradi na gušenju informisanja, a odgovor je da još nisu počeli da nas ubijaju i nisu uveli državnu cenzuru. Sve ostalo je tu. Biju nas, hapse, prete, vređaju, guše dotok informacija do građana, preplavljuju medijski prostor svojim veštačkim vestima napravljenim za ukradene pare građana, sude ljudima za postove na društvenim mrežama… Isključili su svaki mehanizam kazne za napad na novinarku ili novinara. Pa niko nije slep, naročito ne Reporteri bez granica. Nismo mi njima prva diktatura koju gledaju kako raste”, navodi Čečen za Danas i dodaje da je ovaj režim u samrtnom ropcu.
“Jednom rukom ubija jadne ostatke informisanja, dok drugom folira novi plularizam na RTS-u, malo zbog svojih zaluđenih birača, a više zbog para od Evropske komisije i jadnog pokušaja da izbore koji se bliže prikaže kao iole slobodne. Građani lude u toj šizofreniji, a to je, čini se, i najvažniji cilj svega ovoga – izmoriti nas kako bi se nastavila ova kombinacija uzurpacije vlasti i izdaje svakog interesa ove zemlje, samo da se nastavi otimačina naših para”, ističe Čečen.
Reporteri bez granica u izveštaju ukazuju da se sloboda štampe postepeno pogoršava i da je ovo prvi put u istoriji Svetskog indeksa slobode štampe da više od polovine zemalja sveta sada spada u „teške“ ili „veoma ozbiljne“ kategorije slobode štampe.
Za 25 godina, prosečan rezultat svih 180 zemalja i teritorija uključenih u rangiranje nikada nije bio tako nizak. Pravni indikator indeksa je najviše opao u poslednjoj godini, što je jasan znak da je novinarstvo sve više kriminalizovano širom sveta.
Sa druge strane, pored Norveške, koja će desetu godinu za redom beleži prvo mesto, još samo u šest zemalja se sloboda medija ocenjuje kao „dobra“ – Holandija, Estonija, Danska, Švedska, Finska i Irska.
Gde je naopasnije za novinare?
Istočna Evropa i Bliski istok su dva najopasnija regiona za novinare na svetu, kao što su to bili i u prethodnih 25 godina. To se ogleda u rangiranju Rusije Vladimira Putina (172. mesto), koja je nastavila svoju agresiju na Ukrajinu, navodi se u izveštaju i dodaje da ostaje jedna od najgorih zemalja po pitanju slobode štampe. Iran (pad od jednog mesta na 177. mesto) takođe ostaje pri dnu rang liste, ograničen represijom režima i američko-izraelskim ratom na njegovom tlu.
Informacioni prostor u nekim zemljama se smanjio u poslednjih 25 godina zbog političkih promena i sve represivnijih režima. Ovo je posebno slučaj u Hong Kongu (pad od 122 mesta) otkako je Peking pooštrio kontrolu nad teritorijom, u El Salvadoru, koji je pao za 105 mesta od 2014. godine i početka rata protiv „marasa“, ili „bandi“, i u Gruziji, koja je pala za 75 mesta, jer se obračun sa štampom intenzivirao poslednjih godina, stoji u izveštaju reportera bez granice.
Najveći pad zabeležen u Indeksu za 2026. godinu (37 mesta) zabeležio je Niger (120. mesto), što ističe širi pad slobode štampe u regionu Sahela koji je viđen poslednjih godina, jer su napadi naoružanih grupa i vladajućih hunti ugrozili pravo na uravnotežene informacije iz različitih izvora.
Na Bliskom istoku, Saudijska Arabija (pad za 14 mesta) plaća cenu za ponovljene akte nasilja vlasti nad novinarima u 2025. godini, uključujući pogubljenje Turkija el-Džasera.
Nasuprot tome, pad diktature Bašara el-Asada u decembru 2024. i naknadna politička tranzicija podigli su Siriju sa 177. na 141. mesto, nakon godina kada je bila jedna od deset zemalja na začelju liste.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.