Vesti

30. 08. 2013.

Autor: Nedim Sejdinović Izvor: Novi Magazin

Hoće li preživeti RTV

U isčekivanju novog ministra kulture i informisanja vest da će Radio televizija Vojvodine 1. septembra prestati da emituje program shvaćena je kao kraj pokrajinskog javnog servisa i ozbiljno urušavanje medijske slike javnog servisa. Zašto je tako i koja su rešenja, istraživao je Nedim Sejdinović.

Prilična je politička i medijska galama usledila po objavljivanju teksta u listu „Danas" (23. avgust) pod naslovom „RTV prekida program?" u čijem se podnaslovu navodi da će vojvođanski javni servis prestati sa emituje program 1. septembra.

Sam članak, doduše, ne korespondira u potpunosti sa uredničkom opremom: u njemu se navodi da će RTV nastaviti da proizvodi informativni program a da će svi ostali projekti biti stavljeni ad acta, podrazumevajući valjda da će na kanalima da teku reprize, strani program i „informativa".

Javnost, pre svega vojvođanska, taj je tekst doživela kao kraj ove medijske kuće. Tim pre jer bi ovakav razvoj događaja očekivali svi oni koji su iole upućeni u stanje u ovom mediju i(li) koji su pratili saopštenja, apele, molbe, analize koje su se povodom toga pojavljivali u javnosti. Ćutali su jedino oni koji su najbitniji i u čijim se rukama nalazi sudbina Javnog servisa Vojvodine: predstavnici Vlade Srbije.

Tog dana novinari su željno očekivali saopštenje iz RTV-a, u kojem je trebalo da se demantuje ili potvrdi pisanje „Danasa".

Pre toga usledile su reakcije novinarskih udruženja, političkih stranaka, civilnog društva, u kojima se protestuje zbog katastrofalnog finansijskog stanja u RTV, kritikuje republička vlada i apeluje na nju da pod hitno nešto preduzme.

Pri kraju dana oglasilo se i rukovodstvo RTV-a sa „balansiranim saopštenjem" u kojem se ističe da javni servis „krajnjim naporima i zalaganjem zaposlenih održava kontinuitet emitovanja i radijskog i televizijskog programa":

,,I pored toga što je RTV u najtežoj finansijskoj situaciji od njenog nastanka, program se emituje po utvrđenim planovima. Imajući u vidu da je priliv prihoda od pretplate, tokom avgusta, gotovo prekinut, menadžment RTV-a izražava očekivanje da će Vlada Republike Srbije, u najkraćem roku, obezbediti rešenje, kojim će se proizvodnja programa u tom javnom servisu osigurati, pod istim uslovima, kao i u Radio- televiziji Srbije".

Četiri dana kasnije oglasio se i Slobodan Arežina; direktor i glavni odgovorni urednik RTVa. On je demantovao da će doći do prekida programa 1. septembra.

,,Ne, dotle ćemo izdržati, nije to nešto što je vezano za jedan dan. Svakog dana mi na programu podsećamo gledaoce u kakvim se problemima nalazimo.

Poslovanje je sve teže i teže, a ne znam da li iko može da kaže da se to vidi na programu jer naša gledanost i slušanost rastu", izjavio je Arežina.

NEMA NI OBEĆANjA: Kako bilo, situacija jeste definitivno najteža od nastanka RTVa, ranije dela RTSa, a još ranije RTV NS. Zaposlenima kasni plata, ne plaćaju im se doprinosi, ogromni su dugovi za struju, vodu, zakup prostorija...

Došlo se do toga da nema sredstava ni za kancelarijski materijal i benzin pa se putuje samo iz preke potrebe. Iako su međunarodne organizacije i institucije EU koje se bave medijskim slobodama svesne značaja Javnog servisa Vojvodine, između ostalog i zbog toga što on emituje program na deset jezika (RTS praktično nema manjinski program), predstavnici republičke vlasti ignorišu finansijski sunovrat ove medijske kuće.

Rebalansom republičkog budžeta za ovu godinu predviđena je pozajmica RTS-u od 2,4 milijarde dinara, koja će najverovatnije biti bespovratna i koja je počela da se daje mnogo pre usvajanja rebalansa, dok je RTV potpuno ignorisan. RTS-u je, inače, pomoć dodeljena vrlo brzo nakon izjave (skoro bivšeg) ministra finansija: "Ako ne umeju da vode televiziju, neka je ugase."

Na dan usvajanja rebalansa, Mlađan Dinkić je na pitanje zašto nema RTV-a nonšalantno odgovorio da bi bilo u redu da Vlada Vojvodine pomogne ovaj javni servis, s obzirom na činjenicu da je vojvođanski budžet ,,u suficitu 2,8 milijarde dinara".

Izgleda da je smetnuo s uma da pokrajinska vlast nema formalnih ingerencija nad RTV-om i da jedino po zakonu RTV-u može da pomogne „kroz projektno finansiranje za arhiviranja TV građe i predstojeće digitalizacije".

Rasprava o osnivačkim pravima nad RTV Vojvodine vodila se pre nekoliko godina između republike i pokrajine, a predlogom Statuta pokrajina je tražila osnivačka prava nad ovom kućom. Nije ih dobila. Sa druge strane, vojvođanski premijer Bojan Pajtić je polovinom avgusta rekao da trenutno republička vlada „građanima Vojvodine, prema ustavnim odredbama, duguje 32 milijarde dinara".

BEZDOMNI SERVIS: Medijski eksperti tvrde da je situacija takva da, ako republička vlast zaista ima nameru da ugasi RTV (setimo se da je ranije bilo izjava da bi ovu radioteleviziju trebalo pretvoriti u dopisništvo RTS-a), potrebno je samo da ništa ne preduzima i da pusti da finansijski iscrpljena kuća polako nestane iz javnog prostora.

RTV i novinarska i medijska udruženja već godinama upozoravaju da je ovaj medij diskriminisan, da radi u iznajmljenim prostorijama, da poseduje zastarelu opremu i neadekvatnu tehničku infrastrukturu.

Protestovalo se i zbog distribucije pretplate, jer se ona prelazeći sa računa na račun (Elektrovojvodina EPS RTS RTV) osipala, i do RTV-a nije stizalo zakonskih 70 odsto prikupljenih na teritoriji Vojvodine.

Podsećalo se i na to da RTV u poslednje dve godine pokazuje značajan profesionalni napredak i povećava rejting. Posle teksta u „Danasu" predstavnici nacionalnih manjina okupljeni u Pokrajinskom savetu nacionalnih zajednica zahtevali od Vlade Srbije da pod hitno obezbedi opstanak RTV-a.

Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korheca rekao je da je do loše situacije u RTV-u doveo niz pogrešnih političkih odluka od strane vrha republičke vlasti: „Smatram da oni koji su doveli do ove situacije treba da preuzmu odgovornost, a to je predsednik republike, premijer i njegov pomoćnik. I RTV bi trebao da dobija pomoć, dok se ne krene sa finansiranjem iz budžeta, a republička Vlada bi trebalo da isplati i zaostale dugove RTV-a, jer nije Pokrajina dovela do ovog stanja".

Savet nacionalnih zajednica je još 12. jula poslao na 50 adresa dopis sa kojim se zahteva da se sredi finansijska situacija u pokrajinskom javnom servisu, a da se niko do sada nije odazvao na ovaj apel. Vojvođanski premijer je tih dana dao izjavu da će se Vlada Vojvodine ,,i dalje boriti za opstanak RTV-a, za stečena prava iza programe na jezicima nacionalnih zajednica" i da danas „nije lako sačuvati stečena prava".

PORAZ DRŽAVE: Reagovala su i novinarska udruženja. NUNS i NDNV su oceniuli da je katastrofalan položaj RTV-a udar na medijske slobode i prava nacionalnih zajednica i - poraz države. Oni su upozorili da su „izjave pojedinih političara o ukidanju pretplate doprineli su da se nivo naplativosti pretplate dodatno smanji, čime je opstanak javnih servisa doveden u pitanje". UNS je zahtevao od Vlade Srbije da „bez odlaganja finansijski pomognu javnim servisima u Srbiji".

Evropski pokret u Novom Sadu pozvao je predstavnike Vlade Srbije da ,,ne testiraju strpljenje građana i građanki Vojvodine" i da Radio-televiziju Vojvodine ne razdvajaju od Radiotelevizije Srbije.

,,Da li je ostavljanje skoro 1.400 zaposlenih na ulici nova ekonomska politika Vlade Srbije koja treba da dovede do smanjenja nezaposlenosti? Hoće li i može li Vlada da reši i jedan gorući problem, a pitanje RTV to svakako jeste, ili ćemo se i narednih godinu dana rekonstruisati i baviti ko je i kakvo prolazno vreme imao" pitao se Evropski pokret u svom obraćanju javnosti. Koalicija vojvođanskih nevladinih organizacija „Građanska Vojvodina" je istakla da se „tiho gušenje RTV-a može posmatrati i kao deo kampanje koja se sprovodi protivvojvođanske autonomnosti, a vojvođanski javni servis jeste jedan od temelja te autonomnosti, pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da emituje program na deset jezika".

U čitavoj toj eksploziji saopštenja oglasio se i Sindikat novinara Novog Sada, nedavno osnovana organizacija, koju predvodi novinar Boro Lazukić, koji je i „predstavnik Saveta za medije Okružnog odbora SNS za južnu Bačku", ili je to donedavno bio. Ovaj sindikat, koji se uglavnom bavi radom RTVa, zatražio je da „nadležni istražni organi utvrde krivičnu odgovornost za niz štetnih ugovora, vrednih više stotina hiljada evra, koje je u proteklom periodu zaključilo rukovodstvo Radio-televizije Vojvodine (RTV)".

Inače, rukovodstvo RTV-a je i ranije, u nacionalističkim medijima, prozivano zbog visokih ugovora sa ljudima ,,sa strane". Te prozivke su pratili protestni pasaži zbog ,,neodgovarajuće nacionalnosti" novih urednika. Rukovodstvo RTV-a je više puta demantovalo te napise, a medijske i međunarodne organizacije su oštro osudili „govor mržnje", odnosno „prebrojavanje nacionalnih krvnih zrnaca menadžmenta RTV-a".

POGLEDI UPRTI U EU: Vojvođanski političari i medijski eksperti veliku nadu polažu u EU i njene institucije i međunarodne organizacije, verujući da će oni izvršiti pritisak na Vladu Srbije da opredeli, i to hitno, sredstva potrebna za opstanak ove medijske kuće.

Sledeći korak je pronalaženje načina koji će dugoročno obezbediti stabilno funkcionisanje javnih servisa, pri čemu RTV neće biti diskriminisan. Možda najbolje rešenje jeste ono koje je i najmanje moguće u ovom trenutku: da osnivačka prava budu prebačena na Vojvodinu.

To se međutim može desiti jedino posle promene Ustava, odnosno donošenja novog najvišeg pravnog akta koji će, za razliku od važećeg, omogućiti decentralizaciju zemlje i jasno definisati nadležnosti AP Vojvodine.

Višak zaposlenih

RTV kao i RTS pati od viška zaposlenih. Menadžment ove kuće duže vreme je pokušavao da sa Vladom Srbije pronađe model za socijalni program za one koji bi ostali bez zaposlenja, ali da nije, kako se to kaže, „naišao na njihovo razumevanje".

Ukoliko se prebrodi ova, na trenutke se čini, bezizgledna situacija, socijalni program bi morao da bude jedan od prioriteta, kao i unutrašnja konsolidacija kuće, koja bi obezbedila veću efikasnost.

Pozitivni pomaci su definitivno napravljeni, ali treba još mnogo toga da se uradi. Čini se da Javni servis Vojvodine nije u dovoljnoj meri iskoristio ni svoju komparativnu prednost, a to je saradnja sa matičnim zemljama nacionalnih zajednica na čijim jezicima se emituje program (u pitanju su većinom zemlje EU). EU bi, sigurnoje, podržala projekte prekogranične, regionalne saradnje, a ti programi bi značajno učvrstili poziciju RTV.

Šta će biti sa javnim servisima?

Srpska napredna stranka iz petnih se žila trudi da ispuni svoje predizborno obećanje da će TV pretplata biti ukinuta.

O tome kako to nije dovoljno promišljeno obećanje, a pogotovo kako nisu bile promišljene izjave pojedinih političara koji su najavili ukidanje pretplate, najbolje govori drastično smanjenje nivoa naplativosti pretplate koje je usledilo posle toga, a kojeje dodatno ugrozilo rad javnih servisa u Srbiji.

Možda još bolje o nepromišljenosti svedoči nemogućnost pronalaženja rešenja za budžetsko finansiranje. Novca jednostavno nema, pa sada preostaje državi ili da se opet zadužuje ili da skreše izdatke za socijalna davanja, pravosuđe, školstvo, što apsolutno nije realno. Nacrt zakona o javnim servisima, koji je bio objavljen na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, poludovršen, bez pravne redakture, povučen je posle oštrog protesta stručne javnosti.

On je predvideo budžetsko finansiranjejavnih servisa, ali nije povučen iz tog razloga, pošto će i u novom Nacrt po svemu sudeći biti predviđeno, doduše oročeno na dve godine, finansiranje iz bužeta. Stručna javnost je protiv budžetskog finansiranja, jer smatra da to rešenje nije dobro zbog toga što ćejavni servisi postati državni, povećati uticaj izvršne vlasti na uređivačku politiku, a i prosto zato štoje to rešenje koje je protivno praksi u evropskim zemljama.

Pravnik Saša Gajin, koji je bio član Stručne radne grupe za izradu medijskih zakona, koja je raspuštena u junu ove godine bez obrazloženja, oštro je, u razgovoru za „Danas", kritikovao ovo rešenje, smatrajući da ono stvara mogućnost da RTS i RTV dožive „grčki scenario".

„Grčki scenario je mogućjer novca u budžetu za finansiranjejavnih servisa jednostavno nema. Mi smo kao radna grupa predložili drugačiji, efikasniji način prikupljanja TV pretplate, koji bi obezbedio stabilnost finansiranja javnih servisa, i nejasno je zašto se od toga odustalo.

Nije tačno da budžetsko finansiranje obezbeđuje stabilnost javnih servisa, ono ga naprotiv može još više ugroziti", pojasnio je svoju izjavu Saša Gajin za „Novi Magazin".

On smatra da bi, ako je već zacemehtirana, odluku o budžetskom finansiranju trebalo oročiti na maksimalno dve godine, a da se u međuvremenu mora napraviti širok konsenzus o tome na koji način javne servise vratiti na sistem pretplate. NUNS je inače, po objavljivanju Nacrta zakona o javnim servisima, zatražilo po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od Ministarstva kulture i informisanja informaciju o tome ko je autor spornog Nacrta, da li je u pitanju pojedinac ili grupa, koliko dugo je trajala izrada, itd.

Do danas odgovor od Ministarstva nije pristigao.