Vesti

28. 10. 2013.

Autor: Luka Matić Izvor: Akter

Udar na srčanog bolesnika

Povećanjem niže stope PDV-a sa osam na deset odsto biće pogođeni svi građani, ali će od privrede jedan od najjačih udaraca svakako pretrpeti štampani mediji. Preživeće, slažu se svi, ali na koji način i uz kolike žrtve tek ćemo videti.

 

Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji trenutno radi oko 5.000 novinara. Ukoliko se računaju svi poslovi u medijskoj industriji, ta brojka iznosi oko 10.000.

Sveukupno to nije ni jedan odsto ukupno zaposlenih u Srbiji, a nekada je iznosio više. Svetska ekonomska kriza u našoj državi surovo se manifestovala upravo u tom sektoru, koji je ugasio nekoliko hiljada radnih mesta, a ako je suditi po odnosu države prema medijima, barem onim štampanim, koji i bez svetske ekonomske krize imaju svojih problema, onda će taj ogoljeni broj zaposlenih novinara postati još manji.

Bitku sa internetom štampani mediji ne mogu da dobiju. Zato se prilagođavaju i svoja izdanja prezentuju „onlajn“. Bitku sa državom takođe je nemoguće dobiti.

Jedina opcija koju novinarska reč na papiru ima jeste dogovor sa državom, koja za to izgleda i nije preterano zainteresovana. Barem se takav uticaj stiče nakon što je podignuta niža stopa PDV-a sa osam na 10 odsto, a koja će direktno pogoditi štampane medije, ionako već bolećive.

Ekonomski iscrpljeni

Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, za nedeljnik „Akter“ ističe da se odluka o podizanju PDV-a za štampane medije mora preispitati.

„Asocijacija medija tražila je da se PDV vrati na prethodnu stopu, a mi ćemo se svakako pridružiti tom njihovom sasvim opravdanom zahtevu. I naš prvi komentar na tu odluku bio je da je ona neprihvatljiva za inače ekonomski iscrpljene medije. Kad kažem iscrpljene, mislim na to da je položaj novinara i medija gori nego ostale privrede iz nekih raznih razloga. Jedan od njih je taj što je ekonomska kriza direktno uticala na pad privrednih aktivnosti, odnosno na marketing, a drugi je što je sve što danas ulazi u proizvodnju jednog štampanog ili elektronskog medija iz uvoza, ako izuzmemo ljudski rad, i u vezi je sa nepovoljnim uslovima plaćanja i nabavke, što znači da se moraju obezbediti devize, a opet tu postoji problem kursnih razlika“, ističe Brajović.

U svojim zahtevima za smanjenje PDV-a za štampane medije predstavnici sedme sile često spominju primer Hrvatske, u kojoj je Vlada odlučila da štampane medije ostavi na prvom od tri nivoa PDV-a, tačnije da ih oporezuje sa pet odsto. Međutim, predsednik Hrvatskog novinarskog društva Zdenko Duka ističe da se i u Hrvatskoj sprema poreski udar na štampu.

„Situacija u Hrvatskoj je takva da je od 1. 7. snižena stopa za dnevne novine na pet odsto, dok je za ostale 10 odsto. Tačnije, formulacija je bila da stopa od pet odsto bude za one dnevne novine koje imaju više od 25.000 reči, ali onda je Ustavni sud Hrvatske preventivno suspendovao tu odluku i sada se stopa od pet odsto primenjuje za sve dnevne novine. Vlada Hrvatske je time zapravo želela da napravi jednu kvalitativnu razliku, tačnije da ne smanji porez tabloidima. S obzirom na to da je Ustavni sud tako postupio, a to je bilo odmah krajem sedmog meseca, onda je Vlada rekla okej, onda ćemo mi svima PDV vratiti na staro, tačnije na 10 odsto. To još nisu učinili, ali koliko se sada zna oni ponovo pripremaju promenu Zakona o PDV-u, koja bi najverovatnije išla od Nove godine. Kriza je i stalno se dižu porezi, pa su oni odlučili da ono što je 10 odsto bude 13, a da stopa od pet odsto ostane samo za hleb i mleko. To bi značilo da bi dnevne novine sa pet odsto išle na 13, što je gore nego pre.

Nadam se da do toga neće doći, ali to su najavili“, rekao nam je Duka, koji i nije preterano optimističan kada je u pitanju ostanak ovog „beneficiranog“ poreza za štampane medije.

Predstavnici medija su još prošle godine zatražili smanjenje PDV-a za štampane medije na četiri ili čak dva odsto, kada je on iznosio osam odsto, ali, očigledno, sluha za taj zahtev novinara nije bilo. Štaviše, štampani mediji kao da su kažnjeni zbog tog zahteva, pa će im PDV biti povećan.

Krstićev kabinet bez sluha

U Ministarstvu finansija nisu želeli preterano da komentarišu podizanje niže stope PDV-a, istakavši da ona još nije zvanično promenjena, mada je za to Vlada Srbije dala zeleno svetlo.

Iako je Ministarstvo kulture i informisanja zaduženo za sektor sedme sile, o podizanju PDV-a odlučuje isključivo Ministarstvo finansija, za koje novinari i nemaju reči hvale kada je u pitanju saradnja.

„U principu mi imamo dobru komunikaciju sa Ministarstvom kulture i informisanja i mislimo da nas ono sasvim dobro razume, ali vi znate da se PDV-om ipak bavi Ministarstvo finansija. Ono je odgovorno za punjenje državne kase i budžeta, pa je logično da pronalaze sve moguće načine da to urade, ali pritom ne vode računa o tome da to bude dovoljno selektivno. Sa njima je tradicionalno loša komunikacija“, ističe Nino Brajović.

Međutim, on ne gubi nadu da će resor Lazara Krstića na kraju „proslušati“ kada su u pitanju zahtevi medija.

„Moguće je ako budemo uporni i istrajni u tome da se to vrati, ali država može i na druge načine da pomogne medijima i da kompenzuje taj nedostatak ukoliko im je stalo da opstane sadašnja stopa PDV-a kada su u pitanju mediji. Imate mogućnost beneficiranih kamata na kredite, imate mogućnost da se na razne načine pomogne prodaja, može država da obezbedi pretplatu putem biblioteka na neke štampane medije, kao što je to bio primer u Francuskoj i kao što se to trenutno radi u svetu. Ima načina koji bi mogli biti podsticajni kao krediti ili olakšice koje bi kompenzovale taj udar koji donosi povećanje stope PDV-a“, predlaže Brajović ispred najmasovnijeg novinarskog udruženja u Srbiji.

I iz Nacionalne asocijacije izdavača novina i magazina (NAI) apeluju na Vladu Srbije, ukoliko smanjenje PDV-a nije opcija, da na druge načine pomogne sedmoj sili. Oni su predložili oglašavanje određenih akciznih roba i specifičnih usluga, putem čega bi država finansijski pomogla štampanim medijima.

Dušan Mitrović, direktor dnevnog lista „Danas“, najavio je da bi podizanje stope PDV-a moglo biti okidač za povećanje cene novina.

„Verovatno ćemo morati da se bavimo pitanjem povećanja cene novina. I to nije samo zbog tih dva odsto, nego i zbog toga što novinama nije menjana cena čitavu deceniju, ako se dobro sećam“, ističe Mitrović, i dodaje da su maltene sve novine u teškom finansijskom stanju.

Prema njegovim rečima, izlazak iz trenutne situacije je ništa drugo do pomoć države.

„Mislim da postoje načini kako bi država mogla da podrži novine. Na kraju krajeva, neke vlade zapadnih zemalja su u onom trenutku kad je obznanjena svetska finansijska kriza preduzele neke mere kako da podrže štampane medije. I naša vlada bi mogla da se pozabavi tim iskustvima, koja imaju širok raspon, od subvencionisanja roto papira do nekih drugih olakšica i podrški kojima su koliko-toliko sačuvani štampani mediji kao značajniji mediji za javnost.

Postoje razne mogućnosti kako bi država mogla nešto da učini, ali pitanje je šta će biti“, kaže Mitrović.

Kada je u pitanju Zapad, tačnije Evropska unija, najbliži primer nama svakako je Hrvatska. Nažalost, Zdenko Duka ističe da i kod njih štampani mediji muku muče sa finansijama.

„Zapravo ni direktno, a ni indirektno Vlada Hrvatske ne pomaže štampane medije finansijski. Što se tiče kredita, mnogi su pod njima. Glavna novinska kuća ’Evropa pres holding’ je u velikim kreditima i dugovima, pa su sada u predstečajnoj nagodbi, što znači da je neizvesno kako će se to rešiti“, ističe Duka.

Evropski primeri

Od država Evropske unije, uključujući Švajcarsku i Skandinaviju, najnižu stopu PDV-a za štampane medije, dnevne i periodične imaju Belgija, Finska, Norveška i Velika Britanija, gde ona iznosi 0 odsto! Ista stopa PDV-a je i u Danskoj, ali samo na dnevne novine, dok na magazine ona iznosi čak 25 odsto. Nakon njih sledi Francuska sa 2,1, Švajcarska sa 2,4, Luksemburg sa tri i Španija i Italija sa četiri odsto PDV-a na dnevnu i periodičnu štampu.

U mnogim evropskim državama stopa PDV-a varira od slučaja do slučaja. Tako su, primera radi, u Finskoj odlučili da se na pretplatu PDV uopšte ne plaća, dok je PDV za primerke koji se prodaju na kioscima i slično čak 23 odsto.

S druge strane, Poljaci su odlučili da PDV za štampane medije iznosi sedam odsto, ali samo u slučaju kada reklame u ukupnom sadržaju učestvuju sa manje od 67 odsto. Ukoliko reklame čine toliku većinu sadržaja, znači 67 odsto i više, onda PDV iznosi 22 odsto.

Međutim, ni pod okriljem žutih zvezdica na plavoj zastavi nije sve idilično.

Najbolji primer za to je Bugarska, ionako, opšte je mišljenje, najgora od sve dece Evropske unije. U toj državi štampani mediji su oporezovani sa 20 odsto, a slična situacija je i u Slovačkoj, gde su dnevna i periodična štampa oporezovane sa 19 odsto. Ipak najgora od svih, kada je u pitanju visina PDV-a na štampane medije, jeste Estonija, gde je prošle godine izglasano povećanje na 21 odsto!

 U korak sa Srbijom, naravno ukoliko se u međuvremenu ne postigne nekakav dogovor sedme sile i države, već idu Austrija, Češka Republika i Letonija, gde PDV iznosi 10 odsto, a blizu su nam Rumunija i Estonija sa PDV-om od devet odsto.

PDV za dnevne i periodične novine u EU

Austrija 10% 10%

Belgija 0% 0%

Bugarska 20% 20%

Kipar 5% 5%

Češka Republika 10% 10%

Danska 0% 25%

Estonija 9% 9%

Finska 0% (23%)* 0% (23%)*

Francuska 2,1% 2,1%

Nemačka 7% 7%

Grčka 4,5% 4,5%

Mađarska 5% 5%

Irska 13,5% 13,5%

Italija 4% 4%

Španija 4% 4%

Letonija 21% 21%

Litvanija 5% 5%

Luksemburg 3% 3%

Malta 5% 5%

Holandija 6% 6%

Poljska 7% (22%)** 7%

Portugal 5% 5%

Rumunija 9% 9%

Slovačka 19% 19%

Slovenija 8,5% 8,5%

Švedska 6% 6%

Velika Britanija 0% 0%

Hrvatska 5% 10%

* – PDV na primerke koji ne spadaju u pretplatu

** – PDV na štampu u kojoj reklame prelaze 67% sadržaja

Udruženja novinara u Srbiji

Udruženje novinara Srbije (UNS) – 6.500 članova, od kojih 2.000 redovno plaća članarinu Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) – 3.600 članova (nisu želeli da otkriju koliko njih redovno plaća članarinu).