Vesti
15. 11. 2013.
U novinarstvu se ništa nije promenilo od 1945. godine
Napadali su me zbog „problematičnog” teksta u medijima, a čestitali su mi profesori univerziteta, kolege pisci, urednici i novinari, ali tajno da ne bi prošli kao ja. Odmah po postavljenju za pomoćnika ministra za informisanje krenuli su napadi na Dragana Kolarevića. Povod je bio tekst „Vreme je za prvi srpski kulturni ustanak”, objavljen na sajtu „Novog standarda”, nekoliko dana pre postavljenja.
Tekst je napisan dva i po meseca ranije, kada autor nije ni mogao da pretpostavi da će biti na toj funkciji. U pitanju je oštar polemički tekst.
Kolarević nije ni počeo da radi, a već je tražena njegova ostavka. Kada je Ivan Tasovac postavljen za ministra kulture, Dragan Kolarević je smenjen s mesta pomoćnika ministra kulture. Dragan Kolarević (1954), završio je Filološki fakultet u Beogradu. U TV Beograd počeo je da radi 1986. godine. Autor je zbirki pesama: „Erot smesa”, „Velika vetrenjača”, „Vi ste nas ozbiljno shvatili”, „O lopovima i ljubavi” (Rakićeva nagrada), „Evo nama sunca”, zbirki priča: „Jezik za zubima”, „I to je rat”, „Veliki ljudi”, „Pure questa e guerra”, „Hajdučka zvezda”, romana: „Šarfer”, knjige drama: „Agencija za duhovni razvoj”.
Dobitnik je „Zlatnog beočuga” Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, za trajni doprinos kulturi Beograda (1995). Autor serije od jedanaest epizoda „Prilozi za istoriju titoizma” i serije „Titoizam”(2006, osam epizoda). Trenutno priprema seriju dokumentarnih emisija pod nazivom „Pokretna prošlost”.
Zašto ste smenjeni?
Zahvaljujem onima koji su me bezobzirno napadali, jer su mi napravili veliku reklamu. Nema političara, ni običnog građanina, koji nije pročitao taj tekst napisan, u jednom dahu, 6. juna 2012. Stekao sam veliki broj prijatelja.
Napadali su me u novinama, na radiju, na televizijama, a obični ljudi su mi na ulici čestitali, telefonirali i davali podršku. Čestitali su mi profesori univerziteta, kolege pisci, urednici i novinari, ali naravno tajno da ne bi prošli kao ja. Kampanja je imala kontraefekat. Propagandna mašinerija, koja je izgubila izbore u maju 2012, krenula je u septembru, u punom sastavu, svom snagom, na mene. Moja likvidacija je trebalo da bude njihova prva pobeda, posle niza poraza. Ovih dana, ta propagandna mašinerija priprema se za nove izbore.
Traže novog gospodara, i besmisleno mu se udvaraju. Da bi dokazali svoju ideološku ispravnost oni druge optužuju za „ideološku ostrašćenost”. Evo jednog citata koji „argumentovano” opravdava ideološka čišćenja: „Dragan Kolarević je morao da ode, jer nije ni trebalo da dođe na to mesto. Zbog svoje profesionalne prošlosti i ideološke ostrašćenosti, od velikog dela javnosti dočekan je na nož, a potom se pokazalo da jednostavno nije sposoban da obavlja tako važan posao, kao što je izrada medijskih zakona.” To je objavilo glasilo koje je prognoziralo da će u drugom krugu izbora, u maju 2012, Boris Tadić pobediti Tomislava Nikolića sa 16 odsto razlike.
Bavili ste se titoizmom: šta je titoizam, ko su titoisti?
Ne postoji definicija, ali se može opisati nizom činjenica. Tito nije titoista.
Titoisti su samoproglašena elita nastala u njegovo vreme. Tito ih nije dirao, jer su za njega bili bezopasni, čak korisni. Titoizam je kada živimo na tuđ račun, kada trošimo nezarađeno, kada se zadužujemo i trošimo budućnost, kada imamo privredu koja proizvodi gubitke, kada se zabavljamo na tuđ račun, školujemo decu za nepostojeća zanimanja. Kada dođe do kraha, za to će biti kriv srpski hegemonizam i nacionalizam, kao da Srba ima sedam milijardi, a ne sedam miliona...
Ko uništava srpsku kulturu i zašto?
Samoproglašeni kartel, njihovi činovnici i miljenici, uništavao je kulturu u poslednjih dvanaest godina, posebno u Beogradu. Samoproglašeni su izmislili sukob „mondijalista” i „patriota”, kao što je nekad KPJ izmislila i rukovodila sukobom između takozvanih modernista i realista. O krahu tog koncepta kulture vodio sam dnevnik u stihovima, izbor sam objavio u knjizi „Uhvaćen na delu”, u januaru 2012. Jedino nam ostaje da lirikom i prozom branimo lični i nacionalni identitet, u nadi da će to jednog dana neke nove generacije, u nekom novom vremenu, pročitati, i da će im to biti inspiracija. Gomila laži, ne može da pobedi zrno istine. Umesto istinskih kosmopolita, srpskom kulturom dominiraju pokondirene tikve.
I kultura je partijski podeljena?
U medijima i na ključnim mestima u kulturi, i dalje su kadrovi DS i LDP-a. U novinarstvu se ništa nije promenilo od 1945. Dezinformisanje je glavno oružje.
Propaganda i obmana su u prvom planu, samo menjaju skupa odela i maske. Sada se umiljavaju Aleksandru Vučiću, žele njega da iskoriste protiv onih koji su za očuvanje elementarnih nacionalnih prava i interesa, a u pravoj prilici će mu zabiti nož u leđa i otrčati u zagrljaj novim gospodarima.
Pali ste, uslovno rečeno, na medijskim zakonima. Šta su vam najviše zamerili?
Kada su u pitanju medijski zakoni tu su dve stvari koje su ključne, na kojima insistiraju evropske institucije: prvo – povlačenje države iz medija i drugo – javnost i sprečavanje nedozvoljene koncentracije vlasništva. Da bi se uradile te dve stvari potrebno je doneti nove medijske zakone. To je trebalo da bude urađeno do kraja 2007. godine, ali nije. Tačno je da se kasni u odnosu na rok koji je ishitreno određen u Strategiji razvoja medija u Srbiji, koju je donela vlada Mirka Cvetkovića, 27. septembra 2011. U međuvremenu, imali smo izbore, i rekonstrukciju vlade, i zbog toga se kasnilo više meseci. I pored svega, sadašnji ministar će biti u prilici da za nekoliko meseci okonča medijsku reformu koja je trebalo da bude završena pre šest godina. Sada čujemo od relevantnih ličnosti da medijski zakoni nisu uslov za početak pregovora sa EU.
Od septembra 2012. do septembra 2013. uspeo sam da tri nacrta zakona dovedem do završne faze.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.